Novinski članci u kojima se čitaocima nudi odgovor na pitanje koliko dugo će živeti nisu retkost, te se sa informacijama ove vrste možemo sresti relativno često. Mogućnosti su raznolike – rešite kviz, test od šest ili deset sekundi, izmerite kilažu, obim struka, pritisak, obratite pažnju na oblik pupka, mrežnjače, linije na ruci i stisak šake, pa na osnovu toga odredite koliko vam je vremena još preostalo.
Više od sedam godina se, periodično, na portalima različitih medija objavljuje ista lažna vest o ovoj temi. U njoj se, naime, govori o istraživanju švedskih naučnika čiji su rezultati pokazali da se na osnovu veličine stopala može pretpostaviti očekivana dužina životnog veka. Mogli bismo reći da ovo prilično šturo objašnjenje već zvuči sumnjivo. Ali očigledno ne dovoljno, s obzirom na činjenicu da su od 2017. godine pa do danas informacije o ovoj „studiji“ podeljene na čak 24 portala u Srbiji i barem 16 portala u regionu (koliko smo uspeli da pronađemo).
38 je srećan broj
U našoj arhivi smo zabeležili da je prvu vest o ovom radu objavio portal Kurir pod naslovom kako „broj cipela govori o tome kad ćete umreti“ i dodatnom napomenom da je istraživanje „neobično, ali tačno!“.
Autorka ovog Tragačevog teksta, na primer, nosi broj obuće 38, koji je prema rezultatima studije „najdugovečniji“, tako da se nije mnogo zabrinula za sebe. Međutim, da nosi samo broj više – živela bi između pet i devet godina kraće. Nameće se pitanje: kakvom je metodologijom ovo utvrđeno?
Mediji prenose kako je ovu studiju još 2009. godine sproveo Hans Bjors, državni epidemiolog iz Stokholma. On je, navodno, koristivši „kompjuterizovane podatke“ ljudi iz svih delova Švedske otkrio da je veličina obuće „definitivno povezana s dugovečnošću“. Pratio je parametre poput starosnog doba u kom su ljudi preminuli, kao i uzroke smrti. Najvažniji deo ove lažne vesti svakako su navodni rezultati koji vam pružaju mogućnost da sami izračunate svoj životni vek.
Gde se (i kad) ova studija prvi put pominje?
Najpre smo pokušali da naprednom pretragom dođemo do istraživanja i njegovog autora. Međutim, nismo uspeli. U bazi Gugl akademika takođe ne postoji epidemiolog Hans Bjors iz Stokholma, niti njegovi naučni radovi. Traganje za izvorom ove „studije“ dovelo nas je do portala Vikli vorld njuz.
Putanja lažne vesti
Na internetu je trenutno dostupno nekoliko članaka stranih portala u kojima su predstavljeni „rezultati“ ovog istraživanja. Neki od njih navode se kao izvori u tekstovima naših medija, poput portala The Beat 92.5 (2021) koji je svoje informacije preuzeo od britanskog Ekspresa (2017).
Ekspres je, u okviru svog članka, priložio i video-zapis naučnika i naučnice koji govore o tome kako test očekivanog životnog veka može „promeniti živote“. Detaljnijom analizom smo ipak utvrdili da se na snimku nalaze autori sa Bostonskog univerziteta – Paola Sebastiani i Tomas Perls, koji su sproveli potpuno drugo istraživanje u sličnom periodu.
Nepune dve godine pre Ekspresa, identičan članak (bez video-zapisa) objavio je i britanski Telegraf, koji je ujedno u tekstu označio prvobitni izvor – američki medij Vikli vorld njuz (engl. Weekly World News).
Ne dozvolite da vas zavara ovaj naoko generičan naziv, jer evo kakve vesti možete pronaći na njihovom portalu:
- „Naučnici su stvorili vremeplov koji briše ponedeljke“ (1)
- „Otvara se ljudski zoološki vrt u Indijani“ (2)
- „Iznajmljivanje bebe: Za milenijalce koji jednostavno ne mogu da se obavežu“ (3)
Nažalost, naučnici nisu izmislili vremeplov koji briše ponedeljke. Na sreću, ne otvara se ljudski zoološki vrt u Indijani. A ne postoji ni kompanija koja će vam iznajmiti bebu – sa kasko osiguranjem ili bez. Sve su ovo satirične vesti, pisane ozbiljnim tonom kako bi zaista odavale utisak legitimnih novinarskih radova.
Eksplicitno su se odrekli odgovornosti još 2004. godine uz napomenu čitaocima kako „treba da obustave nepoverenje radi uživanja“, a taj se savet i danas nalazi u odeljku veb-sajta o uslovima korišćenja. Bez obzira na to, njihove satirične vesti drugi mediji su više puta širili kao istinite, te neke od njih možemo pronaći i na portalu za proveru činjenica Snoups.
Uređivačka politika: ‘Potpuna izmišljotina’
I premda tekst o naučnom radu koji je povezao veličinu stopala i životni vek ne zvuči toliko apsurdno kao gorepomenute vesti (ali morate priznati da svakako ne deluje ubedljivo), on nije jedini ovog tipa. Vikli vorld njuz je više puta objavljivao bizarne, gotovo uvek izmišljene studije. Tako su, na primer, izveštavali o istraživanju koje predviđa da će delfini vladati Zemljom za dvesta godina, kao i o studiji čiji su rezultati „pokazali“ kako gledanje Superboula izaziva impotenciju kod muškaraca.
Majkl Forsajt, novinar koji je pisao za ovaj medij, obrazložio je u jednom intervjuu kako list nije često upadao u pravne probleme jer su novinari uvek proveravali da li postoji osoba sa istim imenom i prezimenom u određenom gradu. U ovom slučaju je to Hans Bjors – državni epidemiolog iz Stokholma.
„Niko s tim imenom ne radi za regiju Stokholm“
Iako na internetu nema dostupnih podataka o muškarcu pod ovim imenom, navedenog zanimanja i iz konkretnog grada, kontaktirali smo i sa dvema institucijama koje bi, shodno svojim nadležnostima, trebalo da znaju da li ovaj istraživač postoji.
Šarlota Šelberg, šefica komunikacija u Centru za epidemiologiju i socijalnu medicinu u Stokholmu, potvrdila nam je da „niko s tim imenom ne radi za regiju Stokholm ili za Karolinska institut kao epidemiolog“. Identičan odgovor dobili smo i od Madelin Sverd Hus, šefice za odnose s javnošću i šefice odeljenja na Karolinska institutu, koja je istakla kako nema saznanja o čoveku pod ovim imenom, niti o studiji koja je dovela do takvih nalaza.
S obzirom na to da se na mnogim portalima Hans Bjors opisuje kao „državni epidemiolog“, razmotrili smo i opciju da se čovek pod tim imenom u nekom trenutku nalazio na ovoj poziciji. Naime, u Švedskoj zaista postoji funkcija državnog epidemiologa (šved. statsepidemiolog), a za imenovanje je zadužen Institut za zarazne bolesti. Međutim, na tom mestu je od 2005. do 2013. godine bila virološkinja Anika Linde. Ni pre a ni posle nje se u ulozi državnog epidemiologa nije našao „glavni junak“ ove fabrikovane vesti – Hans Bjors.
Ko je sve širio izmišljeno istraživanje?
Naposletku, želimo da napomenemo da se jedan deo portala ogradio od valjanosti i preciznosti ove metode, ali su i u tim slučajevima naslov i uvodni deo teksta najčešće bili obmanjujući. Nismo zabeležili nijednu napomenu koja bi sugerisala da je reč o fabrikovanom istraživanju.
Lista medija u Srbiji koji su podelili vest o studiji: NajŽena (1, 2), Kurir (1, 2), Srbija danas (1, 2), Espreso (1, 2), Alo, Krstarica, Blic žena, City magazine, Gloria, Direktno, Hepi televizija, 24sedam, Republika, Srpske vesti, Pink, Kafe.rs, Dnevnik, Srećna republika, 025.rs, Lajk.rs, Vojvodina uživo, Telegraf, Domino magazin, B92.
Lista medija iz regiona koji su podelili vest o studiji:
- Bosna i Hercegovina: Radio Bobar, Hype, RTV BN, Glas srpske, Dnevni avaz, Raport, Fokus, BL Portal, Novi.ba
- Hrvatska: Klik.hr, Net.hr, Index, Jabuka tv, Teen 385
- Crna Gora: Dnevno, Kodex
Napomena (11. septembar 2024): Portali Espreso (1, 2) i Kurir (1, 2) su odmah po objavljivanju ove analize ispravili pogrešne navode u skladu s profesionalnim standardima.
IZVOR: Fake News Tragač