Skupština Kragujevca pokrenula novu privatizaciju Radio-televizije Kragujevac, jedne od dve medijske kuće u Srbiji koje se nezakonito nalaze u vlasništvu lokalne samouprave. Država godinama ignorisala pitanja o nezakonitom radu gradske televizije da bi sada ekspresno pokrenula privatizaciju, verovatno zbog promena medijskih zakona
Skupština grada Kragujevca donela je danas Odluku o metodu i modelu privatizacije Radio-televizije Kragujevac (RTK), čime je načinjen prvi korak u procesu nove privatizacije ove medijske kuće, koja se od juna 2017. godine nalazi u vlasništvu grada.
Na sednici je utvrđeno da će postupak privatizacije biti sproveden prikupljanjem ponuda sa javnim nadmetanjem, uz rasterećenje obaveza kupca uslovnim otpisom duga koji RTK ima.
Prodaće se 100 odsto kapitala koji grad Kragujevac ima u RTK. Početna cena će se odrediti na osnovu procene tržišne vrednost imovine i kapitala na dan 31. decembra 2022. godine.
Iako je u materijalu za sednicu navedeno da je beogradska firma BEOCONEX doo već izvršila procenu kapitala 15. avgusta, nije saopštena početna cena za RTK. Na sednici nije bilo nikoga ko bi postavio to pitanje, budući da većina odbornika opozicionih stranaka nije danas bila u skupštinskoj sali.
Kad je teško ‒ država je tu za svoje medije
Obrazlažući odluku, Radomir Erić, član Gradskog veća za privredu, istakao je da se radi o proceduralnom pitanju i da grad treba da donese ovu odluku, jer to zahteva Vlada RS i Ministarstvo privrede.
Budući da je odluka doneta bez veće rasprave, detalji o privatizaciji Radio-televizije Kragujevac mogli su da se pronađu jedino u skupštinskom materijalu, u kome se navodi čitava istorija privatizacije ove medijske kuće.
Navedeno je da je ona prvi put prodata još u oktobru 2015. godine kruševačkom biznismenu Radoici Milosavljeviću. Posle godinu dana trzavica i štrajkova zaposlenih, Ministarstvo privrede je 24. januara 2017. konstatovalo da kupac nije dostavio dokaze da je izvršio investicionu obavezu za prvu godinu od 15.000 evra, niti revizorski izveštaj. Kupac nije dostavio ni dokaze o isplati zarada, niti garancije u iznosu od 125.000 evra. Tako je ugovor sa Milosavljevićem raskinut.
Posle peticije građana Kragujevca, vlada je 19. juna 2017. donela odluku kojom se osnivačka prava nad ovom televizijom prenose na Grad Kragujevac, koji je u decembru iste godine pokrenuo inicijativu za novu privatizaciju RTK.
Od tada do jula 2023. godine ništa nije urađeno u tom procesu, da bi se onda ekspresno za dva meseca preduzeli svi potrebni koraci da se ova odluka donese na današnjoj sednici.
Prvo je Ministarstvo privrede 6. jula uputilo zahtev RTK da dostavi novi popis i procenu imovine, da bi ona bila završena već 15. avgusta i dan kasnije poslata Ministarstvu.
UMESTO O TELEVIZIJI, ODBORNICI RASPRAVLJALI O PARIZERU
Rasprava o privatizaciji Radio-televizije Kragujevac bila je veoma kratka, a odbornici se najčešće i nisu držali teme. Umesto o sudbini televizije, govorili su o tome koliko košta kilogram parizera, a koliko kilogram čvaraka, koje je sve poslove radila poslanica Srpske napredne stranke Nataša Jovanović, kao i o ratu u Ukrajini.
Jedina koja se držala teme bila je Biljana Ilić Stošić, zamenica šefa odborničke grupe SNS-a, koja je istakla da je RTK najbolji primer kako privatizacija medija uništava javni interes građana, kao i da se ova televizija bavila važnim pitanjima za Kragujevčane koja nisu zanimljiva ni komercijalnim ni nacionalnim medijima.
Šta je uzrokovalo toliku hitnost u procesu koji traje već šest godina nismo saznali ni posle današnje sednice.
Za kragujevačku javnost je već samo stavljanje odluke o privatizaciji RTK na dnevni red sednice bilo veliko iznenađenje, budući da se ni grad ni država godinama nisu oglašavali o ovom pitanju.
Od kada je u junu 2017. godine grad ponovo preuzeo osnivačka prava nad ovom televizijom, mediji su godinama bezuspešno pokušavali da dobiju odgovore na pitanje kada će ova televizija biti ponovo privatizovana ili ugašena u skladu sa zakonom. Grad je odgovornost prebacivao na Ministarstvo privrede, a iz tog ministarstva su jednostavno ignorisali ova pitanja.
Zašto baš sada?
Ni na današnjoj sednici nisu ponuđeni odgovori zbog čega se sa novom privatizacijom započelo baš sada. Novinari iz Kragujevca sa kojima smo razgovarali smatraju da je verovatno razlog novi set medijskih zakona koji treba da se donese, kao i činjenica da se javna rasprava o njima za pet dana održava baš u Kragujevcu.
Kragujevački novinari su mišljenja da predstavnici države nisu želeli da im se na javnoj raspravi spočitava nezakonitost postojanja RTK, budući da je ona jedna od samo dve medijske kuće koje su još uvek u vlasništvu lokalne samouprave.
Hitnost donošenja današnje odluke govori da su naši sagovornici u pravu ‒ ona će stupiti na snagu samo dan posle objavljivanja u Službenom glasniku grada Kragujevca. Bez obzira na to što, prema Ustavu, zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, u obrazloženju se kaže da akt može da stupi na snagu i ranije ako za to postoji opravdani razlog.
Prema kragujevačkim odbornicima, opravdan razlog je „neophodnost poštovanja rokova za privatizaciju preduzeća i hitnosti donošenja odluke o modelu i metodu privatizacije”.
Odbornici su se vodili odredbama Zakona o privatizaciji, prema kome je država iz medija trebalo da se povuče još tokom 2016. godine. Grad Kragujevac se oglušio i kad je u pitanju rok postavljen u Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije, prema kome je proces povlačenja države iz medija trebalo da bude završen u poslednjem kvartalu 2021. godine.
Koliko će sedam dana ubrzati proces privatizacije koja nije sprovedena za šest godina, ostaje da se vidi.
Tokom svih ovih godina Radio-televizija Kragujevac je funkcionisala kao privredno društvo čiji je osnivač Grad Kragujevac i kao takvo se finansiralo iz budžeta grada. Grad pet godina nije raspisivao konkurs za sufinansiranje medija, ali je novac iz budžeta svake godine uredno izdvajan za ovu televiziju.
Novcem građana Kragujevca pokrivene su i plate, ali i dugovi koji su ostali iza bivšeg vlasnika. Tako je od 2015. do 2023. godine ova televizija iz budžeta grada dobila skoro 500 miliona dinara.
IZVOR: Cenzolovka