Dok je interes građana otplovljavao Belom lađom sa javnog servisa, profesionalni novinari su izveštavali šta se događa na protestu u Novom Sadu. Između tri vatre – policije, naprednjaka i besnih građana – gutali su suzavac i sklanjali od kamenica. Vređali su ih, maltretirali, lomili kamere, napadali
„Napetost se osećala celog dana i sumnjali smo da će doći do nekog vida radikalizacije protesta. Dogovorili smo se kako da se organizujemo na terenu, šta ko da radi ako dođe do eskalacije, kako da se zaštitimo”, kaže za Cenzolovku Dragana Prica Kovačević, novinarka novosadskog portala 021, o tome kako su se u redakciji pripremali za izveštavanje.
Iako je prema prvim izveštajima protest počinjao mirno, okupljanjem građana kod Železničke stanice, nije delovalo da će tako i ostati.
„Još na početku se osećalo da neće biti dobro. Bes građana je ogroman, a tuga i nemoć još veće”, opisuje Ana Opačić, reporterka Televizije N1, koja je izveštavala sa ovog protesta.
Dok je interes građana Belom lađom otplovljavao sa RTS-a, javnog servisa Srbije, oni su od novinara drugih profesionalnijih medija, koji su uživo ili iz minuta u minut izveštavali, mogli da saznaju šta se dešava na ulicama, sa jednog od najvećih protesta u istoriji ovog grada.
Bile smo izložene suzavcu, biber spreju i predmetima koji su leteli iz mase (Dragana Prica Kovačević, portal 021)
Napetost je dostigla novi nivo kada su demonstranti stigli do Gradske kuće: gađali su je crvenom farbom, kamenjem, izlili cisternu sa fekalijama. Policija je bacila suzavac i stvari su počele da izmiču kontroli.
Troje reportera portala 021 i njihovi radijski novinari bili su tu, u centru događanja.
„Bile smo izložene suzavcu, biber spreju i predmetima koji su leteli iz mase”, opisuje Dragana Prica Kovačević.
Ali ih učesnici protesta ispred Gradske kuće nisu napadali. Naprotiv, kada je bilo potrebno da se sklone, nekoliko puta su im pomogli.
„Jedna mlada učesnica protesta mi je ispirala oči od suzavca”, kaže Prica Kovačević.
Uvrede, fizički napad, lomljenje kamere
Sa druge strane, tokom uključenja uživo, više puta su se videli pokušaji ometanja i vređanja novinara TV N1.
Dok je reporterka Žaklina Tatalović razgovarala sa novinarom Vukom Cvijićem, jedan momak pokazao je srednji prst, a devojka viknula: „Smrt stranim plaćenicima!”
Pošto se ispred prostorija novosadskog ogranka Srpske napredne stranke volšebno pojavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napadnut je i snimatelj Televizije Juronjuz.
Demonstrantima se, kako je rekla Tatalović, priključila grupa maskiranih muškaraca sa bejzbol palicama, koji su razbili kameru i napali snimatelja N1.
Pošto se ispred prostorija novosadskog ogranka Srpske napredne stranke volšebno pojavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napadnut je i snimatelj Televizije Juronjuz.
„Dvojica muškaraca su se raspravljala, a ubrzo nakon toga je došlo do koškanja. Delovalo je da će na tome ostati, ali je jedan od muškaraca iz mase oborio snimatelja naše televizije i on je sa kamerom pao na zemlju”, objavila je ova redakcija uz snimak napada.
PRICA KOVAČEVIĆ: TO KAKO SE OSEĆAMO NIJE PRIORITET, RADIMO SVOJ POSAO
„Mislim da je nemoguće osećati se sigurno u takvoj situaciji. Ne samo zbog toga što u masi postoje potencijalno opasni ljudi, već i što se slučajno možete naći u ‘unakrsnoj vatri’ kada situacija eskalira.”
Ona dodaje da je u tim trenucima malo vremena za razmišljanje o tome šta se može desiti, „prosto radite svoj posao”.
„Kada proceniš da je nešto previše opasno, poput izbacivanja suzavca ili kamenica koje lete, tada se skloniš u stranu, pa kada to prestane – vraćaš se ponovo u centar dešavanja. Istovremeno, trudiš se da bar kolegama u redakciji preneseš šta se dešava”, kaže Prica Kovačević.
Policija na protestima, kaže, „predstavlja nepredvidiv element”, te je važno biti jasno označen kao predstavnik medija – tako što nosi press prsluk, legitimaciju i uz to naglasi da je novinar.
„Dobro je biti u blizini kolega sa televizije, kako zbog policajaca koji u toj situaciji drugačije reaguju, tako i zbog huligana koji ne žele da budu snimljeni tokom napada.”
„Mislim da to kako se mi osećamo kao novinari nije na listi prioriteta u ovakvim situacijama. Svakako je istina da smo svi pod konstantnim stresom otkad se to desilo, a verovatno i pod traumom. To se ipak desilo svim Novosađanima, pa i nama”, kaže Dragana Prica Kovačević.
Opačić: Jasno je odakle agresija prema nama
Izveštavanje ispred prostorija SNS-a bilo je onemogućavano Ani Opačić sa N1.
Osim što joj pristalice naprednjaka nisu dozvolile da priđe i isprati Vučićevo obraćanje, gurali su je, drali se na nju. Nisu želeli ni da joj daju izjavu, napominjući da je N1 „tajkunski medij”.
Dok je reporterka Žaklina Tatalović razgovarala sa novinarom Vukom Cvijićem, jedan momak pokazao je srednji prst, a devojka viknula: „Smrt stranim plaćenicima!”
Poslanica Biljana Pantić Pilja besno se drala na nju:
„Da li smo mi nešto slomili ovde, da li smo mi kidali zastave, gospođo? Vi ste danas prenosili kako zapišavaju… Vi, sa vaše televizije, ste danas prenosili uživo kako kidaju zastavu. Prvo ste to rekli u prenosu, a onda ste rekli ‘skidaju je, da je ne zaprljaju bojom’. Kako vas nije sramota? Vi ste licemeri, sa vaše televizije!”
Potom je jedna od prisutnih žena gurnula Opačić i rekla:
„Ajde dosta je bilo vaše predstave!”
Novinarka joj je rekla da ne može da je gura.
„Ma šta bre?!”, odgovorila je.
Sve ovo Ana Opačić vidi kao „ozbiljno shvaćen zadatak” za pristalice naprednjaka da „brane predsednika od njegovog najvećeg neprijatelja – N1”.
„Sve je to nekako predvidivo, pa i uvrede narodne poslanice”, kaže ona.
„Na protestu je bilo ljudi koji su nam se ubacivali u uključenja. To su radili iz ličnih stavova i uverenja, koja se očigledno ne poklapaju sa politikom N1, što je meni sasvim u redu. Međutim, niko nema pravo da nas vređa i da nam ne dozvoljava da radimo. Sigurna sam da im podstrek daje to kako nas svakodnevno tretiraju državni zvaničnici. Jer ako predsednik šalje opasne poruke i svakodnevno ponavlja da radimo protiv države, onda je možda i sasvim jasna ta agresija i nepristojnost kojoj svakodnevno svedočimo.”
VAŽNI LINKOVI I TELEFONI
Korisne informacije za novinare koji izveštavaju sa protesta i o tragediji u Novom Sadu:
– Detaljno uputstvo za što bezbednije izveštavanje sa protesta napisao je novinar Branko Čečen za platformu Bezbedni novinari. Ceo tekst možete pronaći OVDE.
– Besplatnu pravnu pomoć novinarima pružaju udruženja NUNS, UNS i (za novinare iz Vojvodine) NDNV.
– SOS linija za prijavljivanje pretnji i nasilja prema novinarima: 0800/100-115
– Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu objavilo je „Psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja”, kako bi ukazalo na psihološke i društvene posledice neodgovornog medijskog izveštavanja, te na važnu ulogu medija u uspostavljanju atmosfere bezbednosti i oporavka posle velikih kriza. Smernice dostupne OVDE.
– Svim novinarima koji doživljavaju poteškoće zbog bavljenja ovom profesijom, Nezavisno udruženje novinara Srbije nudi besplatnu psihološku podršku. Više informacija OVDE.
– Nakon nesreće u Novom Sadu, svi uznemireni građani mogu potražiti psihološku podršku: pozivanjem namenskih brojeva 021/4879-457 i 021/4879-458 (Dom zdravlja Novog Sada; svakog radnog dana 7-20h); obraćanjem Društvu psihologa Srbije putem mejla projektnitim@gmail.com; obraćanjem Centru Srce na 0800-300-303 ili vanja@centarsrce.org (svakog dana 14-23h)
IZVOR: Cenzolovka
Reporteri bez granica u Beogradu: Tražimo od Vlade Srbije da se bori za slobodu medija i protiv propagande
Pravo na propagandu zamenjuje pravo na informisanje. Napadači na novinare predstavljeni su kao žrtve. Sloboda neprijatelja medija umesto slobode medija. Srbija je slaba karika Evrope kada je informisanje u pitanju, kaže Pavol Salaj iz Reportera bez granica posle nedavne posete Beogradu
Reporteri bez granica, međunarodna organizacija posvećena slobodi govora i medijskim slobodama, objavila je, posle posete Beogradu, tekst pod naslovom: Serbia, the weak link of Europe: in Belgrade, RSF urges the government to act for press freedom and against propaganda (Srbija, slaba karika Evrope: RBG u Beogradu pozvali vladu da se bori za slobodu medija i protiv propagande). Prenosimo ga u celini:
Najmanje četiri medijske ekipe su pre nekoliko dana napadnute dok su izveštavale o protestima protiv srpske vlade. Na nedavnim sastancima u Beogradu, Reporteri bez granica (RBG) su od ministra informisanja i savetnika za medije predsednika države tražili mere protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, zlostavljajućih tužbi usmerenih protiv njih, kao i mere protiv dezinformacija iz Kremlja.
Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozvao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, zlostavljajućih tužbi i nekažnjivosti zločina nad novinarima (Pavol Salaj, RBG, posle posete Beogradu)
Napadi na srpske medije koji izveštavaju o protestima posle nesreće na železničkoj stanici koja je odnela živote ljudi u Novom Sadu ponovo su istakli opasnosti s kojima se suočavaju novinari koji rade u javnom interesu.
Nasilnici su 5. novembra razbili kameru nezavisne televizije N1 i oborile snimatelja Juronjuza, dok su novinari lokalnog radija 021 napadnuti farbom i plastičnim bocama.
Iste noći, nakon protesta zbog uklanjanja mosta u Beogradu, ekstremno desni političar je napao i preteo smrću snimatelju agencije FoNet.
Ovi incidenti doprinose dugoj istoriji nekontrolisanog nasilja, uključujući nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije iz 1999. godine. Kao što pokazuju tužbe za povredu ugleda i časti, koje su ranije optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije podneli zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije u kome je iskazano nezadovoljstvo zbog oslobađajuće presude iz februara, nedostatak pravde pogoršava rizike za medijske profesionalce.
U Srbiji, koja se nalazi na 98. mestu od 180 zemalja – pretposlednja u Evropskoj uniji (EU) i na Balkanu – prema Indeksu slobode medija RBG-a za 2024. godinu, pristup građana pouzdanim informacijama dodatno je podriven ruskom propagandom i zlostavljajućim tužbama (SLAPP) usmerenim na medije.
Reporteri bez granica su o ovim pitanjima tokom posete Beogradu od 31. oktobra do 4. novembra razgovarali sa predstavnicima novinarskih organizacija, međunarodne zajednice i vlade – ministrom informisanja Dejanom Ristićem i medijskom savetnicom predsednika Srbije Suzanom Vasiljević.
Kao što pokazuju tužbe za povredu ugleda i časti, koje su ranije optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije podneli zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije u kome je iskazano nezadovoljstvo zbog oslobađajuće presude iz februara, nedostatak pravde pogoršava rizike za medijske profesionalce
„Pravo na propagandu zamenjuje pravo na informisanje. Napadači na novinare predstavljeni su kao žrtve. Sloboda neprijatelja medija umesto slobode medija. Srbija je slaba karika Evrope kada je informisanje u pitanju. Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozvao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, zlostavljajućih tužbi i nekažnjivosti zločina nad novinarima. U razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice u Srbiji, molio sam za njihovu podršku za takvu akciju“, rekao je Pavol Salaj (Pavol Szalai), šef kancelarije RBG za Evropsku uniju i Balkan.
Kao što je predstavnik RBG istakao na Brave New Media Forumu, koji je organizovala Akademija Dojče vele 2. novembra, na Međunarodni dan za okončanje nekažnjivosti za zločine protiv novinara, hitna akcija srpskih vlasti potrebna je u sledećim oblastima:
Napadi na novinare i nedostatak pravde.
Pored emblematskog slučaja Slavka Ćuruvije i ubistava drugih novinara, pravda nije zadovoljena ni u novijim slučajevima kao što su pretnje smrću novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću iz Novog Sada u martu 2024. godine.
Osoba osumnjičena za pretnje – koje su usledile nakon ponovljenih klevetničkih izjava vođe parlamentarne većine – pobegla je iz Srbije dok je bila u kućnom pritvoru.
Tokom posete Beogradu, RSF je izrazio zabrinutost zbog političkih napada na novinare i tražio od vlade da stvori uslove da pravosudni sistem brzo reaguje prema onima koji su počinili zločine protiv novinara.
Zlostavljajuće tužbe (SLAPP).
Istraživački online portal KRIK je srpski nezavisni medij sa najviše SLAPP tužbi – njih 16 je trenutno aktivno, prema podacima KRIK-a. Nekoliko pravnih postupaka usmerenih na utišavanje nacionalnih medija – kao i lokalnih kanala sa manje resursa za njihovu odbranu na sudu – pokrenuli su pojedinci ili organizacije povezane s vlašću.
Na sastancima sa Dejanom Ristićem i Suzanom Vasiljević, RSF ih je pozvao da rade na zakonodavnim i drugim merama protiv SLAPP-a zasnovanim na nedavnim preporukama Saveta Evrope i Evropske komisije.
Ruska propaganda.
Reakcije vladajuće većine i provladinih medija na istraživanje RBG-a iz septembra 2024. godine o ruskoj fabrici propagande u Beogradu, RT Balkan, pokazale su šta ruski mediji i njihovi srpski medijski i politički propagandisti najbolje znaju: širenje dezinformacija.
RBG su lažno optuženi da su „obaveštajna grana“ i „alat Zapada“. Vladini zvaničnici su širili lažne vesti o tome da su Reporteri odobrili smrtonosni vazdušni udar na RTS 1999. godine i započeli narativ o Srbiji kao „ostrvu slobode“.
Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao istraživanje RBG-a, rekavši da smo „svi tokom života učeni da mora postojati druga strana, da treba čuti sve, a danas je sve toliko partizansko; ako slušaš obe strane, ti si neprijatelj obe strane“.
Dok su bili u Beogradu, Reporteri su tražili od vlasti da primene srpski zakon – koji ruski RT Balkan krši zato što nije transparentan – ako već odbijaju da primene sankcije EU protiv ruskih propagandnih kanala.
Reagujući na istraživanje RBG-a početkom oktobra, Evropska komisija podsetila je Srbiju da „kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora […] hitno preduzeti mere za borbu protiv manipulacije i mešanja stranih informacija“.
U godišnjem izveštaju o Srbiji, objavljenom 30. oktobra, Evropska komisija pozvala je Srbiju da preduzme akcije za bezbednost novinara i protiv SLAPP-a. Prema izveštaju, zemlja nije postigla „nikakav napredak“ po pitanju slobode izražavanja u prethodnoj godini.
IZVOR: Cenzolovka