Kao student koji se prijavio na radionicu prevashodno namenjenu srednjoškolcima, na prvi dan petodnevne teorijske obuke u prostorijama Asocijacije došla sam skeptična. Svesna da moji vršnjaci i oni malo mlađi masovno teže ka kratkim i eksplozivnim vizuelnim formatima i samim tim se udaljavaju od onoga što bi old souls definisali kao strogo tekstualna, čista informativa, pretpostavila sam da ćemo na radionicama biti podeljeni prema interesovanjima ili nekakvim ciljnim formatima informisanja, kao i da zbog toga možda nećemo sarađivati.
Ipak, prijatno me je iznenadilo to što su koncept predavanja, kao i umeće predavača, proizveli takvu simbiozu između nas (učesnika) da smo uspeli da se sastanemo oko tema koje su nam zajedničke i u koje se razumemo, a za koje nismo ni znali da jesu.
Teorijska obuka nije bile previše intenzivna, što ne znači da nije bila napakovana korisnim činjenicama i veštinama. Pored naučnog dela, doživljaji iz novinarskog života predavača uveli su nas u ono što se svakodnevno odvija u brojnim redakcijama štampanih i elektronskih medija (i što nas je, između ostalog, zateklo naredne nedelje).
Nijedna radionica i nijedan dan ne bi imao smisla bez onog prethodnog. Dokazano nam je da nije moguće voditi sajt bez znanja o vođenju samog teksta. Opet, sâm tekst na sajtu vredi malo bez prateće fotografije i alatki koji će ga plasirati čitaocima. Na kraju, na taj sajt niko neće hteti da uđe ukoliko nije vizuelno primamljiv.
NIN je legenda srpske štampe. Svaka saradnja sa njegovim timom, i papirnim i onlajn, za perspektivne novinare je velika privilegija. Stoga sam bila veoma srećna što smo upravo njihove resurse (i kancelarijske i ljudske) koristili za praktičnu obuku.
Pet dana uzbudljivosti, dinamičnosti i profesionalnosti rada u redakciji usavršilo je preciznost, sistematičnost i umeće mene i mog tima, što se, pouzdano znam, odrazilo i na naš sajt.
Uz nedelju teorijske obuke i više nedelja praktičnog rada sa sigurnošću mogu da kažem da imam stabilnu podlogu za rad na portalu, kada god se prilika za njega ukaže.
Maša Cvejić, studentkinja Filozofskog fakultete