U poređenju sa usponom društvenih mreža i aplikacija za slanje poruka poput Whatsapp, Messenger i Telegrama, čini se da je komuniciranje SMS porukama nakon 30 godina na zalasku, ali ono ipak nije nestalo s naših mobilnih telefona.
Prvi SMS u istoriji, koji je preneo operator Vodafone 3. decembra 1992, primio je zaposleni u toj kompaniji Ričard Džarvis, a sastojao se od 15 znakova – „Merry Christmas“ (Srećan Božić).
SMS je svojom jednostavnošću uneo revoluciju u komuniciranje.
„To je tehnologija evropskog porekla”, podsetio je za AFP Marc-Antoan Dipui, sin francuskog inženjera Filipa Dipuia koji se smatra jednim od izumitelja GSM-a, mobilne mreže 2G koja je omogućila uspon SMS-a krajem 1990-ih.
Ograničene na 160 znakova, zbog čega su korisnici razvili poseban i ponekad kriptovan jezik poput smajlija od interpunkcijskih znakova, SMS poruke razmjenjuju se danas u neograničenom broju obogaćene fotografijama, video porukama i drugim multimedijalnim sadržajima.
Ali tada je u Francuskoj „jedna SMS poruka koštala jedan franak”, rekao je Žan-Mišel Ie, telekomunikacioni stručnjak pri konsultantskoj firmi BearingPoint.
„To je kao da svaki tvit danas košta 15 evrocenta”.
Premda su bile jako popularne na početku 2010-ih, posebno za čestitanje Nove godine, korišćenje SMS poruka u stalnom je padu.
Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu broj upućenih SMS poruka u zadnjih deset godina smanjio se četiri puta, po podacima Ofcoma, britanskog regulatora za telekome.
Glavni razlog za to je uspon društvenih mreža (Facebook, Snapchat, Instagram) i posebno aplikacija za slanje poruka kao što su WhatsApp, Messenger, iMessage, Viber i Telegram, koje izbegavaju roming koristeći se internetom, a uz to su mlade naraštaje osvojile inovacijama, poput kreiranja grupa za razgovor i potvrda da je poruka pročitana.
U Aziji, pak, veliku popularnost imaju aplikacije WeChat (Kina), Line (Japan) i KakaoTalk (Južna Koreja).
U starosnoj grupi od 16 do 24 godine korišćenje tih aplikacija poraslo je za godinu dana 53,73 posto, dok je korišćenje SMS poruka palo za 29 posto, po istraživanju evropskih regulatora elektronskih komunikacija (BEREC) objavljenom 2021. godine.
SMS ipak nije još poražen u nekim delovima sveta, poput Nigerije, najmnogoljudnije države u Africi.
Godine 2021 onde je bilo poslato gotovo 10 milijardi SMS poruka, 15 posto više nego godinu dana pre, prema izveštaju Nigerijske komisije za komunikacije.
Premda velika većina Nigerijaca poseduje mobilni telefon, lani ih je 44 posto imalo pristup internetu. A cena jedne SMS poruke iznosila je 0,008 evra, dok internet košta oko 1 evro za 2 GB. SMS je stoga isplativ u toj zemlji u kojoj gotovo svaki drugi stanovnik živi s manje od dva američka dolara na dan.
SMS za pobornike ostaje neophodan kao „alat za proveru identiteta i sigurnosti”, od pristupa bankovnom računu na internetu do potvrde primanja poštanske pošiljke i slanja rezultata testova na kovid-19.
„SMS poruke su jedan od dva moguća obavezna kanala za upozoravanje stanovništva” na prirodne katastrofe, industrijske nesreće, zdravstvene krize i terorizam, istakao je Marc-Antoan Dipui, poput francuske usluge FR-Alert.
Drugi dokaz vitalnosti SMS-a su eksplozija promotivnih poruka i poruka o izvršenju neke transakcije koje bi 2023 u svetu trebalo da ostvare više od 50 milijardi američkih dolara prihoda, po procenama konsultantske firme Juniper Research.
A SMS poruke povezane s plaćanjima, poznate javnosti preko televizijskih igara ili dobrotvornih akcija, „imaju isto tako potencijal za razvoj kao digitalni kanal za mobilna plaćanja u zemljama u razvoju, posebno u Africi”, rekao je Žan-Mišel Ie.
Izvor: Hina