Novinari otkrivaju istinu, pozivaju moćnike na odgovornost, kritikuju i čine društvo sigurnijim, a demokratiju jačom. To rade uprkos tome što znaju da su na meti moćnih političara, tajkuna ili tajnih službi, spremni da rizikuju život znajući da društvo bez slobodne reči nema budućnost
Više od 900 novinara i medijskih radnika ubijeno je u protekloj deceniji, pokazuju podaci UNESCO-a. Ove godine je širom sveta ubijeno 70 novinara i medijskih radnika, 15 samo u Meksiku.
Među najopasnijim zemljama za novinare ovih godina bile su Ukrajina, Filipini, Pakistan i Haiti. Ali ni novinari u stabilnim demokratijama nisu sigurni, što su pokazala i ubistva na Malti, u Slovačkoj, Holandiji, Grčkoj i SAD.
Nasilje prema novinarima dodatno otežava i činjenica da velika većina ubistava novinara prođe nekažnjeno, a nekažnjivost podstiče dalje nasilje, slabi demokratiju i šteti svačijem pravu na istinu, navodi Međunarodni institut za štampu.
Međunarodni institut za štampu (IPI) podseća na ključne slučajeve ubistva novinara čije su ubice potpuno ili delimično nekažnjene. IPI upozorava na to da je novinarstvo – uprkos tome što novinari otkrivaju istinu i pozivaju moćne na odgovornost, kritikuju i čine društvo sigurnijim, a demokratiju jačom – postalo jedna od najopasnijih profesija na svetu.
Jorgos Karaivas (foto: YT snimak ekrana)
Jorgos Karaivas (Grčka, ubijen 2021)
Istraživački novinar koji je često izveštavao o organizovanom kriminalu za televizijski kanal TV STAR i pisao blog sa fokusom na kriminal i policiju. Ubila su ga dvojica muškaraca na skuteru ispred njegove kuće u Atini, 9. aprila 2021. Policija je saopštila da profesionalni način ubistva ukazuje na umešanost organizovanog kriminala. Grčke vlasti nisu objavile nikakav napredak u istrazi.
Jan Kucijak sa verenicom Martinom Kušnirovom
Jan Kucijak (Slovačka, ubijen 2018)
Istraživački novinar sajta Aktualiti koji je pokrivao korupciju i poreske prevare u koje su umešane istaknute poslovne i političke ličnosti. Kucijak i njegova verenica ubijeni su 21. februara 2018, u selu u blizini Bratislave, u kući u kojoj su živeli. Masovna pobuna javnosti zbog ubistva dovela je do ostavke premijera Roberta Fica. Plaćene ubice su osuđene, ali nalogodavac tek treba da se suoči sa pravdom.
Dafne Karuana Galicija
Dafne Karuana Galicija (Malta, ubijena 2017)
Istraživačka novinarka i blogerka koja je opširno izveštavala o korupciji na visokom nivou i o organizovanom kriminalu. Ubijena je u eksploziji automobila 16. oktobra 2017. na Malti, u blizini kuće u kojoj je živela. Dve nedelje pre ubistva javila se policiji zbog pretnji smrću koje su joj upućene. U oktobru 2022. dvojica ubica su priznala krivicu i osuđeni su na 40 godina zatvora, dok navodni nalogodavac trenutno čeka suđenje.
Džamal Kašogi (foto: William Graha, cc)
Džamal Kašogi (Saudijska Arabija, ubijen 2018)
Saudijski novinar i kolumnista Vašington posta, kritičar saudijskog režima i prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Ubijen je u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Istrage UN i SAD otkrile su da su ubistvo organizovali visoki saudijski zvaničnici, uključujući i prestolonaslednika. Saudijski sud je 2020. godine na zatvorenom suđenju osudio nekoliko pojedinaca, ali nalogodavci nisu odgovarali. Turska je 2022. prebacila suđenje na Saudijsku Arabiju i tako dodatno onemogućila pravdu.
Ahmed Husein Suale (foto: Media Foundation for West Africa)
Ahmed Husein Suale (Gana, ubijen 2019)
Bio je istraživački novinar koji je radio na otkrivanju korupcije i kršenja ljudskih prava u Africi. Ubijen je iz vatrenog oružja 19. januara 2019. u Akri, glavnom gradu Gane. U to vreme bio je deo istraživačke redakcije Tigrovo oko koja je otkrila korupciju u afričkom fudbalu neposredno pre Svetskog prvenstva. Vlasti nisu postigle napredak u istrazi o ovom slučaju.
Kristofer Alen (foto: privatna arhiva)
Kristofer Alen (Južni Sudan, ubijen 2017)
Britansko-američki slobodni novinar i fotograf koji je pratio rat i sukobe za različite međunarodne novinarske redakcije. Ubijen je 26. avgusta 2017. tokom sukoba na granici Južnog Sudana i Ugande dok je bio u sastavu pobunjeničkih trupa. Nezavisni izveštaji pokazuju da je Alen možda bio i direktna meta južnosudanskih vojnika, uprkos indicijama da je bio novinar.
Gauri Lankeš (foto: privatna arhiva)
Gauri Lankeš (Indija, ubijena 2017)
Novinarka i urednica kanadskog nedeljnika i glasna kritičarka hinduističkog nacionalizma i krajnje desničarske politike. Ubijena je ispred svoje kuće 5. septembra 2017. Njeno ubistvo izazvalo je proteste širom zemlje na kojima je od vlasti tražena specijalna istraga. Osamnaest osoba je uhapšeno, a tužilaštvo ih povezuje sa ekstremno desnim hinduističkim terorističkim grupama. Suđenje je počelo u julu 2022. godine.
Ibraimo Mbaruko (foto: privatna arhiva)
Ibraimo Mbaruko (Mozambik, nestao 2020)
Reporter radio-stanice Rádio Comunitária de Palma iz severnog Mozambika. Nestao je u aprilu 2020. dok je izveštavao o sukobu u provinciji Kabo Delgado. Njegova poslednja poruka, koju je SMS-om uputio kolegi, bila je da je „okružen vojnicima”. Vlasti Mozambika nisu iznele nikakve nalaze o njegovoj sudbini.
Regina Martinez Perez (foto: Vikipedija)
Regina Martinez Perez (Meksiko, ubijena 2012)
Reporterka nacionalnog magazina Proceso, koji je izveštavao o narko kartelima, organizovanom kriminalu i političkoj korupciji. Martinez je 28. aprila 2012. najpre pretučena, a potom i zadavljena u kući u kojoj je živela. Istragu su obeležile brojne nepravilnosti. Vlasti su tvrdile da je bila žrtva pljačke. Vlasti su optužile čoveka koji je najpre priznao krivicu, a kasnije je povukao izjavu rekavši da je bila iznuđena. Ni deset godina posle ubistva vlasti nisu ponovo otvorile istragu.
Šan Dahar (foto: privatna arhiva)
Šan Dahar (Pakistan, ubijen 2014)
Šef biroa Televizije Ab Tak u pakistanskoj provinciji. Dahar je upucan s leđa 1. januara, nakon čega je prevezen u bolnicu gde je satima bio bez nadzora. Prvobitna policijska istraga je tvrdila da je smrt rezultat zalutalog metka, ali njegove kolege i porodica veruju da je bio meta zbog novinarskog rada. U vreme ubistva radio je na izveštaju koji se odnosio na neovlašćenu prodaju lekova.
Širin Abu Akle (foto: Vikipedija)
Širin Abu Akle (Pakistan, ubijena 2022)
Palestinsko-američka novinarka koja je radila za Al Džaziru, poznata po neustrašivom izveštavanju o izraelsko-palestinskom sukobu. Ubijena je hicem u glavu dok je izveštavala o izraelskoj vojnoj akciji na Zapadnoj obali 11. maja. Nosila je jaknu sa jasnom oznakom PRESS. Iako je najpre poricala odgovornost, izraelska vlada je priznala da postoji „velika mogućnost” da su njene snage pogodile novinarku, ali tvrde da je to bilo slučajno i odbijaju dalju istragu.
IZVOR: Cenzolovka
Hoće li SAD zabraniti TikTok?
Američka vlada bi trebalo da zabrani TikTok, pre nego da postigne sporazum o nacionalnoj bezbednosti sa ovom platformom kojim bi im se omogućilo da nastave sa radom u SAD, smatra Brendan Kar, komesar američke Federalne komisije za komunikacije (FCC), piše američki CNN.
Niz novinskih izveštaja ove godine o tome kako TikTok raspolaže podacima američkih korisnika ostavio je Kara, kako je rekao, sa „malo samopouzdanja” da postoji put napred.
„Možda dogovor koji Komitet za strana ulaganja na kraju postigne bude neverovatan, ali u ovom trenutku mi je veoma, veoma teško da gledam kako se ponaša TikTok”, rekao je on za CNN.
Komitet za strana ulaganja u SAD (CFIUS), vladina agencija zadužena za razmatranje poslovnih dogovora koji uključuju strano vlasništvo, proveo je mesece pregovarajući sa TikTokom o predlogu za rešavanje zabrinutosti koje postoji zbog toga što bi kineske vlasti mogle da traže pristup podacima o građanima SAD koji imaju profile na ovoj mreži.
Ove godine kompanija je saopštila da je prebacila svoje korisničke podatke iz SAD-a na servere koje vodi Oracle, ali u SAD i dalje postoji zabrinutost oko toga da li će kineski zaposleni u TikTok-u ili BiteDance, i dalje moći da pristupe tim informacijama.
Ti strahovi ponovo su se pojavili u septembru, kada je pod pritiskom američkih zakonodavaca TikTok odbio da se obaveže da će prekinuti protok podataka u Kinu.
„Komesar Kar nema nikakvu ulogu ili direktno saznaje o poverljivim razgovorima sa vladom SAD u vezi sa TikTokom i nije u poziciji da razgovara o tome šta ti pregovori podrazumevaju“, rekao je portparol TikToka u izjavi za CNN i dodao kako su uvereni da su na putu da postignu sporazum sa Vladom SAD.
Kar je rekao da je kao zvaničnik FCC-a, njegov kapacitet da reguliše TikTok ograničen i da CFIUS, Ministarstvo trgovine ili Federalna trgovinska komisija mogu imati veća zakonska ovlašćenja.
Ipak, Kar je rekao da njegov poziv na zabranu TikTok-a odražava „prirodan napredak u razmišljanju“.
FCC je preduzela brojne korake da blokira ili zabrani telekomunikacionim kompanijama koje su povezane sa Kinom da prodaju opremu ili usluge u Sjedinjenim Državama, zbog navoda da bi te kompanije takođe mogle da budu prinuđene da predaju kineskoj vladi podatke koje poseduju o američkim komunikacijama, ističe se u tekstu CNN-a.
IZVOR: Danas