„Svima je već dugo jasno da je REM poslednji bastion jednoumlja u Srbiji, institucija koja direktno štiti interesnu grupu na vlasti i ne dozvoljava da bilo koji elektronski medij koji bi izneo kritički stav prema vlasti dobije pravo na život. Ti si, kao filmski stvaralac, dužan da mračnoj sili koja iza svega stoji staneš na put. Na to obavezuju tvoje kolege, etika stvaraoca i, ako hoćeš, elementarni moral. Ti sutra, ako kojim čudom stvari postanu normalne, treba ljudima da pogledaš u oči i objasniš zašto si tako revnosno i beskrupulozno štitio one koji su očigledno nanosili zlo svome narodu.“
Ovako se reditelj Goran Marković u otvorenom pismu obratio članu Regulatornog tela za elektronske medije Božidaru Zečeviću, a povodom prošlonedeljnih tragičnih događaja i zbog toga što REM, najblaže rečeno, već dugo ne reaguje na medijsku sliku kakva se plasira sa pojedinih medija sa nacionalnom frekvencijom, a koja je uveliko doprinela atmosferi u kojoj su takvi događaji postali ne samo mogući već i izvesni.
Utisak da Goran Marković kuca na pogrešna vrata možda i vara ako se ima u vidu impresivna filmska biografija njegovog kolege.
S druge strane, Zečevićev (politički) angažman, istupi u javnosti pa i njegovi afiniteti kao filmskog kritičara govore u prilog tezi da je on pravi čovek na pravom mestu, tj. da je REM ovakav kakav je sada njegovo prirodno okruženje.
Na poziciju člana Saveta REM-a došao je pre dve godine upravo iz redova filmskog esnafa, a „protivkandidat“ za tu poziciju bio mu je reditelj Stanko Crnobrnja.
Od izbora 2016. nalazi se na listi stranke Zavetnici, na njenom prvom kongresu 2019. predstavljen je kao član rukovodstva. Njegovim otvoreno desnim stavovima i pripadnosti treba dodati i to da je u martu 2021. bio jedan od potpisnika pisma u kome se apeluje na državu i njene institucije „da zaustave donošenje zakona o istopolnim zajednicama“.
I odabir medija za koje piše – Večernje novosti i nedeljnik Pečat, takođe su platforma za širenje pogleda sa desne strane i svega što uz to ide – ljubavi prema Rusiji i netrpeljivosti prema Evropskoj uniji i zapadnim vrednostima.
Paljbu je tako svojevremeno osuo na film „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića najpre ga nonšalatno pogrešno nazvavši a zatim utvrđujući da je on proizvod terora političke korektnosti te u njemu „crnci“ igraju tobož po uzoru na junake srpske epike.
Nisu mu se dopale ni Bjelogrlićeve „Senke nad Balkanom“, ali ne zbog zanatskih i umetničkih promašaja već zbog toga što je „slika koju je o Srbiji i Beogradu između dva rata želela da stvori dotična televizijska ujdurma strašna stigma nad celom novijom istorijom srpskog naroda i njegovom vojnom, intelektualnom, privrednom, finansijskom i svakom drugom elitom“. Takođe, svojevremeno je, kao član predsedništva AFUN (Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije), stajao iza upitnog izbora filma Lazara Ristovskog „Kralj Petar I“ za domaćeg kandidata za Oskara.
Osim AFUN-a, Zečević je i član Udruženja filmskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Bio je nastavnik za predmet teorija filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, osnivač je časopisa Filmograf i Novi filmograf, SKC-ovog programa Filmforum, autor nekoliko drama od kojih je „1918“ dobila nagradu „Joakim Vujić“. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (sadašnji FDU). Bio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke. Član je Evropske filmske akademije. Rođen je 2. januara 1948. Živi i radi u Beogradu.
IZVOR: Danas