Savet Evrope je nedavno izdao preporuku svim zemljama članicama da bi trebali objavljivati informacije o Covid -19 na manjinskim jezicima. Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za manjine su takođe podržali tu preporuku.
Bez obzira na to, u većini zemalja članica Evropske Unije, informacije o Covid-19 nisu bile objavljivane na manjinskim jezicima koji postoje na teritorijama država.
MIDAS (Evropska ascijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima) je ovog proleća započeo kampanju u evropskom Parlamentu kao podršku manjinskim medijima.
Taj potez beležim kao veliku šansu da manjinski mediji ojačaju svoje pozicije u javnom dijalogu, s tim što se ne može očekivati da ojačanje ide pravolinijski i bez prepreka. Zahteva mnogo promena i to jeste veliki izazov.
Onlajn je pokazao da je kao format sposoban za život. Štampani mediji posrću za njim i to ne od juče. Opasnost je velika i trajaće ko zna koliko.
Važno je razumeti da u mnogim zemljama Evrope, bez obzira na članstvo te zemlje u Evropskoj Uniji i deklarativno zalaganje za evropske vrednosti kada je reč o statusu manjina, upravo su štampani medij garant da se objavljeno ne može menjati preko noći. Znamo o čemu pričam.
Kada je počeo kovitlac uzrokovan koronavirusom i trgovina strahom na celoj planeti, moram priznati da sam bila veoma zabrinuta kako će se ,,manjinska tema” održati na stolu. Prisustvovali smo u realnom vremenu brisanju svih stečenih prava koja su se mukotrpno i dugo sticala.
Rampe su se spuštale, iz dana u dan smo u čudu posmatrali kako se ruše institucije i to planetarno.
Zato me je i obradovala inicijativa MIDAS-a jer su manjinski mediji važni za demokratizaciju društava i da se ta tema ne sme prepustiti slučaju.
Većinske javnosti društava se moraju ispravno i stalno negovati kako se rezonuje multikulturalnost, a da ne izlete folklorne kopče i stereotipi na prvu loptu.
Ko to može da uradi ako hoće? – Pa mediji. I manjinski i većinski.
Nataša Heror, Heror Media Pont