Novinar, pisac i jedan od osnivača “ProGlasa” Petar Peca Popović istakao je da pod ovim uslovima nema smisla izlaziti izbore i dodao je da je jedan od uslova za to da se dobije peta nacionalna frekvencija.
Popović je u emisiji „Među nama“ na TV Nova podsetio da su osnivači „ProGlasa“ ranije rekli da će ova inicijativa postojati i posle izbora, piše Nova.rs.
„Naša dužnost je da nastavimo sa našom misijom“, rekao je Popović.
„Ne smemo da pristanemo na duhoklonuće… Ništa ne može da se desi preko noći“, dodao je on.
Govoreći o izbornim uslovima, Popović je naveo da svi učesnici u ovom procesu moraju da se dogovore oko uslova kako bi se ostvarili bolji izborni rezultati.
„Obaveza je da se dobije peta frekvencija, ako ne može da se dobije, onda ja predlažem da to bude frekvencija AV i da predsednik ima 24 sata svoj kanal i da se obraća na njemu, ne treba mu urednik ni ekipa, treba mu jedan kamerman i on, a da ostalo javno medijsko dobro bude podeljeno onako kako treba, pogotovo javni servis“, poručio je Popović.
IZVOR: N1
Olivera Zekić demantuje podatke koje je otkrio CINS, a koje REM krije: Još pravimo izveštaj
Povodom CINS-ovog istraživanja u kome su objavili podatke koje REM krije, a koji se tiču izveštaja iz izborne kampanje i u kome se nisu nalazili podaci za televizije sa nacionalnom frekvencijom, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić za N1 kaže da “ništa od svega nije tačno”.
„Ništa od svega što je CINS objavio, a drugi potrčali da prenesu, niti je tačno, niti se nalazi u našem izveštaju, jer on, prosto, nije gotov. Podaci se još obrađuju, izveštaj još pravimo, i svaki pokušaj da se nešto iz njega izvuče, nije ništa drugo nego laž i manipulacija“, navela je Zekić.
Kako navodi, istraživanje koje je objavio CINS je „još jedan u nizu bednih pokušaja diskreditacije institucije, Saveta i stručnih službi“.
„Završni izveštaj biće objavljen uskoro i tek tada će moći da se analizira i komentariše“, istakla je Zekić.
CINS piše da je nakon izbora u decembru REM objavio izveštaj o tome kako su neki mediji izveštavali tokom kampanje. U njemu se nisu nalazili podaci za televizije sa nacionalnom frekvencijom jer je REM tvrdio da ih nema. Međutim, CINS navodi da to nije bilo tačno i otkriva šta ti podaci pokazuju.
Veče pred početak izborne tišine u decembru prošle godine, voditeljka televizije Pink uvela je u studio predsednika Aleksandra Vučića. Kao i godinu pre toga, kada je sa teglom krastavčića izašao iz frižidera i pridružio se ostalim naprednjacima u studiju i sada je uz gromoglasan aplauz i pesmu predsednik našao svoje mesto za jednim od pet okruglih stolova koji su se tu nalazili.
Ovu skoro dvosatnu emisiju kao i drugi program na Pinku i ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom za vreme izborne kampanje pratilo je i Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Međutim, u izveštaju koji su objavili nakon izbora, krajem decembra, nije bilo podataka za Pink, Hepi, Prvu i B92.
Kada im je nevladina organizacija Biro za društvena istraživanja (BIRODI) tražila monitoring i ovih televizija, iz REM-a su kratko odgovorili da „pored podataka koji su objavljeni, ne poseduje druge podatke“.
Ipak, ovo nije bilo tačno.
Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je da je Stručna služba REM-a pratila programe ovih televizija i da ti podaci postoje.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) imao je uvid u njih.
Na televiziji Pink listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane je bilo posvećeno preko 18 sati izbornog programa, dok su svi ostali učesnici zajedno imali oko pet sati.
Hepi je listi okupljenoj oko naprednjaka posvetio oko 20 sati izbornog programa, a za njima su išli radikali sa oko šest sati. Drugi učesnici izbora dobili su oko 11 sati prostora.
Lista okupljena oko Aleksandra Vučića imala je više od 12 i po sati na televiziji B92. Ostali akteri imali su oko tri sata. Na televiziji Prva naprednjaci su dobili nešto više od osam sati izbornog prostora, a ostali nešto manje od pet sati.
Nije samo razlika u dobijenom vremenu bila velika. Sve ove televizije su u velikoj meri negativno izveštavale o opoziciji, dok se o samoj vlasti govorilo pozitivno. Tako je, na primer, gotovo polovina izbornog programa na Pinku i televiziji B92 imala negativan tonalitet prema opoziciji i njenim pojedinačnim članovima.
Opširnije čitajte na sajtu CINS-a.
IZVOR: N1