Od hiperprodukcije tv emisija, filmova i serija, edukativnog sadržaja i tutorijala, do raznolikih videa na društvenim mrežama, izjava Miljane Kulić i trenutne drame medijskih giganata, našli smo se u internet dobu gde svako od nas ima platformu i gde smo svi mediji.
Kako smo dotle došli, kako nam se sve okrenulo za 90 stepeni i koliko zaista sve ide nakrivo?
Sve kreće 2012. godine. Možda se nije desio „smak sveta“, ali je definitivno započela nova era poimanja video sadržaja, kada je Snapchat uveo vertikalni video format kao svoju osnovu komunikacije. Na samom početku taj vid komunikacije nije odmah odjeknuo i pretežno su ga koristile mlađe generacije. Međutim, danas te formate konzumiramo svi, od Storyja na Instagramu, Snapchatu i Facebooku, do TikTok videa, Reelsa ili Youtube Shortsa.
Na porast konzumiranja vertikalnih video sadržaja nam ukazuje i istraživanje obavljeno u okviru programa Nova pismenost, koje je sproveo Propulsion u saradnji sa CESID-om, a u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Kada je reč o svakodnevnom korišćenju TikToka, istraživanje je pokazalo da je 2019. samo 2% ispitanika koristilo ovu mrežu, dok je do 2022. zabeležen veliki porast, do toga da je skoro jedna četvrtina ispitanika koristila ovu platformu.
Nekada se vertikalno snimanje smatralo amaterskim pokretom, a sada ga velike kompanije koriste za promociju svojih kampanja, influenseri za komunikaciju sa pratiocima, adaptiraju se trejleri filmova i snimaju muzički spotovi u tom formatu. Kako većinu vremena držimo telefon uspravno, nije veliko iznenađenje što se i sam video tome prilagodio, a samim tim i tržište.
Iako vertikalni video još uvek ne predstavlja pretnju horizontalnim formatima van okvira društvenih mreža, možemo da primetimo da oduzimaju većinu našeg provedenog vremena za telefonom. Koliko god nekolicina nas uživala u tome da okrene telefon za 90 stepeni, ne možemo da ignorišemo činjenicu da su vertikalni videi nova norma i da zahtevaju od nas novi pristup prilikom snimanja ili montaže sadržaja.
Optimizacija onlajn sveta je sveprisutna, možda za nekoliko godina nećemo više gledati uspravni sadržaj na telefonima, već horizontalni preko VR naočara, i tada će ovi videi ponovo biti primarni deo konzumacije. Dok god budemo aktivni korisnici telefona vertikalni formati, poput videa, biće jedni od glavnih izvora zabave, informisanja i edukacije. I to je tako.
Ubrzan tempo života nam se sve više nameće, a mi ga sve manje primećujemo. Film koji traje preko sat i po vremena nam je predug, poruke na Whatsappu slušamo na 1.5 ubrzanju, TikTok sadržaj skrolujemo čim pređe 15 sekundi, i sve nekako cupkamo u mestu. Umesto telefona, video sadržaj smo adaptirali za 90 stepeni, raspon pažnje nam se sve više smanjuje i sve manje obraćamo pažnju jedni na druge. I nije toliki problem što sve ide prebrzo, nego što ne stižemo da pohvatamo.
Sve nam je „zdravo za gotovo”, a nit’ je zdravo, nit’ gotovo.
Autor teksta: Danijel Rakić, Videograf, Propulsion