Kao mogući razlog za to da REM i dalje donosi odluke na osnovu akata koji nisu u skladu sa zakonom i da država na ovakve propuste žmuri, Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja vidi želju da se REM drži pod kontrolom za slučaj da donese odluku koja nije u interesu vlasti ili režimskih medija
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je prošle nedelje da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donosi odluke na osnovu internih akata koji nisu usklađeni sa Zakonom o elektronskim medijima (ZEM), te da još primenjuje Statut i Poslovnik Republičke radiodifuzne agencije.
Sagovornici Cenzolovke ocenjuju da je to vrlo problematično i kao mogući razlog za to da država na ovakve propuste žmuri vide želju da se REM drži pod kontrolom za slučaj da donese odluku koja nije u interesu vlasti ili medijskog kapitala bliskog vlasti.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže za Cenzolovku da na sajtu REM-a postoje Statut i Poslovnik Republičke radiodifuzne agencije, dok u Zakonu o elektronskim medijima piše da je „Savet Regulatora dužan da uskladi Statut i ostala akta u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“, kao i da se u članu 33 kaže da „Narodna skupština daje saglasnost na Statut Regulatora“.
Gavrilović podseća da je Zakon o elektronskim medijima donet 2014. godine, što dokazuje da je taj zakon prekršen, a član 33 nikako da se realizuje.
Neusklađenost podzakonskih i opštih akata nakon donošenja novog zakona nije ništa novo, poručuje Veljko Milić, advokat i stručnjak za medijsko pravo.
„Sa aspekta pravnog sistema, takva situacija je vrlo problematična i dovodi do pravne nesigurnosti i nezakonitosti“, upozorava Milić.
Osim pravne dimenzije, Gavrilović napominje da ovaj propust ima i onu moralnu – dovodi u pitanje integritet članova REM-a, jer oni svojim (ne)postupanjem ne reaguju na očito kršenje zakona.
„REM štiti interes izvršne vlasti“
Za Gavrilovića je posebno problematično odsustvo reakcije bivšeg v. d. predsednika Saveta REM-a, a sada zamenika predsednika Gorana Petrovića, koji nije našao način da novi Statut dođe do Narodne skupštine, koja treba da da saglasnost na taj dokument već šest godina, na šta je po zakonu bila obavezna.
„Za nemešanje u sopstveni posao, on je nagrađen funkcijom zamenika predsednika Saveta REM-a iako postoje osnovi za pokretanje postupka za kršenje Kodeksa“, smatra Gavrilović.
Judita Popović, članica Saveta REM-a, za Cenzolovku potvrđuje da REM nema ni Statut ni Poslovnik o radu, već primenjuje odredbe Statuta i Poslovnika agencije, što je u suprotnosti sa Ustavom, koji REM definiše kao regulatorno telo, a ne kao agenciju.
Postoji bitna razlika između agencije i REM-a, ukazuje Popović, jer prema Zakonu o javnim agencijama, javna agencija je samo samostalna u radu, dok je prema Zakonu o elektronskim medijima, REM u svom radu samostalan i nezavisan.
Prema zakonu i Ustavu, kako objašnjava Judita Popović, REM ne bi smeo da zavisi od izvršne vlasti. U praksi je to sasvim drugačije, zahvaljujući, između ostalog, i tome što navedeni akti nisu usklađeni sa ZEM-om. Toga je, kako kaže, bila svesna.
„I pored navedenog, Savet često svoje odluke donosi ne vodeći računa o interesu javnosti i korisnika usluga elektronskih medija“, dodaje Judita Popović i daje primer načina na koji je izabrana predsednica Saveta.
To govori o tome, kako kaže, da se od ustaljene prakse ne odustaje, da je namera da se štiti interes izvršne vlasti, pre svega kroz favorizovanje medijskih ljubimaca.
„REM, dakle, ostaje osakaćeno Regulatorno telo pod jasnim političkim uticajem. Sam izbor je dobar primer za navedeno. Nelegalno izabrana predsednica na čelu takvog Saveta obesmišljava rad, pa čak i samo postojanje Regulatornog tela. Iz navedenog sledi da je ’puč’ blaga kvalifikacija za sve što se desilo na poslednjoj redovnoj sednici Saveta“, smatra Popović.
Sud može da odluči da li su odluke REM-a legitimne
Za Zorana Gavrilović je teško objašnjivo zbog čega REM svoja interna akta nije uskladio sa zakonom od 2014. godine do danas. Ipak, nameće mu se jedna pretpostavka.
„Moguće je da se na ovaj način REM drži pod kontrolom za slučaj da donese odluku koja nije u interesu vlasti ili medijskog kapitala bliskog vlasti i u tom trenutku se ’seti` da aktuelni Statut REM-a, odnosno RRA, nije dobio saglasnost Narodne skupštine. Svako drugo objašnjenje me vodi ka crnilu bezdržavlja u Srbiji, jer država ne postoji van primene zakona, odnosno vladavine prava“, smatra Gavrilović i dodaje da im je iz samog REM-a potvrđeno da su interni akti, koji su objavljeni na sajtu REM-a – zvanični dokumenti.
Naša redakcija je ipak ostala uskraćena za odgovore iz REM-a na pitanja zašto interni akti nisu usklađeni sa zakonom već skoro šest godina, te šta će učiniti da to otklone.
Na pitanje da li primenjivanje akata koji nisu usklađeni sa zakonom znači da su sve odluke koje je REM doneo od 2014. godine pravno nevalidne, Veljko Milić kaže da bi time trebalo da se bavi sud, jer ZEM ne predviđa šta se dešava u ovakvim situacijama.
„Ako bi stav suda bio da neusklađena opšta akta REM-a dovode do ništavosti odluka koje su donesene u skladu sa tim aktima, onda mi od 2014. godine imamo Regulatorno telo koje je radilo nezakonito, a za svoj nezakonit rad primalo zaradu i trošilo novčana sredstva, pa bi se morala utvrditi i krivična odgovornost lica koja su za takvo stanje odgovorna“, objašnjava naš sagovornik.
Milić napominje da člana REM-a – ukoliko utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, što može dovesti do većih smetnji u radu Regulatora – Narodna skupština može da razreši.
Takođe, nepostupanje u skladu sa zakonom prilikom usklađivanja opštih akata je, u najmanju ruku, kako kaže, razlog za razrešenje kompletnog Saveta REM-a. Pored toga, moglo bi se raditi i o krivičnoj odgovornosti odgovornih lica u REM-u, zaključuje Milić.
BIRODI je pozvao Skupštinu Srbije da reaguje i ispuni svoju obavezu. Obratili su se i Misiji OEBS-a u Srbiji, Delegaciji Evropske unije u Srbiji, poslanici Evropskog parlamenta Tanji Fajon, a uskoro će i udruženju regulatornih tela.
IZVOR: Cenzolovka