Loša finansijska situacija, ograničen pristup infomacijama, dezinformacije i kampanje zastrašivanja samo su neke od posledica pandemije kovid-19 na slobodu izražavanja i medija, saglasni su učesnici medijske konferencije u organizaciji OEBS.
Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard rekao je da su posledice pandemije osetili mediji u celoj Evropi, a ne samo u regionu Zapadnog Balkana.
Kao poseldice pandemije on je naveo finansijsku krizu, ograničen pristup infomacijama, ali i fizičke napade na novinare, od otvorenih pretnji novinarima u Čečeniji, do kampanje zastrašivanja u Srbiji.
U krizama, kao što je ova zdravstvena, potrebno nam je više činjenica, a ne mišljenje, dodao je on.
Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije na Univerzitetu Singidunum Saša Mirković podsetio je da je danas tačno šest meseci od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, koje je trajalo dva meseca.
Prema njegovim rečima, dva meseca vanrednog stanja je pokazalo da je bio opravdan strah da će postojeći negativni trendovi u medijskoj sferi dovesti do daljeg pada Srbije u slobodi medija.
Mirković je ocenio da će biti ozbiljan izazov primeniti novu Medijsku strategiju, koja nije anticipirala ovakve posledice pandemije.
On je predstavio situaciju u Srbiji posle uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, uz početnu dobru ocenu rada medijskih kuća i pravovremeno informisanje javnosti od posledicama pandemije.
Mirković je predočio da je onda, samo dva dana posle takve ocene, Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se centralizuje pristup informacijama o korona virusu, po kojem javnost obaveštava samo premijerka, ili osoba koju ona ovlasti iz kriznog štaba.
Takva nepotrebna i štetna odluka naišla je na nepodeljenu kritiku domaće i međunarodne javnosti, pa je usledilo njeno povlačenje, podsetio je Mirković, što je premijerka obrazložila zahtevom predsednika Srbije, “jer je takav zaključaj bio pogrešan”.
Činjenica je, konstatovao je Mirković, da je bilo pokušaja kontrole medija u vreme epidemije, uključujući i skandaloznu aferu sa hapšenjem novinarke portala Nova.rs Ane Lalić.
Mirković je govorio i o dvostrukim standardima u tretiranju medijskih kuća i novinara, ne samo u lokalu, već i na konferencijama za novinare Kriznog štaba, kada su u jednom trenutku održavane i bez novinara.
Konferencije je prenosio samo RTS, signal je davan zainteresovanim televizijama, njihovi novinari su bili prisutni, dok su ostalim novinarima ostavljene mogućnosti da pitanja postavljaju mejlom, podsetio je.
Mirković je istakao da je to bio pokušaj vlade da u situaciji kada javnost gleda konferencije za medije pokuša da eliminiše pitanja novinara koji rade svoj posao i u interesu javnosti, a ne samo vladajuće stranke.