O sebi mislim da sam iznad prosečno informisan o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji i da sam u svojoj karijeri urednika medija bio senzbilniji od proseka kada je reč o plasiranju vesti vezanih za ove teme, ali i kada je reč o odnosu dostupnosti medijskog sadržaja.
Stoga sam sa pouzdanjem, kao izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, zajedno sa Koalicijom za dobročinstvo uz podršku USAID, pokrenuo realizaciju kampanje „Srbija bez barijera“, kako bismo učinili probleme barijera za sve osobe koje imaju problema sa kretanjem vidljivijim, i kako bismo neke od tih problema rešavali. Skoro svaki četvrti građanin Srbije (stari ljudi, osobe sa invaliditetom, roditelji sa decom, trudnice…) suočavaju se sa barijerama na saobraćajnicama, trotoarima, u neadekvatnim zgradama, administrativnim institucijama…
Prolazeći kroz sve probleme u razgovoru sa predstavnicima udruženja osoba sa invaliditetom, shvatio sam da sam, iako natprosečno informisan, ipak, još uvek nedovoljno informisan da bih mogao u svim prilikama da reagujem na pravi način kada je reč o uslovima? (stvarima?) koje zahtevaju pažnju tako da ne nanosimo štetu postojećem položaju osoba sa invaliditetom. Više informacija je neophodno i kako bi učinili sve što možemo da se eliminiše sistemski diskriminacija, i kako bi se učinilo sve da svi važni mediji budu svim sadržajima dostupni osobama koje imaju probleme sa vidom ili sluhom…
Zahvaljujući eksplozivnom razvaju digitalnih medija ili digitalizacije tradicionalnih, više se ne može govoriti o tome da postoje tehnološka ograničenja, ili da je omogućavanje sinhronizovanja programa ili prevoda na znakovni jezik nešto što bitno poskupljuje proizvodnju medijskog sadržaja.
Mali pomaci koji se događaju u ovim oblastima ne samo da nisu dovoljni, već su i uvredljivi. Neophodno je napraviti iskorak koji bi bazično omogućio ravnopravnost: npr. obavezati sve nacionalne emitere da sve vesti prevode na znakovni jezik, sve dokumentarne i igrane programe omogućiti za praćenje i osobama koje ne čuju, itd… I sve regulisati licencom, tj. da se licence za emitovanje oduzimaju ako se ne ispunjavaju ove elementarne obaveze koje omogućavaju poštovanje Ustava i svih zakona koji govore o ravnopravnosti građana.
Kada je reč o samom sadržaju, veoma je važno napustiti izveštavanje u tematskim ekstremima, koje možemo definisati kao senzacionalističke: o osobama sa invaliditetom herojima, onima koji postižu rezultate u sportu, nauci ili o ekstremno teškim situacijama. Reč je o tome da treba da promenimo ugao gledanja, i da osobe sa invaliditetom uvažavamo kao osobe koje se od nas razlikuju samo po tome što imaju neko od ograničenja, a sa potpuno istim (ili većim) intelektualnim kapacitetima, čija ograničenja moraju biti kompenzovana kroz univerzalni dizajn, dizajn svega oko nas za sve, jer ako imamo pristupačnost za one koji imaju probleme u kretanju, imaćemo i pristupačnost za sve.
Oni koji donose uređivačke odluke uglavnom ne konsultuju osobe sa invaliditetom ili stručnjake u ovoj oblasti kada je reč o tome kako novinarski praviti prilog, kako produkciono, koju terminologiju koristiti…
Gotovo da ne postoje redovne razmene znanja o ovim oblastima i to je još jedan prostor za angažman udruženja medija, novinara i udruženja osoba sa invaliditetom.
Veliki je prostor za posebne tematske emisije, naročito na kanalima javnog servisa, koji bi redovno donosili informacije važne za osobe sa invaliditetom, ali i za njihovo uže ili šire okruženje, i za ukupnu populaciju jer su to teme koje se tiču svih nas. Dakle, ne neka vrsta geta, već upravo na način otvoren da zainteresuje svakoga, jer ćemo jedino tako moći da učimo i informišemo se jedni o drugima.
Naravno, sve ovo moraju da prate tektonske promene u društvu, kada je reč o odnosu prema osobama sa invaliditetom, posebno u obrazovnom sistemu, okruženju, kada je reč o prisustvu osoba sa invaliditetom na mestima odlučivanja naročito kada je reč o oblastima koji se direktno tiču različitih aspekata njihovog položaja.
Potreban je mnogo veći angažman i organizacija osoba sa invaliditetom, proaktivnost, samoinicijativa, profesionalizacija… Veoma je važno da svi koji misle na sličan način, iz vlasti, civilnog sektora, organizacija osoba sa invaliditetom – ujedine svoje snage, stvore efikasnu koordinaciju, saglase se oko standarda i naprave planove kako realizovati ne minimum, već maksimum uslova da se ostvari ravnopravan položaj svih.
Srpski filantropski forum pokrenuo je kampanju Mesec pristupačnosti koji se realizuje povodom Nacionalnog dana davanja.
Nacionalni dan davanja je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija ANEM