Nekoliko avganistanskih medija ove sedmice je dobilo pisma od Talibana, sa uputstvima, uključujući i način na koji grupa želi da se identifikuje u izveštajima.
U pismu – do kojeg je stigao Glas Amerike – kaže se da novinske organizacije treba da se pozivaju na talibane koristeći njihovo zvanično ime i da se zabranjuje novinskim organizacijama da ohrabruju „našu mladu generaciju da napušta zemlju“ i promovišu druge religije osim islama.
Naređenja su izložena u pismu koje je 25. septembra poslato glavnim novinskim grupama širom zemlje, a potpisalo ga je Zabihulah Mudžahid, privremeni zamenik talibanskog ministra informisanja i kulture.
Talibani su ranije ustanovili zaseban skup smernica kojih bi se mediji trebalo da se pridržavaju, a koji je uključivao i traženje od novinara da „pripremaju detaljne izvještaje“ u koordinaciji sa vladinim medijskim centrom.
Stiven Batler, koordinator azijskog programa u Komitetu za zaštitu novinara, rekao je da je zahtev Talibana pokušaj da se oni legitimizuju.
„Talibani se smatraju borbenim snagama, a ne vladajućim snagama i očigledno pokušavaju da se uspostave kao legitimne vladajuće snage“, rekao je Batler za Glas Amerike.
Nalozi medijima
U svom pismu, talibani su pozvali novinske organizacije da tu grupu nazivaju „Islamski emirat Avganistana“ rekavši da zato što „imaju kontrolu nad celom zemljom i u službi su vere, zemlje i naroda, od sada medijske organizacije ne mogu da nazivaju Islamski emirat Avganistan kao ‘grupu Taliban’ ili ‘frakciju Taliban’“.
Nijedna država do sada nije priznala talibansku vladu, a SAD su saopštile da će priznanje zavisiti od ponašanja grupe. Zvaničnici UN odbili su zahtev da se predstavnik Talibana obrati na godišnjoj sednici Generalne skupštine u septembru.
Od kada su preuzeli vlast, talibani su priveli najmanje 32 novinara, od kojih je nekoliko pretučeno u pritvoru prošlog meseca, navodi Hjuman rajts voč.
U međuvremenu, ekonomska kriza u kombinaciji sa novim ograničenjima koja su uveli talibani doveli su do zatvaranja više od 150 avganistanskih medija.
Batler je najnoviju talibansku direktivu medijima opisao kao „rudimentarnu“ i rekao da ostaje da se vidi da li će moći da je sprovedu.
„Većina vlada će reći šta žele da mediji rade“, rekao je Batler za Glas Amerike. „Problem je što ne znamo status. Kako će se ovo sprovesti? Da li će se sprovesti? Jednom kada počnete sa prisilom, u osnovi ulazite u cenzuru“.
Čini se da je dosad talibanski zahtev da novinari tu grupu nazivaju „Islamskim emiratom Avganistana“ nije uspeo.
Vodeći nacionalni emiter TOLO njuz to tek treba da prihvati, ograničavajući upotrebu termina na povremene izveštaje, kaže jedan zaposlenik u toj mreži, koji nije želeo da bude identifikovan iz straha od odmazde. Nacionalne novine Hašt-e sub i Etilat-roz nastavljaju da nazivaju talibane uobičajenim imenom, prema pregledu izveštavanja koje je sproveo Glas Amerike i lokalno novinarsko udruženje.
„Dok talibani ne proglase novu (stalnu) vladu, ne mogu da usmere medije da ih zovu ‘Islamski emirat Avganistana’“, rekao je novinar iz Kabula Ešak Ali Ehsas. „Ono što imamo je talibanska vlada, i kao i većina međunarodnih medija nazivamo ih ‘talibanskom vladom’“.
Ariana njuz, još jedna velika nacionalna televizija, jedna je od nekolicine medija koji su u svoje izveštaje uključili željeno ime Talibana.
Talibani nisu rekli koja će biti kazna za nepoštovanje pravila.
Na pitanje da li je njegova direktiva sprovedena i kako bi se talibani nosili sa medijima koji je ne poštuju, Mudžahid je u poruci za Glas Amerike napisao: „Još uvek ovo razmatramo“, bez daljeg objašnjenja.
Naredba o zabrani sadržaja koji bi mogao da podstakne mlade Avganistance da napuste zemlju dolazi nakon što je skoro 120.000 ljudi, od kojih su mnogi visoko obrazovani stručnjaci, evakuisano u SAD i druge zapadne zemlje nakon što su talibanske snage preuzele vlast 15. avgusta.
Zabrinuti zbog velikog odliva mozgova, talibani su rekli da ne žele da iz zemlje odlaze obrazovani Avganistanci.
Huđatulah Muđadidi, zamjenik predsednika Udruženja nezavisnih novinara Afganistana, rekao je da bi se zabrana „ohrabrivanja“ mladih da napuste zemlju mogla upotrebiti za zabrane u svakodnevnom izveštavanju.
„Mislim da mediji ne ohrabruju nikoga da napusti zemlju“, rekao je Muđadidi u intervjuu za Glas Amerike. „Ali postoje pojedinci koji misle da informativni programi u kojima se raspravlja o ekonomskim problemima služe da ohrabre ljude da napuste zemlju“.
Takođe je nejasno kako su talibani nameravali da sprovedu 11 smernica koje su medijima postavili 19. septembra.
Tokom sastanka sa novinarima u Kabulu, talibani su rekli da podržavaju slobodu štampe, ali su predstavili set od 11 pravila koje novinari treba da poštuju.
Dok su neka pravila, poput zabrane objavljivanja priča koje su „suprotne islamu“ i „vređaju nacionalnih ličnosti“, labavo zasnovana na postojećim medijskim zakonima, druga idu dalje, postavljajući ograničenja na objavljivanje vesti koje nisu potvrdili zvaničnici i tražeći od novinara da „pripremaju detaljne izveštaje“ u koordinaciji sa vladinim medijskim centrom.
Mušadidi, koji je prisustvovao sastanku sa portparolom Talibana, rekao je da bi zabrana „vređanja“ zvaničnika mogla da spreči izveštavanje o korupciji.
„Na primer, ako medijska organizacija objavi priču o umešanosti zvaničnika u korupciju, to bi se moglo smatrati uvredom“, rekao je Muđadidi. „Ovo stvara probleme medijima“.
Čuvari medijskih sloboda kritikovali su smernice, a pariški Reporteri bez granica opisali su ih kao „nejasno sročene, opasne i podložne progonu (novinara)“.
IZVOR: Glas Amerike