„Bubrezi stradaju prvo. Zatim centralni nervni sistem počinje da otkazuje.
„Paraliza se širi i otežava disanje koje je često nemoguće bez potpore. Na kraju, većina žrtava umire.
„Mnogo je dece među njima, a otrovali su ih roditelji koji ništa o tome nisu znali„.
Ovako počinje jedan od tekstova Volta Bogdanića, ovenčan Pulicerovom nagradom, o štetnoj materiji koja se nalazila u raznim proizvodima uvezenim iz Kine.
Bogdanić je ovu nagradu, koja se dodeljuje za vrhunske novinarske priče na svetskom nivou, dobio čak tri puta.
On je Amerikanac srpskog porekla i jedan od najboljih istraživačkih novinara današnjice.
Kako piše, tako i razgovara.
Jednostavnim i kratkim rečenicama koje puno govore.
Bez opštih mesta i povišenog tona.
Profesorski.
Iako iza sebe ima višedecenijsku blistavu karijeru, ljubav prema novinarstvu još ga pokreće.
„Kad nađete nešto što volite to nije više samo posao, to je kao da idete na plažu.
„Ja volim da plivam, a volim i novinarstvo, a kad je tako uložite mnogo vremena i energije da budete što bolji“, kaže skromno za BBC na srpskom.
Razgovaramo na engleskom, jer srpski tokom odrastanja u Americi nije savladao iako su mu roditelji Srbi.
Pulicerova nagrada, koja postoji već više od veka, dodeljuje se u 22 kategorije – 15 iz oblasti novinarstva i sedam književnih i muzičkih nagrada.
Pobednike bira Odbor Pulicerove nagrade u kojem je petnaestak stručnjaka, urednika, profesora i novinara.
„Dobiti Pulicera je najuzbudljivije iskustvo u životu, to je nešto što nisam nikad ni sanjao da ću dobiti.
„Tri puta doživeti to je ogromno uzbuđenje, koje pokazuje da moje kolege cene ono što sam uradio“, kaže Bogdanić.
Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine za istraživanje „Velika bela laž: kako su američke bolnice izneverile poverenje građana i ugrozile njihove živote„.
Ta nagrada bila mu je najznačajnija i profesionalno, ali i privatno.
Na dan kad je u Vol Strit Žurnalu objavljena prva priča iz tog serijala – rodio mu se sin, a to je i jedina koju je njegov otac doživeo.
U ovoj seriji tekstova pisao je o smrtonosnim posledicama nestandardnih medicinskih testiranja za lečenje kancera.
„Moje istraživanje i članci koje sam tim povodom pisao direktno su uticali ili mogu čak da kažem i da su doveli do usvajanja novog federalnog zakona.
„Tim zakonom su uspostavljene nove, strože regulative u oblasti medicinskog testiranja i industrije koja se bavi ovakvim poslovima“, ispričao je Bogdanić povodom ovog serijala.
Drugi put Pulicerovu nagradu dobio je za istraživanje „Smrt na šinama„.
Nizom tekstova pokazao je koliko su česte nesreće na pružnim prelazima i koliko su se malo tim problemom bavili nadležni.
„U 5.45 popodne dok jesenje sunce klizi ka horizontu Blas Lopez, otac četvoro male dece, vozi kamion natovaren krompirom za pijac i nailazi na prugu, na jugositoku države Vašington.
U tom trenutku udara ga voz Junion Pacifika od 4.700 tona, eskplozija raznosi Lopezov kamion, komadajući mu telo.
Junion Pacifik odgovara kao mnoge železničke firme posle fatalnih nesreća. Krive žrtvu, gospodina Lopeza, ne sebe„, pisao je Bogdanić.
Treći put, Pulicera je dobio 2008. godine, za razotkrivanje putanje kojom toksične supstance dospevaju širom sveta u određenim proizvodima nastalim u Kini.
Među tim proizvodima bili su i sirupi za decu, zubne paste i lekovi za temperaturu.
IZVOR: BBC na srpskom