Uoči novih izbora i predizborne kampanje, koja deluje da će biti intenzivna koliko i kratka (6 nedelja), opet smo suočeni sa komplikovanom situacijom – kako istraživati kampanje na društvenim mrežama kada u svakom izbornom ciklusu imamo sve manji pristup podacima? Kakve su razlike u odnosu na prethone izborne cikluse i zašto se opseg dostupnih podataka stalno smanjuje?
Kako se prikupljaju podaci sa društvenih mreža
Svaka društvena platforma trebalo bi da ima svoj API (Application Programming Interface), softver koji dopušta drugim uređajima da se povežu sa platformom i sa nje prikupljaju informacije i podatke. U slučaju istraživačkog posla, API-ji su ti koji nam omogućavaju da prikupimo podatke o tome koliko korisnika prati određene naloge, kako izgleda njihov odnos sa tim nalozima, koliko daleko određene poruke mogu da dosegnu na mrežama i na koji način se te poruke šire. Sve su to informacije koje nam dopuštaju da analiziramo zašto su društvene mreže toliko važne za savremenu komunikaciju. Pristup tim podacima ništa ne košta mreže ni kompanije u čijem su vlasništvu, a za uzvrat neverovatno mnogo daje istraživačkim, novinskim i akademskim timovima koji nastoje da analiziraju izborne cikluse i druge važne društvene događaje. Ipak, čini se da se u poslednje vreme sve više velikih kompanija odlučuje da ograniči pristup podacima sa svojih platformi, najčešće kroz ograničavanje svog API-ja.
Iks i Meta – dva najznačajnija slučaja
Najveće iznenađenje bile su promene koje su uvedene na platformi Iks, ranije poznatoj kao Tviter. Nekad je to bila jedna od društvenih mreža koja je dopuštala najveći pristup svojim podacima, u odnosu broja korisnika i količine dostupnih podataka, i važila je za jednu od najtransparentnijih društvenih mreža. Nakon što je Elon Mask kupio Tviter, sklonio ga sa berze i prekrstio u kompaniju Iks, odlučio je da ta vrsta transparentnosti nije nešto što je važno održavati i polako ali sigurno počeo da podriva ceo sistem izveštavanja i pristupa koji je ova platforma godinama gradila. Tako je u jednom od svojih prvih poteza, Mask potpuno raspustio, a zatim ipak vratio ali u slabijem izdanju Savet za poverenje i bezbednost (Trust and Safety Council), koji je 2016. godine formiran da se bavi pitanjima kao što su govor mržnje, pretnje i širenje dezinformacija na platformi. Uspostavljanje Saveta bio je odgovor na američke izbore i Bregzit referendum 2016. godine, odnosno na rastući pritisak javnosti zbog uticaja društvenih mreža na demokratske procese.
U martu 2023. godine, saopšteno je da su promenjena pravila pristupa Tviterovom (Iksovom) API-ju i da će najjeftiniji paket za pristup podacima sa platforme omogućiti prikupljanje 50 miliona tvitova (ili iksova, još nije razjašnjeno) po ceni od 42,000 dolara mesečno. Poređenja radi, Tviterov API je ranije bio besplatan za istraživače, dok je najskuplji premijum paket koji se nudio kompanijama sa 100-250 korisnika koštao nešto manje od 3000 dolara mesečno.
Više nego desetostruko veća cena ukazuje na to da nije reč samo o promeni pravila, već o ozbiljnoj nameri da se spreči pristup podacima sa platforme. Sam Mask je rekao da je besplatni API bio zloupotrebljavan od strane “botova i manipulatora mišljenja” i da se na to mora staviti tačka. I stavio je tačku, na desetine ako ne i stotine istraživanja širom sveta, kojima je jedina namera bila da ukažu na društvene fenomene i informacione poremećaje, da skrenu pažnju na manipulacije u digitalnom prostoru i da mapiraju kako se uticaj širi mežama. Zaista je teško uopšte pobrojati koliko je važnih istraživanja nastalo iz analiziranja Tvitera, koji važi za politički najvažniju platformu i koja je ujedno i najkorišćenija mreža među novinarima. Mask je takođe podneo tužbu protiv Centra za suzibijanje digitalne mržnje (Center for Countering Digital Hate), koji se bavi dokumentovanjem incidenata i širenjem svesti o govoru mržnje, tvrdeći da su prikupljanjem podataka sa platforme prekršili zakon i da istraživanjem diskredituju platformu i rasteruju oglašivače. Zbog svega ovoga još je teže poverovati da u ovom slučaju Mask zaista brine o zloupotrebi podataka sa platforme, već da u stvari mnogo više brine o rezultatima koje ovakva istraživanja mogu da donesu i koliko bi ga transparetnost koštala. Jedno od prvih istraživanja nekoliko meseci nakon Maskovog preuzimanja Tvitera, pokazalo je da je govor mržnje eksponencijalno porastao na platformi.
Analiza prošlogodišnjih izbora u Srbiji pokazala je da je uticaj i stepen organizovanja vlasti na Tviteru daleko veći nego kod opozicionih stranaka. Ovaj nalaz se poklapa sa podacima Internet observatorije Stenford Univerziteta o botovskim strukturama na srpskom Tviteru iz 2020. godine koje rade u korist vladajuće strukture na mrežama kroz amplifikaciju sadržaja i fabrikovanje podrške kako bi stvorili privid veće podrške vlastima u društvu. Takođe u analizi prošlogodišnjih izbora, jasno su uočeni obrasci neautentičnog ponašanja kada je u pitanju distribucija sadržaja. Naime, kada su određeni nalozi koji pripadaju visokim zvaničnicima Srpske napredne stranke delili određen sadržaj, hiljade naloga bi podelilo isti taj sadržaj direktno sa njihovog naloga. Ovo ukazuje na organizovane operacije deljenja koje za cilj imaju podizanje vidljivosti i angažmana sa datim sadržajem preko platforme. Nažalost, ove godine zbog promena u Iksovoj strukturi, nećemo imati mogućnosti da analiziramo predizbornu komunikaciju na Iksu i na taj način su nam zatvorena značajna vrata za uvid ne samo u predizbornu kampanju, već i uopšte u stanje političke komunikacije u zemlji.
“Kreći se brzo i lomi stvari” bio je prvobitni slogan Fejsbuka dok je još bio nešto između bloga i fakultetske ideje i mnogo pre nego što je postao vrhovni komandant u ekonomiji pažnje. I brzo se kretao i lomio je Fejsbuk, toliko da se već godinama čini da ne može da se izvuče iz svih loših i problematičnih priča koje iskaču sličnom brzinom kao sada novi trendovi na Tiktoku. I dosta toga je zaista ostalo slomljeno u trci ove platforme da postane broj jedan – širenje lažnih vesti i dezinformacija, govor mržnje, ksenofobija, mizoginija, transfobija i homofobija, organizovane i individualne pretnje i napadi i još pregršt primera opasnih ponašanja koja, kada nisu dovoljno pod prismotrom, mogu da izazovu ozbiljne probleme u demokratskim, a još više u nedemokratskim društvima. Jer ono što smo sigurno shvatili u poslednjoj deceniji jeste da ono što se dešava u digitalnom prostoru retko kada tamo i ostane.
Kada je u pitanju davanje pristupa istraživačima, Meta se ipak ne kreće tako brzo, iako bolje od brojnih drugih platformi. U prethodnim godinama kompanija je na nekoliko načina pokušala da pruži pristup podacima sa svojih platformi (Fejsbuk i Instagram), iako su njihove unutrašnje procedure i dalje dosta čvrsto zatvorene i nejasne. Što se tiče njihovog API-ja, Meta je uvek bila dosta zatvorenija od drugih kompanija i skoro jedva je davala pristup bilo kome spolja da se direktno povezuje na njihov program, pa je istraživanje Fejsbuka i Instagrama uvek išlo nekako izokola. Meta je 2016. kupila CrowdTangle, jedan od najkorišćenijih alata za istraživanje veza i uticaja na Metinim platformama, a zatim je ponuđen istraživačima za besplatno korišćenje. Danas doduše to više nije slučaj, pa alat ne dopušta novim korisnicima da se prijave, već je pristup svim opcijama za istraživanje sadržaja moguć samo onima koji su ranije bili registrovani.
Nakon tog preokreta, SHARE Fondacija je pratila vanredne parlamentarne izbore 2016. i predsedničke izbore 2017. godine. Za tu analizu bio je dostupan najveći broj podataka – analizirane su interakcije zvaničnih stranica i naloga kandidata i političkih stranaka sa pratiocima i ostalim korisnicima, praćeno je koje objave su izazivale najveći stepen angažovanja kod korisnika, uz analizu odnosa između broja lajkova i komentara na objavama. Ova količina podataka omogućila je sveobuhvatno mapiranje digitalnog okruženja u kojem su se ovi izbori odigravali i dali jedan od prvih uvida u predizborni digitalni prostor u Srbiji.
Ipak, potrebno je napomenuti da je Meta od 2020. godine uvrstila Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju na spisak zemalja u kojima se zahteva određen standard transparentnosti kada je u pitanju političko oglašavanje. Ova pravila odnose se prvenstveno na sponzorisano oglašavanje na Fejsbuku i Instagramu i podrazumevaju da svi oglašivači i oglasi moraju da sadrže odeđene informacije kako bi mogli da budu verifikovani za oglašavanje na ovim platformama. Među najvažnijim izmenama je upravo uslov da svaki oglas mora da sadrži informacije o naručiocu, odnosno osobi ili stranici koja plaća oglas. Takođe je moguće videti i ko je sve video oglas, kao i demografske podatke o polu, starosnom dobu i lokaciji koja je oglasom targetirana. Svi ovi podaci su takođe dostupni u biblioteci reklama (Ads Library) i mogu se skinuti u čitljivom formatu i lako obraditi.
Kako se to sve odražava na izbore?
Sledeća godina već se najavljuje kao godina velikih izbora, sa izbornim trkama zakazanim u preko 40 zemalja širom sveta, uključujući SAD, Indiju, Tajvan i Evropsku uniju. Važno je imati u vidu da se na tom spisku zemalja nalaze neke od najvećih i najvažnijih demokratija, onih koje aktivno učestvuju u kreiranju globalnog zakonodavnog okvira kada je u pitanju digitalni prostor. Evropski parlament je u poslednjih nekoliko godina aktivno radio na nekim od najvažnijih zakona koji se tiču uređivanja digitalnog prostora u Evropskoj uniji – akt o digitalnim servisima, akt o digitalnim tržištima i akt o veštačkoj inteligenciji. Takvi zakoni uglavnom onda služe kao šablon za druge zemlje i zbog toga je njihovo donošenje toliko i važno. Iz godine u godinu čitamo sve više izveštaja koji nas upozoravaju na uticaj koji društvene mreže imaju na demokratiju, na izborne procese, na javno mnjenje i na sveopšte stanje u društvu. Pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini, rat između Izraela i Hamasa – sve su primeri tema koje su u poslednjih nekoliko godina polarizovale društveni diskurs i koje su doprinele podelama u društvu – onim vrstama podela koje se u predizbornim vremenima mogu iskorišćavati za konsolidovanje pristalica.
Uticaj društvenih mreža na predizborne kampanje, poverenje u državne institucije i formiranje javnog mnjenja trenutno je jedno od najdinamičnijih polja istraživanja. Razlog za to su pravila koja se toliko često menjaju da ih ne možemo ni zvati pravilima, kao i nedostatak transparentnosti na svakom nivou, od kompanija preko državnih struktura pa sve do samih korisnika i građana. Postoji nekoliko ključnih karakteristika u kojima se ogleda moć koju društvene mreže imaju i koje mogu da pomognu u objašnjavanju njihovog uticaja na celokupno društvo danas.
Za početak, društvene mreže ujedno predstavljaju izvor, kanal ali i krajnju destinaciju za informacije. Za razliku od tradicionalnih medija, novi kanali komunikacije nemaju jednosmernu putanju koja podrazumeva linearno slanje informacije od izvora ka publici. U slučaju novih medija, u koje spadaju i društvene mreže, korisnici sami učestvuju u oblikovanju, slanju, širenju ali i interpretaciji vesti mnogo više nego što je to bio slučaj sa tradicionalnim medijima. Naravno, što je manje podataka dostupno sa društvenih mreža, mnogo je teže uočiti ove veze između raznih medija – kao na primer kako određeni nalozi koji za cilj imaju dezinformisanje javnosti, neretko dele vesti sa lažnih portala koji svoje vesti uglavnom i kroje na tim istim mrežama, i na taj način upadaju u začarani krug gde je teško odrediti odakle te dezinformacije tačno potiču.
Pod dva, monopol koji je zauzeo digitalni prostor konačno dolazi na naplatu – nakon više od deset godina vrednog i marljivog rada, pet gigantskih tehnoloških kompanija uspelo je da postigne skoro potpunu kontrolu nad tržištem. Iako zvuči paradoksalno da čak pet kompanija ima monopol, tajna njihovog “uspeha” leži u tome što su linije njihove kontrole u većini slučajeva veoma jasno nacrtane: društvene mreže, instant komunikacija i prihodi od ekonomije pažnje pripadaju Meti, nekada poznatijoj kao Fejsbuk, dok brojni skandali i sporovi nisu ukazali na to da je možda vreme za novo ime; reklame i prihodi od takozvanog “nadzornog kapitalizma”, u kojem naši uređaji pre nas samih znaju šta želimo, pripadaju nikome drugom nego Guglu, čiji je prvobitni moto “ne budi zao” 2015. godine promenjen u “uradi pravu stvar”, zajedno i sa imenom kompanije koja od tada postaje poznata kao Alfabet. Ipak, trendu promene imena nije potpala preostala trećina velike petorke, u kojoj se Amazon i Majkrosoft bore za prvo mesto u ponudi digitalnih usluga, dok je Epl odavno broj jedan kada je u pitanju prodaja tehnoloških uređaja. Meta je kao vrhovni vođa društvene komunikacije na internetu već više puta bila kritikovana i ispitivana od strane najviših pravnih sudova i u Americi i u Evropi. Ali uprkos velikim otkrićima kao što su manipulacija sadržaja na svojim platformama, širenja govora mržnje i lažnih vesti do takvih razmera da je to dovelo do oflajn genocida – i stavljanje profita pre dobrobiti svojih korisnika, Meta je i dalje uspela da sačuva svoje globalno vođstvo.
Treće – važno je napomenuti da je ovo retko jednostavan proces – prikupljanje i analiziranje podataka kroz nezvanične kanale uvek iziskuje ogromne resurse, bilo da su u pitanju znanja za korišćenje određenih programa ili posedovanje tehničke infrastrukture za prikupljanje podataka, do mentalnih i fizičkih kapaciteta samih istraživača koji ulažu živce i neretko jako puno svog vremena. I naravno, većina njih se neće žaliti jer je između ostalog to deo njihovog posla koji najviše cene i vole, kada mogu da ukažu društvu na načine na koje se vrše zloupotrebe i kako se na njih može reagovati, ali činjenica da su ovi podaci nešto što bi moglo u tri klika da se dobije posloženo jeste porazno kako za istraživače, tako i za same kompanije.
Upravo zbog toga je važno da mi kao istraživači_ce imamo pristup podacima sa društvenih mreža, da bismo mogli da pratimo na koje sve načine demokratski procesi mogu da budu ugroženi ili zloupotrebljeni i da možemo da pozivamo na odgovornost one koji to rade. Uprkos preprekama, bilo namernim ili ne, istraživanje društvenih mreža nije nešto što će ikada postati nemoguće, jer ljudi koji rade u ovom polju svakodnevno nalaze načine da pristupe informacijama kroz nezvanične kanale i na taj način nastave borbu za informisanje javnosti, ukazivanje na probleme u društvu i jasnog iznošenja istine – čak i onda kada neko pokuša da put do te istine ograniči.
IZVOR: SHARE Fondacija