Novinari u Srbiji već godinama nisu bezbedni. Tako je, zapravo, već decenijama sa kratkim intervalima kada je demokratija pokušavala da se nastani u našoj zemlji. Demokratske vrednosti, a samim tim i sloboda izražavanja, međutim, kao jedna od ključnih, primile su se na kratko, ali nismo uspeli da ih “rasadimo” u čitavom društvu, a što je još važnije nisu se primile u institucijama. Zato smo valjda ove godine i zvanično ispali sa liste zemalja sa demokratskim uređenjem i došli u društvo onih koji imaju hibridne sisteme. A šta to tačno znači možda najbolje znaju medijski profesionalci koji svoj posao obavljaju u javnom interesu i odgovorni su građanima ove zemlje, a ne političkim, interesnim ili nekim drugim grupama.
Poslednji napadi na novinare koji su se dogodili u nedelji od 7. do 13. jula, tokom demonstracija u više gradova, pokazali su da su novinari bili legitimna meta i pojedinih pripadnika policije i pojedinih demonstranata. O tome svedoče podaci da je u tih nekoliko dana 29 novinara, snimatelja i fotoreportera (po evidencije NUNS-a), bilo fizički ili na neki drugi način ometano u obavljanju posla. Policija je čak u osam slučajeva napala novinare. Reč je, dakle, o onima koji bi trebalo da novinare zaštite tokom kriznih situacija i da im omoguće da obavljaju posao.
NUNS je o svim incidentima koje smo zabeležili izvestio domaću i stranu javnost, međunarodne institucije i organizacije, ali i nadležne organe u Srbiji. Iz policije su nam odgovorili da je naše pismo prosleđeno Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu koje na osnovu Uputstva o Metodologiji za sprovođenje istrage u slučajevima zlostavljanja od strane policije treba da donese javnotužilačku odluku o pokretanju takve jedne istrage.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara koja postoji više od tri godine, a čine je predstavnici šest novinarskih i medijskih udruženja i predstavnici policije i tužilaštva u petak 17. jula se sastala na predlog dela novinarske zajednice kako bi razgovarali o ovom crnom bilansu i spisku medijskih radnika koji su ni krivi ni dužni pretpeli ogromnu štetu.
Policija i tužilaštvo prikupili su podatke o deset incidenata učinjenih na štetu novinara koji su se dogodili proteklih dana, a tek u dva slučaja imamo identifikovane počinioce protiv kojih su podnete krivične prijave. Za početak i to je nešto, ali opravdanost postojanja ove Radne grupe će upravo sada, u narednim danima i nedeljama, biti na testu.
Na kraju mogu da zaključim da je broj napada i pritisaka na novinare u prvih sedam meseci ove godine porastao za 70 % u odnosu na isti period prošle godine, a po evidencije NUNS-a ukupan broj napada i pritisaka od 1. januara do danas iznosi 130. NUNS prikuplja podatke o napadima i pritiscima od 2008. godine, i upravo je ta 2008. imala najgori bilans kada je 144 novinara bilo napadnuto ili trpelo druge vrste pritisaka zbog svoj rada, ali bojim se da če taj broj biti nadmašen u tekučoj godini. Setimo se da su 2008. godinu obeležili protesti protiv nezavisnosti Kosova i da su novinari i tada bili na meti pojedinih demonstranata. Nisam sigurna koliko je tih napada iz 2008. bilo prijavljeno policiji niti koliko je takvih slučajeva rešeno, ali ipak mislim da je važno da svaki incident bude zabeležen, prijavljen i nadalje procesuiran. Nekažnjivost dovodi do novih napada, a da bi počinioci bili kažnjeni prvi korak je da ih prijavimo nadležnim organima.
Mnogi kažu da je sloboda medija jedan od stubova demokratskog društva i to jeste zaista tako, ali ovde taj stub uporno pokušavaju da sruše, podrivaju ga, seku ga, udaraju, pritiskaju…
Ipak, ako profesionalni novinari i mediji odustanu od svog posla neće biti te liste i tog nivoa do kog Srbija može da padne i propadne.
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS – a