Protest sa zahtevom da Radio-televizija Srbije (RTS) informiše javnost o problemima u životnoj sredini održan je 1. septembra pred zgradom javnog medijskog servisa u Beogradu.
Sa skupa u organizaciji pokreta Eko Straža zatraženo je da RTS omogući predstavnicima ekoloških organizacija da se javnosti obrate u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik.
„RTS ima rok od sedam dana da ispuni zahtev. Ukoliko to ne učini iskoristićemo sva pravna sredstava prema odgovornim licima“, saopštila je u nedelju Eko Straža.
Protest je održan pod naslovom „Sigurnost je u brojevima“, kako je saopštila Eko Straža, u znak podrške građanskim aktivistima koje je policija privodila na protestima protiv rudarenja litijuma u Srbiji.
Ta organizacija navela je da je privedeno petoro njenih aktivista, da im je policija pretresla stanove i oduzela mobilne telefone i računare.
„Zahtevamo da se sprovede disciplinski postupak protiv tužilaca koji su narušili ljudska prava, kao i da se privedenima hitno vrate oduzeti lični uređaji“, objavila je Eko Straža.
Aktivisti: ‘Jača represija vlasti nad građanima’
Aktivistkinja Nina Stojanović rekla je da je protest organizovan zbog porasta represije prema građanima koji se bore za zdravu životnu sredinu.
„Procene su da je od 30 do 60 aktivista privedeno u protekla dva i po meseca. Ovde smo da zaštitimo ljudska prava i budemo jedni uz druge“, izjavila je Stojanović.
Bojan Simišić, iz Eko Straže, rekao je da RTS nije preneo nijednu vest o hapšenju ekoloških aktivita posle beogradskog protesta 10. avgusta.
„Mi plaćamo televizijsku preplatu. RTS bi trebalo da bude servis građana, a ne Srpske napredne stranke“, izjavio je Simišić.
Ivan Milosavljević, aktivista sa Homolja na istoku Srbije, rekao je u obraćanju okupljenima da dobija pretnje smrću.
„Sinoć smo privedeni u policiju u Žagubici pod optužbom da smo kamenicama gađali radnike na istražnim bušotinama. Nas koji ukazujemo da se raseljavaju sela pored Bora, da ista sudbina čeka istočnu Srbiju, nazivaju stranim plaćenicima i optužuju za rušenje ustavnog poretka“, rekao je Milosavljević.
Mladen Vladić, jedan od privođenih aktivista iz Majdanpeka, poručio je pred zgradom RTS-a da se borci za zaštitu vode, vazduha i zemlje neće povući.
„Nastavićemo da govorimo bez obzira na cenzuru, nasilje i pretnje“, naveo je Vladić.
Organizatori su saopštili da je RTS o ovom protestu izvestio u dvadesetom minutu Dnevnika i to ocenili kao uspeh ovog okupljanja.
Obaveza javnog servisa da informiše
Pokret je saopštio da protestuje pred zgradom javnog medijskog servisa jer RTS ima obavezu da objektivno informiše građane o problemima u oblasti zaštite životne sredine i svim aspektima rudarenja litijuma koje vodi aktuelna vlast Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića.
Privođenja govornika sa okupljanja širom zemlje, policijski informativni razgovori sa administratorima internet adresa o ekologiji i zadržavanja stranih državljana koji podržavaju proteste u Srbiji ređali su se u nedeljama nakon demonstracija 10. avgusta u Beogradu.
Aktivisti Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević uhapšeni su posle ekološkog protesta u glavnom gradu Srbije po optužbi za ometanje javnog reda i osuđeni na po 40 i 30 dana zatvora. U zatvoru su proveli dva dana jer su oslobođeni odlukom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu koji je usvojio žalbu njihovog advokata. Predmet je vraćen Prekršajnom sudu na ponovni postupak u kom se aktivisti brane sa slobode.
U poslednjem talasu protesta protiv eksploatacije litijuma u Srbiji demonstracije su održane u pedesetak gradova širom zemlje.
Novi protesti počeli su nakon što je Vlada Srbije uredbom 16. jula nastavila sa realizacijom projekta Jadar kod Loznice na zapadu zemlje, iako ga je sopstvenom odlukom okončala pre dve i po godine posle masovnih demonstracija građana. Prethodno je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom tu odluku Vlade.
Brnabić 2022: „Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji“
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, aktuelna predsednica Narodne Skupštine i funkcionerka SNS, saopštila je u obraćanju javnosti 20. januara 2022. da je Vlada ukinula uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade jadarita koja je doneta 13. februara 2020.
„Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinta sve završeno. Gotovo je“, rekla je tada premijerka Ana Brnabić.
Dve i po godine kasnije, 19. jula 2024, Vlada Srbije u Beogradu je sa predstavnicima zvaničnog Brisela potpisala memorandum o strateškim sirovinama kojim se daje pravni okvir za snabdevanje Evropske unije litijumom iz Srbije, u najvećoj meri Nemačke.
Građanski pokret Kreni-promeni u maju 2022. uputio je Skupštini Srbije narodnu inicijativu koju je potpisalo 38.000 građana da se zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma u Srbiji.
Ta peticija do sada nije uvrštena na dnevni red državnog parlamenta.
IZVOR: Radio Slobodna Evropa