Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) objavilo je izveštaj o slobodi izražavanja i medijskom pluralizmu u vreme vanrednog stanja u kojem se navodi da je došlo do porasta napada i pritisaka na novinare.
Deo izveštaja je posvećen bezbednosti novinara u vreme vanrednog stanja, pa se navodi da je od 15. marta do 6. maja zabeleženo 47 slučajeva incidentnih događaja prema noivinarima, od čega 32 pritiska i 15 slučajeva raznih oblika napada na novinare.
Od 15 napada, dva su bila pretnje smrtću, dvoje novinara je bilo pritvoreno, sedam je doživelo verbalne pretnje, došlo je do dva fizička napada na novinare i bila je napadnuta imovina dvoje novinara.
“U periodu pre uvođenja vanrednog stanja, u dvostruko dužem vremenskom periodu (100 dana) zabeleženo je 12 napada i 11 pritisaka, a za vreme vanrednog stanja, u samo 47 dana, stopa napada povećana je za 70 odsto, a pritisaka za gotovo 150 odsto”, ističe se u izveštaju NUNS.
Od zabeleženih slučajeva napada i pritisaka, u 20 događaja pritisci i pretnje su stizali od predstavnika vlasti, dodaje se u izveštaju.
Deo izveštaja odnosi se i na to kako su odluke Vlade uticale na rad novinara.
U izveštaju se navodi da su tokom zabrane kretanja najviše problema imali “slobodni novinari” (oni koji nisu vezani za određenu medijsku kuću) koji su ostali bez jasno određene procedure dodeljivanja ili uskraćivanja propusnice za kretanje u vreme policijskog časa.
Podseća se da je Vlada donela zaključak o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti Kovid 19, koji je ubrzo povučen, ali da je taj zaključak bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
“Još jedan propis donet u sličnom duhu jeste i Odluka da se zabrani prisustvo novinarima na konferencijama koje održava Krizni štab”, navodi se u izveštaju.
Podseća se da je od 10. aprila predviđeno je da novinari ne prisustvuju konferencijama Kriznog štaba, već elektronski dostavljaju pitanja i da na njih članovi Kriznog štaba “daju (čitaju)
unapred pripremljene odgovore na konferencijama za novinare”.
U izveštaju se ocenjuje da se to ne može smatrati odgovarajućom formom komuniciranja sa medijima.
“Naprotiv, opisani način pribavljanja informacija onemogućio je pravovremeno informisanje javnosti o pitanjima koja se odnose na zdravlje stanovništva”, ocenjuje se u izveštaju.
IZVOR: FoNet