U okviru Evropske unije je zbog zabrane blokera reklama, platforma YouTube pod optužbama za špijuniranje, stručnjak za privatnost podnosi krivične prijave
Kompanija Google mogla bi ponovo da se nađe u problemima sa regulatorima u EU jer je trenutno njena platforma YouTube pod optužbama za špijuniranje. To se dešava u svetlu nedavnog, globalnog sprovođenja zabrane blokera oglasa na ovom servisu, zbog čega je konsultant za privatnost na internetu Aleksandar Hanf odlučio da ponese krivične prijave protiv ove platforme.
Krivične prijave Hanf podnosi na osnovu irskog zakona o zloupotrebi računara. On tvrdi da je o ovome obavestio Nacionalnu policiju Irske, a policija je usvojila zahtev u zatražila je više informacija o slučaju.
YouTube je odgovoran za pokretanje nezakonitih procedura za praćenje koje mu pomažu da uopšte detektuje blokere reklama, a ovakva praksa znači da servis u stvari špijunira korisnike, tvrdi Hanf. Osim toga što je YouTube pod optužbama za špijuniranje putem krivične prijave, The Register piše da je Hanf podneo i građansku tužbu protiv platforme.
Zbog YouTube sistema koji otkriva blokere oglasa na internet pregledačima, on podleže ispitivanju irske Komisije za zaštitu podataka. Vlasti Evropske unije navodno već zahtevaju od kompanije Google odgovor na ovu tužbu.
„Smatram da je YouTube sistem u stvari špijunski softver – poznat i kao tehnologija za nadzor, jer se primenjuje bez mog znanja ili ovlašćenja na mom uređaju sa isključivom svrhom presretanja i nadgledanja mog ponašanja. Nezavisno od toga da li se u mom pregledaču oglasi učitavaju ili ih uklanja bloker“, kaže Hanf.
On još objašnjava da se odlučio za put krivičnih prijava i tužbi jer su se regulatori EU, kako tvrdi, pokazali kao užasno loši u sprovođenju Direktive o e-privatnosti, toliko da se mogu okarakterisati i kao nemarni.
Hanf se nada da će njegova akcija poslati poruku platformi YouTube i naterati njenu matičnu kompaniju Google da zaustavi svoju praksu nadzora koja nije u skladu sa zakonima Evropske unije. On govori o tome da je saglasnost važna za vođenje bilo kakvih nepotrebnih interakcija, a platforma nije tražila saglasnost ljudi za to.
Uz to, irski zakon na koji se on poziva, praktično kaže da su direktori, menadžeri ili drugi službenici koji čine takve prekršaje u okviru neke kompanije, takođe odgovorni za isto delo i nisu zaštićeni pod okriljem pravnog lica u kom rade.
Ukoliko prijave dobiju veću pažnju irskih vlasti kao i EU regulatora, potencijalno dobijamo još jednu zakonsku sagu između multinacionalnih kompanija i građana kojima one krše prava. Međutim, s obzirom na to da ovakvi birokratski procesi mogu trajati veoma dugo, ovo je verovatno tek samo početak duge borbe koja treba da se izbori za zaštitu privatnosti ljudi na internetu.
YouTube je ranije ovog meseca najavio da pokreće „svetske napore“ kako bi stao na put blokerima oglasa na ovoj platformi, što u prevodu znači – ili dozvolite reklame u skoro svakom video snimku ili plaćajte mesečnu pretplatu za Premium nalog koji ne prikazuje reklame u snimcima. U suprotnom, platforma će zaustaviti rad video plejera, kao u letošnjim eksperimentima, a nekima bi navodno mogla i da obriše naloge jer „nisu u skladu sa njenim uslovima korišćenja“.
Izvor: benchmark.rs