Pre nekoliko godina smejali smo se lapsusu moje drugarice New now, koji je zaista nehotice ispalila uživo u tv programu. Sve više mi je to “new now” na pameti ovih dana. Kao i know-how, odnosno bukvalno prevedeno znati kako i šta u ovoj tzv. novoj normalnosti, u ovom “novome sada”.
Kada smo u decembru pakovali The Economist izdanje za 2020 godinu “Svet u 2020”, Danijel Franklin je u uvodniku dao par zanimljivih predikcija. Osim što je podsetio da po prvi put u 60 godina, nova decenija se poklapa s Godinom pacova, s početkom 12-godišnjeg ciklusa u kineskom zodijaku, da će bujica zabave doći putem strimovanja, da će se ekonomije boriti sa negativnošću, on je čitavu 2020. godinu okarakterisao kao godinu koja neće biti kratka drama.
I evo danas 1. septembra, kada smo skoro svi završili sa letnjim godišnjim odmorima (uz sve drame koje je letovanje ove godine nosilo sa sobom), i kada đaci kreću u školu (kako tako organizovanu), drama i dalje traje. U iščekivanju neizvesne jeseni i potencijalnog drugog talasa, imam utisak da smo svi u nekakvom blagom niskom startu. A sa velikim žaljenjem konstatujem da smo zbog korone propustili mnoge velike stvari u ovoj godini.
Bejbi-bomeri su napunili 65 godina, i godine 2020. postali joldovi (YOLD iliti “mladostari”) i tako je ova godina obeležila početak decenije joldova. Čije penzionisanje bi trebalo da doživi vrhunac u nadolazećim godinama, osim što oni ne odlaze u penziju. Nastavljaju da rade, i da se socijalno i dalje uključuju. Mislim da bumeri i dalje mogu da menjaju svet, kao što su već nekoliko puta i uradili tokom svog života. Osim ako ih nju nau, izolacija i zaključavanje zbog pandemije potpuno psihički ne slomi.
Petstota godišnjica tragične i prerane smrti Raffaella Sanzija, renesansnog majstora poznatijeg kao Rafaelo, Italija je dočekala u aprilu odlaganjem “izložbe bez premca”. Rafaelova dela su za potrebe izložbe u Rimu stigla iz Luvra, londonske Nacionalne galerije, madridskog Prada i Nacionalne galerije u Vašingtonu. Uoči otvaranja izložbe već je bilo rezervisano 70.000 ulaznica. A onda se sve pomerilo na avgust, na ograničen broj posetilaca, i čak je i sukob o tome da li dragoceni portret pape Lava X. može da izdrži transport i ne bude uništen pao u zaborav. Dobrodošli u nju nau, poseta traje 80 minuta uz maksimalan broj posetilaca -6.
Vek biračkog prava žena koje su se sukcesivno diljem sveta borile za prava glasa. “Dakle, ako žena podjednako deli radost i tuge vremena i večnosti, zar nije presmelo da muškarac predloži da je zastupa na glasačkoj kutiji?”, postavila je pitanje Elizabet Stanton 1892. godine u okviru govora koji je obeležio njen izlazak iz Nacionalnog američkog udruženja za žensko pravo glasa. Svoj život je posvetila tom cilju. Umrla je deset godina kasnije ne dočekavši ostavrenje tog cilja. I tek početkom 20. veka neke su države dozvolile ženama da glasaju. I da nije ove korone i novoga sada i nove nromalnosti, sigurna sam da bi širom sveta žene obeležile ovaj jubilej. I nastavile da se bore za prava žena gde god to pravo još nije dato…
Ove godine slavi se deseta godišnjica Uneskovog imenovanja mediteranske ishrane kao “Kulturnog nasleđa čovečanstva”. Kažu da je prošla godina bila “godina vegana” , a da je ova “godina sirove hrane”. A ja u stvari mislim, ishrana bogata voćem i povrćem, po koja kriška dobre pršute, ili dobar beef, uz dobro poznato poreklo, je “dijeta” koja će spasiti čovečanstvo. Ne tako davno jeli smo jabuke iz bakinog dvorišta, s jeseni je sve mirisalo na ajvar i pekmez, a tokom zime smo se davili u turšiji i kiselom kupusu. Nova normalnost nas je vratila u naše seoske vikendice, gde smo na terasi pomno slušajući o broju mrtvih i zaraženih, bojažljivo razmišljali da li u onom tamo ćošku u bašti može da nikne koji domaći, moj paradajz…moj paradajz iz nju nau.
Nju nau je doneo neodržavanje Olimpijskih igara u Tokiju. Nema sporta. Nema prava na prenos. Nema velikih kampanja, savršenih tv spotova, bilborda, oglasa, sportista koji voze, piju, jedu, oblače, koriste ovaj auto, one patike, ovu vodu, onu karticu…kako ćemo iči u kupovinu ako ne znamo na koga da se ugledamo i šta nam poručuju naši ili njini šampioni sa velikih i malih advertajzing formata… ah da, kupovaćemo onlajn, nju nau, u se i svoje kljuse.
Godina koja nije kratka drama donela je brzo prilagođavanje novonastaloj situaciji, u svakom kutku naših života. Kako profesionalnom, tako i privatnom. Ko naučiu na nju nau, naučio. Ko je stekao nju hau, stekao. Za kraj, što bi naš narod rekao “od Silvane do Nirvane”, završiću ovaj tekst stihom Jelene Karleuše, jer ne mogu a da se ne zapitam “ko ovu dramu režira…”…
Piše Ruža Veljović
Direktor magazine Diplomacy&Commerce
www.diplomacyandcommerce.rs