Većina čitalaca u društvima u regionu zadovoljna je onim što pročitaju na društvenim mrežama i ne idu dalje od naslova u novinama, pa će biti teško doći do situacije da neko kaže da će platiti za dobro novinarstvo, rečeno je danas na panelu medijskog foruma u Podgorici posvećenog novim formatima i njihovoj monetizaciji.
Urednik u listu „Sloboden pečat“ Miroslav Jovanović predstavio je učesnicima foruma, u okviru Programa za medijsku podršku Balkanu (BMAP), proizvode te integrisane medijske redakcije u Severnoj Makedoniji i istakao da neki novi formati i proizvodi nisu doneli i novi publiku.
Jovanović je rekao da se pokušalo sa podkastima u kojima bi se razmatrale „lake teme“, ali to nije privuklo nove gledaoce, čak je reakcija tradicionalne publike tog medija bila negativna.
On ukazuje da je slično bilo i sa IPTV, pošto su tri sata živog programa ujutro sa teškim temama „bili dosadni“.
Zbog toga smo od nekih ključnih tema iz tih jutarnjih razgovora počeli da pravimo kraće videe klipova i to ima bolji odgovor u smislu IPTV, rekao je Jovanović.
„Naš glavni cilj i prvi cilj je da budemo pouzdan i verodostojan izvor informacija i zato nisu dobrodošli svakojaki ekeprimenti“, dodao je on.
Izvršna direktorka Koha Medija grupe Fljaka Suroi prenela je iskustvo te medijske kuće u pokušajima da uvede pretplatu na medijske sadržaje, posle situacije sa pandemijom i ukidanja štampanog izdanja, tokom koje je trebalo da se ljudi naviknu na onlajn čitanje novina.
Posle određenog perioda, počelo se razmišljati o pretplati jer moraju se novinari platiti i došli smo do sume od pet evra mesečno, imajući u vidu da je dnevno izdanje koštalo 50 evrocenti, rekla je Suroi.
Takva odluka je doneta na osnovu analize, ali i pogrešne poruke da su ljudi spremni da plate pretplatu. Efekti su bili užasni, predočila je ona.
Fljaka Suroi rekla je da su ljudi odlazili pod izgovorom da drugi portali tu informaciju daju besplatno, odnosno 200 portala koji su pretplaćeni na Kohu su njihove informacije delili besplatno.
Gubili smo izvore, jer niko nije govorio za nas neke stvari, jer ljudi nisu čitali ako ne plate pretplatu, odnosno niko nije želeo da piše za nas, jer se moralo platiti da bi se čitali određeni autori, navela je ona neke od problema.
Trendovi u regionu ne daju nadu da će ljudi plaćati za dobar, kvalitetan, verodostojan sadržaj u medijima, rekla je Fljaka Suroi, koja i sama priznaje da nije uspešna u monetizaciji sadržaja na društvenim mrežama zbog visokih uredničkih sadržaja kojih se drži.
Ono što radimo se bazira na visokim etičkim, profesionalnim standardima novinarstva, verujem da nismo biznis, već institucija, rekla je ona, ukazujući da na 1,7 miliona stvanovika Kosova postoji oko 2.000 medija, a tržište oglašavanja vredno je 15 miliona evra.
Izvršni direktor sarajevskog Oslobođenja Adis Kadrić rekao je da ta kuća predstavlja integrisanu redakciju koja je krenula u nove formate i proizvode kako bi proširila publiku i napravila dodatni profit.
Kroz podkaste smo uspeli da pristupimo publici, ali morali smo i da ugasimo neke, priznaje Kadrić, dodajući da „nisu radile“ teme koje pokrivaju astrologiju, fitnes, zdravlje.
Produciramo programe koji pokrivaju teme ljudskih prava, prava žena, obrazovanje, politiku, dodao je Kadrić i konstatovao da je teško praviti balans između uređivačke politike i monetizacije proizvoda.
To činimo svaki dan, a rezultat uvek prevagne u korist poštovanja osnovnih vrednosti i postulata profesije, naveo je on, ukazujući da se i klijenti, sponzori plaše novih proizvoda i formata, pa i sa njima treba dodatno raditi.
Direktorka i glavna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović rekla je da kao mala medijska kuća nemaju novca za eksperimente koji neće doneti uspeh, a da je jedan od njih – na njeno iznenađenje, bilo prisustvo na TikToku.
Moje mlade kolege naterale su me da krenemo na tu mrežu i to nam je dobro prošlo, rekla je Biljana Stepanović.
Ona je rekla da je zahvaljujući projektu Internjuza, koji je organizator medijskog panela, pokrenut i podkast koji, nažalost, kompanija nije uspela da monetizuje.
Biljana Stepanović je ukazala da je problem medija i dalje održivost, navodeći da rastom prihoda, rastu i troškovi, uprkos svim naporima da se omogući normalno poslovanje.
IZVOR: N1