Napadi kojima je Glas Amerike izložen od strane Donalda Trampa i njegove administracije, i čiji su novinari čak optuženi za saradnju sa Komunističkom partijom Kine, dok im državne agencije uskraćuju informacije, više podsećaju na to kako medije tretiraju u nedemokratskim državama nego u zemlji koja je dugo bila simbol slobodnog informisanja
Čelnici svetski poznatih medija sa sedištem u Vašingtonu – radija Slobodna Evropa i Slobodna Azija, radija i televizije Marti i Alhura – upravo su svi listom dobili otkaze, a raspušten je i savetodavni odbor koji je nadgledao njihov rad.
Otkaze je dobio i veći broj urednika, a ista bi sudbina zadesila i direktorku Glasa Amerike Amandu Benet i njenu zamenicu Sendi Šugavara, da one dan ranije nisu same dale otkaz.
Novi šef federalnog tela koje koordinira rad ovih medija, Majkl Pak, nijednom otpuštenom nije dao bilo kakvo obrazloženje, izuzev što je rekao da postupa u okviru svojih ovlašćenja.
Kako navodi američki radio NPR, citirajući anonimne izvore, na ovaj način se ti mediji „de fakto zatvaraju“.
Scenario je već viđen, ali ne u praksi nego na radio i televizijskim talasima. Optužbe za podilaženje velikim stranim silama, koje dolaze sa samog vrha vlasti, stavljanje novinara na crnu listu, političke smene demokratski izabranog medijskog rukovodstva…
Ono što novinari i rukovodstvo Glasa Amerike trenutno doživljavaju, donedavno je moglo isključivo da bude predmet njihovog izveštavanja.
Ali krenimo redom.
Pre Trampa…
Osnovan 1942. godine, kao odgovor na nacističku propagandu, Glas Amerike (Voice of America – VoA) zamišljen je kao novinska kuća koja svojim primerom i radom promoviše najviše američke vrednosti putem nezavisnog informisanja.
Kao i druge medijske slobode koje su u Sjedinjenim Državama godinama osvajane, i Glas Amerike se za potpunu nezavisnost borio i izborio. Tako je, prema kratkom istorijatu koji se nalazi na veb-sajtu ove kuće, tokom kubanske krize šezdesetih godina, radio morao da traži odobrenje pre emitovanja, dok je za vreme Niksonove administracije zahtevano da na svaki negativan prilog o predsedniku – Glas Amerike objavi i jedan pozitivan.
Prema navodima Nikolasa Kula, profesora i istoričara medija, to je dovelo do „čudnih poruka u etru“. Na primer, da je Nikson jedan od učesnika u aferi Votergejt… i da je otvorio obdanište.
Narednih godina Kongres je nekoliko puta donosio ukaze i zakone kojima je Glas Amerike dobio garanciju potpune medijske nezavisnosti, uključujući i mere kojima su novinari zaštićeni od uticaja političara.
Drugim rečima, bez obzira na to što se Glas Amerike i sestrinske medijske organizacije, poput Radija Slobodna Evropa, Radija Slobodna Azija, Radija i Televizije Marti (stanica bazirana u Majamiju i posvećena emitovanju vesti na španskom, namenjenih Kubancima) i Alhura (program namenjen arapskom govornom području), finansiraju iz američkog federalnog budžeta, njihov program je nezavisan od trenutne politike u Vašingtonu.
Glas Amerike danas zapošljava oko 1.500 ljudi i jedna je od najvećih medijskih kuća na svetu.
Dnevno se obraća publici od 280 miliona ljudi. Programi su na 40 različitih jezika i posvećeni su onim delovima sveta do kojih slobodne informacije ne mogu da dođu lako.
… i posle njega
I to je uglavnom bilo tako dok na predsedničkim izborima nije pobedio Donald Tramp.
Poznat kao revnosni konzument medija, Tramp je, kako u nedavnom članku navodi Vašington post, odmah nakon izbora poslao dva čoveka od poverenja u Glas Amerike da naprave procenu rada redakcije. Nakon toga je tražio promenu glavne osobe u agenciji koja nadzire rad Glasa Amerike i sestrinskih organizacija.
Tek pre nekoliko dana, američki Senat je konačno odobrio da se na to mesto postavi Majkl Pak, široj javnosti poznat kao autor nekoliko dokumentarnih filmova posvećenih viđenijim američkim konzervativcima i kao lični prijatelj svojevremeno veoma uticajnog Trampovog savetnika, kontroverznog desničara Stivena Benona, koji je bio i šef njegove izborne kampanje.
Ovome je prethodilo nekoliko direktnih napada na Glas Amerike.
Tokom brifinga posvećenog koronavirusu u aprilu, Tramp je rekao kako ne može da veruje šta Glas Amerike emituje, dodavši da je nešto od toga „odvratno“. Potom je pojasnio da „za vreme pandemije“, Glas Amerike troši pare poreskih obveznika tako što „promoviše inostranu propagandu“.
Dan Savino, Trampov direktor za društvene mreže, optužio je na Tviteru Glas Amerike da širi kinesku propagandu i da, emitujući vesti o koronavirusu, koristi „kineske grafikone“.
Uzalud su ljudi iz VoA ukazivali na to da su grafikoni koje koriste preuzeti od Univerziteta Džon Hopkins, da je Kina nedavno zabranila povratak u zemlju novinarima Glasa Amerike i da su poslednjih meseci imali nekoliko priloga koji su se direktno bavili ukazivanjem na lažne vesti koje dolaze iz Kine.
Optužbe o nepostojećoj vezi Glasa Amerike i Komunističke partije Kine ponavljaju se na društvenim mrežama do današnjeg dana.
Vladina agencija CDC kao da je u Srbiji
U međuvremenu je organizacija za očuvanje slobode govora Knight First Amendment Institute poslala službeni zahtev da im se pruži uvid u zvaničnu prepisku vladine agencije CDC, inače nadležne za borbu protiv koronavirusa, koji je pokazao da je ova agencija, protivno zakonu, stavila novinare Glasa Amerike na crnu listu, zabranivši bilo kome iz agencije da im odgovara na pitanja.
Na ovo je reagovala direktorka Glasa Amerike Amanda Benet izjavom u kojoj je tu zabranu uporedila sa „ponašanjima koja smo do sada doživljavali samo u državama koje nemaju slobodne medije“.
U javnosti se takođe pojavila informacija da je, nakon što je novinar Glasa Amerike tokom zajedničkog putovanja pitao potpredsednika Majka Pensa zašto nije nosio masku prilikom posete klinici „Majo“, Pens zapretio novinaru da će ga, ako nastavi sa takvim pitanjima, izbaciti iz aviona.
Nakon što je, pre tri dana, na rukovodeće mesto nadzornog tela postavljen Trampov čovek, Amanda Benet – dugogodišnja novinarka Volstrit džornala i urednica u Blumbergu, kao i dobitnica najprestižnijih novinarskih nagrada, uključujući i Pulicerovu – podnela je ostavku na mesto glavne i odgovorne urednice Glasa Amerike.
Budući da ranija Trampova izjava o tome kako Sjedinjene Države treba da naprave globalnu medijsku mrežu kojom bi upravljala država i koja bi se borila protiv „nefer izveštavanja CNN-a“ nije prošla nezapaženo, kao i njegove stalne tendencije da medije upoređuje sa neprijateljima naroda i da javno traži povoljno izveštavanje o sebi i svom radu, američki mediji se već glasno pitaju kakve se promene mogu očekivati u Glasu Amerike sa novim rukovodstvom.
Odgovor na pitanje da li će se i na koji način ove promene odnositi i na servise na jezicima država iz našeg regiona, prekjuče smo pokušali da dobijemo i od centrale Glasa Amerike. Zasad je jedino izvesno da niko pouzdano ne zna ništa.
IZVOR: Cenzolovka