Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kojim se na prostoru Evropske unije uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga, juče je stupio na snagu. Ovom uredbom velike internet platforme i pretraživači moraće da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Kako će ovaj propis promeniti internet okruženje u Evropi, ali i Srbiji?
Ministarstvo za evropske integracije za Istinomer navodi da trenutno ne postoje konkretni planovi za usklađivanje domaćih propisa sa ovim dokumentom, s obzirom da je tek juče stupio na snagu. Ali za evoluciju digitalnog prostora Evropske unije, nova pravila su potencijalno „revolucionarna”.
Neke od novih obaveza:
*Aktom o digitalnim uslugama uvode se novi mehanizmi koji korisnicima omogućavaju označavanje nezakonitog sadržaja na internetu;
*transparentnost o algoritmima koje platforme koriste za preporučivanje sadržaja korisnicima
*zabrana ciljanog oglašavanja na internet platformama koje se temelji na posebnim kategorijama ličnih podataka kao što su etnička pripadnost, politički stavovi ili seksualna orijentacija;
*korisnici će imati nova prava, uključujući pravo na podnošenje pritužbi platformi, izvansudsko rešavanje sporova, podnošenje pritužbi nacionalnom telu ili traženje naknade štete zbog kršenja pravila;
*jedinstvena nadzorna struktura: za vrlo velike internetske platforme (45 miliona korisnika) primarno regulatorno telo biće Komisija, dok će nadzor nad ostalim platformama sprovoditi države članice u kojima te platforme imaju predstavnika;
Izvor: ec.europa.eu
Novi svet traži nova pravila
Pre više od 20 godina usvojena je Direktiva o elektronskoj trgovini, koja je uređivala usluge informacionog društva. Kako je od tada tehnologija značajno napredovala, a korisnici interneta su promenili svoje ponašanje u digitalnom prostoru, javila se potreba za novim pravilima. Akt o digitalnim uslugama juče je stupio na snagu, a predstavlja važan set propisa za sigurnije i odgovornije internet okruženje.
Evropska komisija je 15. decembra 2020. godine predložila nova pravila koja se odnose na internet posrednike i platforme kao što su stranice za kupoprodaju, društvene mreže, platforme za deljenje sadržaja, internet platforme za putovanja i smeštaj.
Potpredsednica Evropske komisije Margrete Vestager zadužena za resor „Evropa za digitalno doba“ tada je rekla da svrha predloženog dokumenta jeste da se korisnicima garantuje pristup sigurnim uslugama na internetu, a kompanijama koje posluju u Evropi omogući poštena tržišna utakmica na internetu kao i izvan njega.
„Moramo da imamo mogućnost sigurne kupovine i da verujemo i vestima koje čitamo. Ono što je nezakonito u fizičkom svetu jednako je nezakonito i na internetu“, rekla je Vestager, objašnjavajući – da je sve to jedan svet.
Šta menja Akt o digitalnim uslugama?
Akt o digitalnim uslugama biće konačno primenjen na područuju čitave Evropske unije sredinom februara 2024. godine (do tog trenutka države članice moraju svojim nacionalnim telima proslediti ovlašćenja za primenu novih pravila).
Konkretno, Akt o digitalnim uslugama sadrži mere za suzbijanje nezakonite robe, usluga ili sadržaja na internetu, kao i nove mere za jačanje uloge korisnika i civilnog društva. To uključuje mogućnost da se ospori odluka platforme o moderiranju sadržaja, jača uloga korisnika što znači da postoji transparentnost internet platformi o različitim pitanjima, među kojima i jasan algoritam koji se upotrebljava za preporučivanje sadržaja korisnicama.
Takođe, jedna od novih obaveza je zaštita maloletnika na svim platformama.
Velike internet platforme i pretraživači moraće da rade procenu rizika, odnosno da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, sajbernasilja nad ženama. Uz to zabranjeno je ciljano oglašavanje na internet platformama koje se temelji na profilisanju dece ili ličnih podataka kao što su etnička i političa pripadnost i sekusalna orijentacija.
Hoće li zaustaviti dezinformacije?
Bojan Perkov iz SHARE fondacije kaže da će to zavisiti kakav će uticaj ostvariti ovaj dokument na biznis model najvećih platformi, kao i da li će sve propisane obaveze koje, prema njegovim rečima, zvuče prilično ambiciozno, biti dovoljne da se potisnu dezinformacije.
„Ako plaćanje kazni bude finansijski isplativije od promena poslovanja kompanija zbog pritisaka na njihov biznis model, tehnološki giganti će se svakako pre odlučiti da plaćaju ogromne kazne u apsolutnim iznosima koje za njih predstavlju „trošak poslovanja“ kada se uporede budžeti i tržišna vrednost tih kompanija“, objašnjava Perkov.
Kako ovo utiče na „velike igrače“?
Naš sagovornik navodi da će globalni tehnološki giganti poput Gugla ili Mete morati da promene trenutne prakse na njihovim popularnim platformama, kao što su YouTube ili Instagram, a čiji je biznis model podstakao kreiranje i amplifikaciju problematičnih sadržaja.
„Neke od mera koje DSA propisuje za platforme sa više od 45 miliona korisnika u EU, poput sprovođenja procena kako njihovi proizvodi utiču na značajna društvena pitanja poput poštovanja ljudskih prava i izbornih kampanja, jesu dodatni regulatorni pritisak koji bi trebalo da ih podstakne da se te procene zaista vrše na odgovarajući način i da se rizici adekvatno adresiraju“, kaže Perkov.
On dodaje da je važno da će platforme biti obavezane da nezavisnim revizorima, nadležnim organima EU i država članica, kao i istraživačima iz akademske zajednice i civilnog društva omoguće pristup internim podacima kako bi se utvrdilo da li postoje sistemski rizici.
U poslednje vreme pod lupom javnosti je Tviter i – Elon Mask. Stručnjaci kažu da će Brisel pažljivo pratiti usklađenost ove kompanije sa novim Aktom o digitalnim uslugama (DSA), naročito u pogledu transparentnosti poslovanja.
„Tviter ne može da priušti da ignoriše upozorenja regulatora“, rekla je za Verdict Laura Petrone, analitičarka istraživačke firme GlobalData, kao i da Evropska komisija može da zaustavi rad onlajn platforme na jedinstvenom tržištu.
„Regulatori EU mogu pomisliti da su masovna otpuštanja Tvitera, koja su uticala na moderatore sadržaja i rukovodioce koji sprovode pravila EU, znak da kompanija ne može da garantuje punu usklađenost, posebno kada brzo uklanja nelegalni sadržaj nakon što je to prijavljeno”, smatra Petrone.
Šta ove promene znače za Srbiju?
Iz Ministarstva za evropske integracije u odgovoru Istinomeru navode da se Srbija usklađuje sa dokumentima Evropske unije koji su stupili na snagu, a ovaj dokument je u tu fazu ušao juče.
„S obzirom da je pomenuta Uredba EU objavljena u službenom glasilu EU 27. oktobra 2022. godine u planskim dokumentima Republike Srbije, trenutno, ne postoje planovi za usklađivanje nacionalnih propisa sa njom“, navode iz ministarstva.
Pitanje je, na koje se osvrće i naš sagovornik iz SHARE fondacije, kakva je relevantnost Srbije (kao malog tržišta) za kompanije koje imaju stotine miliona korisnika širom sveta i ogromne finansijske resurse.
IZVOR: Istinomer