Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić izjavio je danas da sloboda za medije, podrazumeva i empatičnost medija i posebno vođenje računa o relevantnosti informacija koje mediji plasiraju.
On je u saopštenju, povodom 3. maja Svetskog dana slobode medija, istakao da su predstavnici institucija svojim pogrešnim istupima nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i selima Malo Orašje i Dubona, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima.
“Sami mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone. Izuzetno je važno da se novinarke i novinari, urednici obučavaju za izveštavanje iz ovakvih velikih traumatskih događaja, kako bi se u budućnosti smanjile ili eliminisale greške koje su činjene u ovih godinu dana”, rekao je Matić.
Amtić je naveo da je oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, posle 25 godina od tog zločina i 10 godina od početka suđenja, i posle dve prvostepene presude od 100 godina zatvora za optužene, delovala na medijsku zajednicu, “kao ponovno ubijanje”.
“Činjenica da nijedan slučaj ubistva novinara još nije razrešen i pored učinjenih napora, vrlo je snažna poruka za našu profesiju da je ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure”, naglasio je Matić.
Kako je naveo jedina svetla tačka u ovom trenutku je pravnosnažna presuda u slučaju paljenja kuće Milanu Jovanoviću.
Matić je istakao da su između dva 3. maja usvojeni novi Zakon o javnom o informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali se oni sporadično i selektivno primenjuju i da kasni praktična primena medijske strategije.
Prema Matićevom viđenju Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je pasivno i nezainteresovano za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima.
Govoreći o bezbednosti novinara Matić je objasnio da je ona ugrožena na mnogo načina.
“Novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla, samo zbog toga što su novinari, ali i kao česte mete hajki koje su se vodile protiv pojedinih novinarki i novinara, kao i čitavih redakcija”, dodao je Matić.
On je ukazao da su novinari nekažnjeno diskriminisani u obavljanju svog posla od strane najviših predstavnika vlasti.
Matić kao veliki problem vidi i socijalni položaj novinara koji je sve lošiji zbog niskih plata i nesigurnosti radnih mesta.
“Problemi sa mentalnim zdravljem i sveukupnim zdravstvenim stanjem, sve su izraženiji i zahtevaju urgentno reagovanje, što je često onemogućavano upravo zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava za lečenje”, ukazuje Matić.
On je predočio da su društvene mreže u potpunosti neregulisane i da su sve veća su pretnja profesionalnom novinarstvu i medijima.
Matić je pozvao medije i novinare na solidarnost, jer su zajednička odbrana etičnosti profesije, bezbednosti novinarki i novinara, borba za bolje uslove rada i poštovanje, važni ciljevi koji mogu pomoći da idući Svetski dan slobode medija dočekamo sa pozitivnim pomacima.
IZVOR: FoNet