To da borba protiv dezinformacija ne znači samo praksu novinara da pišu članke o ovom problemu, čije čitanje utiče na mentalno blagostanje gotovo svakoga, pokazuje i jedan interesantan primer, ali u suprotnom smeru, koji je nedavno stigao iz Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, novinarka svetskog medijskog servisa “BBC”, čija je glavna tema i oblast rada borba protiv lažnih vesti, dezinformacija i propagande, suočava se sa tvrdnjama da je lagala o svom radnom iskustvu u svojoj biografiji.
Naime, Marijana Spring (Marianna Spring), dvadesetsedmogodišnja žena koja je postala poznata novinarka zahvaljujući svojim izveštavanjima o načinu na koji se društveni mediji koriste za širenje lažnih informacija, sada se suočava sa ozbiljnim optužbama da je pružila netačne informacije i lagala da je radila sa poznatim dopisnikom britanskog BBC servisa „Si“ kako bi sebi obezbedila novi posao.
Svetski mediji su izvestili da je pre oko pet godina gospođa Spring pokušavala da dobije posao kao slobodni novinar u Moskvi za američki portal Coda Story. Članak u „The New European“ je naveo da kada se gospođa Spring prijavila urednici ovog portala, Nataliji Antelavi (Natalia Antelava), 2018. godine, izjavila je da je radila zajedno sa dopisnicom BBC-a, Sarom Rejnsford (Sarah Rainsford), na temama koje se odnose na izveštavanje o „percepciji Rusije“ tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.
Dvadesetsedmogodišnja novinarka BBC-ja, Marijana Spring, koja je postala poznata po svojim izveštajima o dezinformacijama, sada se suočava sa optužbama da je lagala prilikom pokušaja da dobije posao kod druge medijske agencije.
Njena biografija se navodno mogla pohvaliti time da je u junu 2018. godine izveštavala o potrebama za uređivačkim sadržajem koji pokriva međunarodne vesti tokom Svetskog prvenstva, posebno o percepciji Rusije, zajedno sa poznatom dopisnicom BBC-a, pomenutom Sarom Rejnsford. Međutim, nakon što je urednik Coda Story-a, Natalija Antelava, proverila ove navedene podatke, utvrđeno je da ova BBC novinarka koja je tražila posao niti je radila sa svojom ,,poznatom“ koleginicom iz BBC-ja, niti su se njih dve lično poznavale.
Ovaj slučaj je odmah privukao pažnju javnosti kao interesantan zbog činjenice da su novinari koji se suprotstavljaju lažima i dezinformacijama sami namerno širili dezinformacije.
Redakcijama su potrebni profesionalni proveravači činjenica (takozvani fekt-čekeri)
Problem na koji nisu imuni ni region, a ni Severna Makedonija, nedavno je bio fokus domaćih profesionalnih medijskih kuća i udruženja novinara.
U tom kontekstu, Institut za medije i analitiku (IMA) organizovao je panel diskusiju ,,Sloboda medija protiv političkih pritisaka i propagande, dezinformacija i govora mržnje: Kako dalje?“, na kojoj je, između ostalog, utvrđeno da makedonskim medijima nedostaju proveravači činjenica (fekt-čekeri) u njihovim redakcijama.
Prema prisutnima na panelu, zaključeno je da treba da se usredsredimo na jače predstavljanje samoregulacije medija, težimo uvođenju medijske pismenosti od rane dobi kod dece, ali i napravimo jasnu razliku u zemlji između profesionalnih i neprofesionalnih medija.
Prema mišljenju o ovoj temi novinara Atanasa Kirovskog, javnost će svedočiti još značajnijem razvoju takozvanih dipfejk snimaka (lažnih snimaka nastalih uz pomoć veštačke inteligencije) u javnom prostoru, uzimajući u obzir brzi napredak veštačke inteligencije. Prema njemu, samo je pitanje vremena kada ćemo se suočiti sa lažnim sadržajem u koji nećemo moći da verujemo svojim sopstvenim očima u ono što vidimo ili ono što čujemo kao uređen glas sa slikom.
„Dokle god se za neki dipfejk snimak ne utvrdi da je upravo to – lažan, emitovaćete ih na televiziji, a sa ovim razvojem, pitanje je šta će medijske redakcije raditi u budućnosti, tj. da li će im biti potrebni specijalizovani timovi za forenzičku proveru da li je nešto dipfejk snimak ili ne.“ Tehnološki izazovi za našu profesiju postaće veoma ozbiljni. Za sada to nije stiglo do Makedonije, ali nismo izolovani, vrlo brzo će i kod nas doći“, kaže Kirovski.
Arta Tahiri, urednica vesti na televiziji Alsat-M, podelila je na debati svoje iskustvo iz SAD-a, gde svaka redakcija, bez obzira na veličinu, ima odeljenje za proveru činjenica. I Donald Tramp nije mogao da se pojavi u novinama ili na televiziji ako njegov govor nije bio verifikovan, ističe Tahiri.
Predsednik Asocijacije novinara Makedonije (ZNM), Mladen Čadikovski, smatra da suočavanje s dezinformacijama znači davanje prednosti samoregulaciji medija, rad sa decom od najmlađeg doba na tome kako treba čitati vesti i za šta mogu da očekuju da bude verodostojno, kao i jasna separacija profesionalaca od neprofesionalaca u medijskom prostoru.
U podeljenoj javnosti, kako je rekao Čadikovski, imate istinu jedne strukture koja svesno širi laži, a imate i drugu strukturu koja pokušava da se nametne i bude bliža istini. Istovremeno je podsetio da se neistine šire putem izjava parlamentarnih govornika, na konferencijama za štampu, kao i od strane političke elite, bez obzira na to da li su iz vlasti ili opozicije.
Profesija „lovca na lažne vesti“ predstavlja finansijski izazov za medijske kuće
Prisustvo toliko lažnih vesti u informacionom prostoru dovodi do stvaranja novih poslova, pored medijskih kuća i državnih organa, nazvanih „lovci na lažne vesti“, čija je svrha da uklanjaju informacije koje nisu istinite i mogu prouzrokovati štetu.
Te tako Dojče Vele (Deutsche Welle) tvrdi da će Holanđani ubuduće ručno brojati glasove nakon izbora, zbog straha od ruskog upliva. Postoji čak spekulacija da je Olaf Šolc (Olaf Scholz) meta napada evropskih desničarskih ekstremista putem širenja lažnih vesti. Apple direktor, Tim Kuk, lično je pozvao vlade širom sveta da pokrenu javnu kampanju za borbu protiv ,,zla lažnih vesti“, koje, kako je rekao, znače uništavanje ljudskih umova. On je rekao da je porast lažnih vesti uzrokovan „nemoralnim kompanijama koje su odlučile da privuku onlajn čitaoce po svaku cenu.“
Epidemija lažnih vesti, primetio je, predstavlja ,,veliki problem u većem delu sveta“ i zahteva delotvornu vladu i rad kompanija. Kuk je pozvao na pokretanje kampanje i drugih sličnih inicijativa kako bi, kako je rekao, obrazovale javnost o pretnji od izmišljenih priča na internetu. Dodatni problem, prema pisanju svetskih novinskih agencija, predstavlja finansijska situacija medija, koji ne mogu priuštiti da imaju jednog novinara u redakcijama koji će se baviti samo jednom temom, odnosno demistifikacijom pojma i fenomena lažnih vesti.
IZVOR: Demostat