Mediji nisu ono što su nekada bili – novine, televizija i štampa. Mediji danas su sve oko nas, počev od društvenih mreža, filmova i serija. Filmska i televizijska producentkinja, spisateljica, rediteljka i edukatorka iz Hrvatske, Tiha Gudac, kaže da osoba koja nije medijski pismena ne može raditi dokumentarni film, već ga može samo gledati. Za dokumentarni film kaže da je, danas, medijski prozivod, kao i da se forma filmske prozvodnje kroz vekove dosta promenila.
Gudac kaže da je medijska pismenost važna zbog osposobljavanja mladih da o svemu kritički razmišljaju, da razumeju da su individue unutar hrpe poruka koje ih bombarduju.
„Bitno je i osposobljavanje starijih generacija da razumeju u kakvom svetu mladi žive, da gradimo mostove između jednih i drugih. Mislim da nikada do sada nije postojao ovako veliki generacijski jaz kako u kultorološkom, tako i u medijskom kontekstu“.
Digitalizacija masovnih medija kakva je televizija, štampa i radio, zahvatila je i film. Gudac za MLADI objašnjava da je film, kao medijska forma, danas dostipan svima.
„Danas svaki klinac može snimiti film, može snimiti nešto što je nekada pre bilo na početku razvoja filmske umetnosti. Tome su doprineli džepni uređaji odnosno telefoni koji mogu snimiti formu koja se zasniva i na fikciji i na realnosti“, ističe Gudac.
Za svaki film, pa i dokumentarni, izuzetno je važan storiteling. Godinama se postavlja pitanje šta je storiteling, a šta je dokumentarni fim.
„Dokumentarni film nije snimljeni kadar, više nije reč samo o zabeleženom kadra koji je procesuiran kroz neku tehnologiju, nego postaje zaista umeće storitelinga. Jer snimiti nije isto što ispričati priču koja se zasniva na univerzalnim ljudskim vrednostima. Storiteling se danas pripoveda na razini na kojoj su nekad pripovedali vračevi“.
Propaganda i medijske manipulacije u filmu
Poznato je da se kroz filmove, ali i serije, mogu ubaciti određene skrivene poruke. Gudac pak kaže da je pitanje propagande kroz film danas eksplicitno zabranjeno.
„Nekad su postojale skrivene subliminarne poruke, što je danas zakonom zabranjeno. Danas, pitanje propagande je zapravo pitanje ideologije. Filmska umetnost je veliko ideološko oružje i o tome ne treba previše raspravljati. Danas su mladi ljudi toliko izloženi medijskim sadržajima i neki mladi čovek/žena koji/a živi ovde ili u SAD primaju u istoj sekundi isti sadržaj. Postoji globalno dete, globalni mladić i globalna devojka koji su jednaki svuda. Za te mlade ljude je bitno da razviju kritičko mišljenje, i da postaju univerzialni medijski konzumenti koji tumače sadržaje na pravi način“.
O novim serijama na Netfliksu i HBO-u
Novonastali scenariji u serijama, ali i filmovima, koje producira Netfliks i producentska kuća HBO u svetu, promenila je standarde u filmskoj kinematografiji. Danas imamo sve više prikazivanja različitosti u serijama, pogotovo u onim koje najviše gledaju mladi kao što je E Euphoria i Sex education. Gudač smatra da tema koje se tiču seksualnosti i drugih bitnih marginalizovanih tema ne manjka u medjima, jer mediji nisu ono što su nekad bili.
„Mediji su serije, mediji su film. Mediji nisu više portal, mediji više nisu novine, nisu nešto što se uzme i istražuje. Medij je ono što ja kliknem kada dođem kući da legnem i odmorim. Taj ‘play- to je medij“.
Mladima koji su sveprisutniji na društvenim mrežama poručuje da se vrate na pitanja: „Ko sam zaista ja, otkud sam došao, kako sam stasao i do čega je meni stalo? Šta je moje ja?“ i da u ovom velikom neredu života, u hiperbombardovanom medijskom prostoru nose kriterujume svog života.
„Na taj način da konstruktivno koriste oruđa koja im pruža prezasićeni medijski svet u kojem žive. Stisnite stop, poklopite laptopove, ugasite telefone i televizore, šetajte po šumama, pričajte sa ljudima uživo. Čovek nije stvoren sa ekranom. Naš um i naše telo su stvoreni za kretnju, otvorene prostore i za stvarnu međuljudsku interakciju“, poručuje Gudač.
IZVOR: UNS/Mladi