Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM, Lokal presa i AOM, 16. avgusta, kao članovi Tima za dijalog, na sastanku sa Koordinacionim telom Vlade Srbije za saradnju sa medijima, ocenili da je stanje na medijskoj sceni sve komplikovanije i da loše utiče na novinare, medije, medijske slobode i prava građana, prenosi FoNet. Ova novinarska i medijska udruženja u zajedničkom dokumentu konstatuju da se, uprkos stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša medijska situacija, to u praksi još nije dogodilo. Udruženja ističu da su ušli u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će zaista moći da doprinesu unapređenju medijske scene. Ne žele, međutim, da budu deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili bi stvari bile još gore. Očekuju, takođe, da Koordinaciono telo na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na rešavanju problema na koje ukazuju NUNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM, Lokal pres i AOM.
Među njima je prvi da “predstavnici vlasti hitno prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja”.
Da prestanu da ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, “strane agente” i “izdajnike”, navode novinarska i medijska udruženja.
Ona traže da poreske i druge inspekcije odmah “prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike”.
Traže i da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, kao što je to nedavno bio slučaj sa kontroverznom presudom Višeg suda u Beogradu izrečenoj portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića.
Novinarska i medijska udruženja pozivaju i da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca.
Posebno da se do kraja rasvetle slučajevi napada na novinare koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine, navode novinarska i medijska udruženja, koja smatraju da je nedopustivo da slučajevi ubijenih novinara nisu do sada sudski razrešeni.
Od vlasti se očekuje da “hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše medijske zakone i Kodeks novinara Srbije i šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu”.
Novinarska i medijska udruženja smatraju da je neophodno da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom.
Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradu medijske strategije i time ugrozio proces medijskih reformi, stav je NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM, Lokal presa i AOM.
Ova udruženja i asocijacije očekuju da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima.
Ona traže da se utvrdi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije.
“Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika”, traže novinarska i medijska udruženja.
Ona smatraju da je “potrebno da se Tanjug i njegovi servisi, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, hitno brišu iz Registra medija”.
Od vlasti na svim nivoima se očekuje da “prestanu sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustave katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja”.
Konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavajunje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba.
Ovaj proces, kako napominju novinarska i medijska udruženja, mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne političku podobnost.
Osim toga, novinarska i medijska udruženja traže da se hitno pokrene postupak izmene podzakonskih akata, koje će unaprediti konkursno sufinansiranje, funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi.
Očekuju i da se Koordinaciono telo izjasni o lošem radu Saveta REM, pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM.
Prema stavu novinarskih i medijskih udruženja, potrebno je da Koordinaciono telo hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Potrebno je, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike i nezavisnost izvora finansiranja, naglašavaju novinarska i medijska udruženja.
Ona se protive svakom obliku cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcija i novinara i traže primenu međunarodno priznatih normi i principa, kao i profesionalnih standarda i kodeksa.