Razvoj veštačke inteligencije utiče na novinarstvo i iziskuje promene u načinu rada, ali novinarstvo i novinari koji rade u interesu javnosti opstaće ukoliko se budu stvorili uslovi da se veštačka inteligencija svrsishodno koristi u radu, zaključeno je na stručnom skupu „Budućnost novinarstva“ koji je organizovala Novosadska novinarska škola.
Novinarka Birna Tanja Maksić rekla je da će novinarstvo kao profesija opstati u budućnosti, ali da će neka vrsta prilagođavanja uslovljena razvojem veštačke inteligencije morati da se desi.
„Mislim da će jedan krak veštačke inteligencije ići ka oformljivanju forenzičkih timova u redakcijama, jedan krak će biti u kreiranju jednostavnog, repetativnog sadržaja kao što su vesti o vremenskoj prognozi ili tipskih izveštaja sa fudbalskih utakmica i berze, a jedan krak će ići ka tome da se veštačkom inteligencijom radi na velikim setovima podataka“ navela je ona dodajući da je sada momenat da se kaže u kojim domenima je veštačka inteligencija korisna a u kojim oblastima je potrebno da se brani integritet profesije na tačnu i pravovremenu informaciju.
Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Odseku za novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, istakla je da je danas prisutna globalna frustracija povodom toga šta bi veštačka inteligencija mogla da uradi i koga da zameni, ali da je potrebno razgovarati o tome kako će se veštačka inteligencija koristiti da se ponude neki novi sadržaji koji će se namenski praviti uz korišćenje virtuelne realnosti ili proširene stvarnosti.
Fektčeker u FakeNews Tragaču Ivan Subotić napomenuo je da je već sada moguće u nekim slučajevima prepoznati da li je tekst generisan, ukoliko, na primer, pokušamo da pronađemo izvore nekih tvrdnji iz teksta budući da softver koji se sada masovno koristi Chat GPT ne nudi izvore za ono što navodi u tekstu. Istovremeno, ovakvi softveri često „presipaju iz šupljeg u prazno”, odnosno koriste generičke rečenice koje se ponavljaju.
„Iz mog iskustva, prilično je teško prepoznati dezinformacije koje kreira veštačka inteligencija. Mislim da će biti mnogo jednostavnije kada se razviju sofisticirani softveri koji detektuju sadržaj koji je napravila veštačka inteligencije”, naveo je Subotić i dodao da se sa razvojem veštačke inteligencije, razvijaju i softveri koji će prepoznavati generisane sadržaje.
Neki od potencijalnih modela prevazilaženja izazova u novinarstvu u budućnosti identifikovanih na okruglom stolu u okviru skupa su: obeležavanje sadržaja generisanog od strane veštačke inteligencije, definisanje etičkih smernica za upotrebu veštačke inteligencije u kreiranju sadržaja, uključivanje publike u cilju prikupljanja izvora i regulacija društvenih mreža.
Novinari i medijski stručnjaci razgovarali su o izazovima i prilikama koje čeka novinarstvo u budućnosti na stručnom skupu koji je u Novom Sadu 24. maja organizovala Novosadska novinarska škola u okviru projekta „Budućnost novinarstva“ koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.
IZVOR: Javni servis