Medijska publika u Srbiji mahom smatra da nema medijskih sloboda – to kaže više od polovine ispitanih u Danasovoj anketi, a najviše im nedostaju slobodne informacije o ekonomskim temama, kao što su rast cena, životni standard i privreda te više od dve trećine ispitanih kaže da bi njihov život mogao da bude kvalitetniji ukoliko bi mediji slobodno izveštavali o ovim pitanjima.
Ovo su rezultati istraživanja Danasove onlajn ankete koja je sprovedena u okviru projekta za informisanje građana o značaju medijskih sloboda za izgradnju demokratskog i otvorenog društva.
Anketa se popunjavala na sajtu Danasa tokom februara ove godine i popunilo ju je 649 anonimnih ispitanika. Među ispitanicima je najviše onih koji redovno čitaju i gledaju Danas, N1, Nova S, a što se tiče kanala komunikacije – za informisanje najviše koriste medijske portale i društvene mreže.
NJih 338, odnosno 52 odsto, reklo je da u Srbiji ne postoje medijske slobode dajući svoja obrazloženja za ovakav utisak.
„Ako monitoring dokazuje da određeni mediji na naslovnim stranama imaju broj lažnih vesti koji je veći od broja dana u godini – o kakvim medijskim slobodama mi pričamo?“, navodi se u jednom od odgovora.
Ima i onih koji kažu da su sve slobode ugrožene, ne samo medijske, a sve one su „veoma bitne za normalno socijalno funkcionisanje“.
Većina za stanje u medijima krivi vlast i navodi kao činjenicu da je „toliko medija zarobljeno od strane autokratske, koruptivne i kriminalne vlasti“, ali ima i onih koji odgovornost traže u samim medijima.
Od isticanja da „većina medija krši standarde novinarske profesije“, do toga da su primetni „pritisci menadžmenta, cenzura urednika, autocenzura novinara“, neki zaključuju da su „svi mediji isti, svi pričaju šta im Zapad kaže“.
Bilo je i onih ispitanika koji deo odgovornosti za ovako lošu medijsku sliku traže u samoj publici i odnosno nedovoljnoj edukaciji publike.
„Mislim da je još veći problem nesposobnost konzumenata (izazvana pre svega neobrazovanjem) da razluče šta je informacija, a šta dezinformacija“, navodi se u jednom od odgovora.
Prepoznaju veliki značaj informacija za kvalitet života
Većina od ukupnog broja anketiranih kaže da bi im veoma značilo da informacije u svim oblastima društvenog života – od političkih, ekonomskih do onih servisnih i komunalnih, budu kvalitetnije i pre svega slobodne. Najviše se pak, interesuju za ekonomske teme i u tom polju najviše prepoznaju uticaj pravovremenih i objektivnih informacija na njihove živote.
„Veoma bi mi značilo“ slobodno izveštavanje na ove teme kaže njih 496, odnosno 76,4 odsto.
„Donekle bi mi značile“ ovakve informacije kaže 11 odsto, a 4,6 odsto ispitanih kaže da „ne zna kakve bi to efekte imalo na njihov život“, dok malo pozitivnog uticaja od ovih tema vidi 1,3 odsto ispitanih a 1,8 odsto kaže da to ne bi uticalo na njih.
Posle ekonomskih, građani visoko kotiraju i brze i tačne servisne informacije kao što su vesti o komunalnim problemima, gužvama u saobraćaju, vremenskoj prognozi.
Za ovakve informacije 72,2 odsto anketiranih kažu da bi im „veoma značile“, dok njihov ograničen značaj vidi 20,9 odsto ispitanih. Ostali ne znaju kako bi, ili smatraju da ovakve informacije ne bi, uticale na njihov život.
Nešto manje interesovanje vlada za informacije koje se tiču političkog života kao što su glasanje, izbori i političke opcije, ali one su i dalje veoma bitne za 65 odsto ispitanih. Ovakve informacije „donekle bi značile“ i za 20 odsto građana, dok ostali kažu da ih ne zanimaju ili ne znaju kakvog značaja imaju takve vesti za njihov život.
Zbog pritisaka na medije zabrinuto više od polovine ispitanih
Različiti oblici pritisaka na medije – kako oni od strane predstavnika vlasti tako i ekonomski pritisci putem oglašavanja, konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, ali i pritisci u obliku napada na novinare su takođe prepoznati od strane anketirane publike.
Više od polovine anketiranih, tačnije 55 odsto, veoma su zabrinuti zbog svih navedenih stavki za koje smo merili interesovanje građana, a to su pritisci vlasti, ekonomski pritisci, pretnje novinarima od strane vlasti kao i anonimne pretnje čitavim redakcijama.
Oni koji kažu da ih se ne tiče nijedna od četiri navedene stavke vezane za pritiske na medije – njih ima 2,6 odsto, uglavnom i kažu da im ne trebaju, ili ne znaju kako bi kvalitet njihovog života poboljašale istinite i objektivne informacije, ili kvalitetne servisne informacije, vesti i ekonomskim i političkim zbivanjima.
Oni su u prostoru za slobodne komentare mahom navodili da u Srbiji postoje medijske slobode, te da to potvrđuje činjenica da „novinari Danasa i N1 nisu iza rešetaka“, da mediji uopšte ispunjavaju naloge finansijera, „samo lažu“, kao i da u Srbiji postoji sloboda medija jer „svako može da kaže šta hoće“.
Portali i društvene mreže glavni izvor informacija
Portali i mreže su glavni izvor informacija za 70,5 odsto odnosno 458 naših ispitanika, a na tu brojku treba dodati i desetoro onih koji uz njih povremeno listaju štampu. Štampa je glavni i jedini izvor informacija samo za deset ispitanika.
Televizija kao tradicionalni medij, sa druge strane, i dalje ima jako uporište među publikom kao glavni izbor informisanja za 21,2 odsto odnosno 138 anketiranih. I oni se, doduše, sve više služe portalima i mrežama.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
IZVOR: Danas