Dosadašnji gradski konkursi za sufinansiranje medijskih projekata bili su, svi od reda, tragikomična karikatura garniture koja odlučuje u Gradskoj kući. Žao mi je, ali to je nepobitna činjenica
Šta, ne znate ko je Milan Šveljo?
Ne znam ni ja, a ipak smo, svi zajedno, za njegovu firmu, iz naše gradske kase, lane izdvojili dva i po miliona dinara.
To je, cirka, dvadesetak hiljada evra.
Biću slobodan da podsetim uspavanu subotičku javnost da je donacijom od tridesetak i nešto hiljada evra, pre samo koju godinu, japanska ambasada, neka Bog poživi cara Naruhita, obnavljala dotrajao krov na ovdašnjem Domu zdravlja, zato što Grad za to nije imao novca.
Naruhito – Dom zdravlja – građani – Gradska kuća – Šveljo… Pojmite li logički besmisao ovog tragikomičnog niza?
Kako nam se uopšte dogodilo da za krov Doma zdravlja nemamo novca, a da za Šveljov medijski projekat imamo?
Šta, ne znate zašto je firma Milana Švelja dobila dva i po subotička miliona?
IZVOR: Subotičke