Najmanje 24 novinara ubijeno je u svetu u 2021. godini, objavio je u izveštaju 9. decembra američki nevladin Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
U izveštaju se navodi da je do 1. decembra ove godine 19 novinara ubijeno zbog svog rada, troje je stradalo dok su izveštavali iz ratnih područja, a dvoje tokom praćenja demonstracija ili u drugim nemirima na ulicama.
Među novinarima koji su ubijeni 2021. godine su Danish Siddiqui, fotograf agencije Reuters koji je u julu poginuo u napadu talibana u Avganistanu, i Gustavo Sanchez Cabrera, koji je upucan u junu u Meksiku.
Indija i Meksiko, gde su novinari često na meti zbog izveštavanja o kriminalnim grupama ili korumpiranim zvaničnicima, su zemlje sa najvećim brojem ubijenih novinara, navodi se u izveštaju.
Kina prva po broju zatvorenih novinara
CPJ u izveštaju navodi da je broj zatvorenih novinara u ovoj godini dostigao maksimum, sa 293 ljudi iza rešetaka širom sveta.
Kina je, sa 50 zatvorenih novinara, treću godinu zaredom na prvom mestu, navodi se u izveštaju.
Novinari se u ovoj zemlji, kako piše u izveštaju, suočavaju sa nizom nejasnih „orvelovskih optužbi“.
Samostalna novinarka Zhang Zhan, koja je uhapšena u maju 2020. zbog izveštavanja o odgovoru Kine na pandemiju COVID-19, služi četiri godine zatvora zbog optužbi koje se često koriste u progonu kritičara vladajuće kineske Komunističke partije.
Drugi su optuženi na osnovu fraza bez pravne osnove, koje prikriveno sugerišu suprotstavljanje Komunističkoj partiji i često se koriste protiv ujgurskih novinara u regionu Xinjiang.
Vojna represija u Mjanmaru
Mjanmar je dospeo na drugo mesto sa 26 zatvorenih novinara u zemlji u kojoj je vojska uz puč preuzela vlast 1. februara.
Mnogi novinari, među kojima je i Amerikanac Danny Fenster proveli su mesece u zatvoru, a istraživanje CPJ-a sugeriše da možda ima i drugih pritvorenih novinara koji tek treba da budu identifikovani. Pored toga, kako se navodi, nepoznat broj njih pobegao je iz zemlje, što je značajan udarac nezavisne medije pod vojnom represijom.
Među prvih pet zemalja po broju zatvorenih novinara su i Egipat (25), Vijetnam (23) i Belorusija (19).
Pritvori u Egiptu
Iako je u Egipatu broj zatvorenih novinara smanjen u odnosu na prošlu godinu, pritvori su često simbol očiglednog zanemarivanja zakona od strane vlasti predsednika Abdela el-Sisija.
Trajanje privora je u ovoj zemlji zakonom ograničeno na dve godine, ali se podnošenjem dodatnih tužbi taj period produžava. U drugim slučajevima, postavljaju se dodatni uslovi za puštanje na slobodu onih koji su odslužili kaznu, navodi se u izveštaju.
Egipatski fotoreporter i dobitnik međunarodne nagrade za slobodu štampe Mahmoud Abou Zeid, od kada je u martu 2019. pušten iz zatvora i stavljen pod „policijski nadzor“, mora da se javlja u policijsku stanicu svake večeri u narednih pet godina.
Najveći broj zatvorenih u Belorusiji
U međuvremenu, beloruski lider Aleksandar Lukašenko pokazao je koliko mu je malo stalo do mišljenja javnosti i na šta je spreman kako bi ostao na vlasti ekstremnim merama hapšenja novinara Romana Protaševiča, piše u izveštaju.
Protaševič je uhapšen 23. maja kada su beloruske vlasti, uz pomoć vojnog aviona, preusmerile putnički avion kompanije Ryanaira ka Minsku. Protaševič je bio putnik na tom letu i uhapšen je je nakon prinudnog sletanja u Minsk.
U Belorusiji je trenutno, prema izveštaju CPJ-a, iza rešetaka 19 novinara, devet više u odnosu na prošlu godinu i najviše od kada je CPJ počeo da pravi bazu podataka o zatvorenim novinarima 1992. godine.
Razlozi za zatvaranje novinara razlikuju se od zemlje do zemlje, ali rekordni brojevi u svetu ukazuju na rastuću netoleranciju prema nezavisnom izveštavanju, navodi CPJ u izveštaju.
„Ohrabrene autokrate sve više ignorišu i krše međunarodne norme da bi se održali na vlasti. U svetu koji je zaokupljen pandemijom COVID-19 i pokušava da da prioritet pitanjima poput klimatskih promena, represivne vlade su svesne da je gnev javnosti zbog kršenja ljudskih prava prigušen“, navodi se u izveštaju.
Na globalnom nivou, optužbe za delovanje protiv države ostaju najčešći razlozi zatvaranja novinara, ali je ove godine CPJ dokumentovao najmanje 17 slučajeva u kojima su novinari optuženi za sajber zločine. Ovo, kako se navodi u izveštaju, u nekim slučajevima može dovesti do krivičnog gonjenja za bilo koji sadržaj koji je objavljen na internetu.
U prvih deset zemalja po broju zatvorenih novinara su i Turska, Eritreja, Saudijska Arabija, Rusija i Iran, gde lideri rutinski zloupotrebljavaju zakone kako bi ugušili neslaganje i nastavili da krše međunarodne norme bez posledica, navodi se u izveštaju.
Turska, nekada prva u svetu po broju uhapšenih i pritvorenih novinara, sada je na šestom mestu, nakon što je prošle godine pustila na slobodu 20 zatvorenika. U zatvorima je još uvek 18 novinara.
U izveštaju se navodi da broj zatvorenih novinara u Turskoj, pored ostalog, opada jer im vlasti sada više dozovljavaju da na uslovnoj slobodi čekaju na suđenje ili odluke o žalbama.
U Saudijskoj Arabiji će, kako se navodi, zastrašujući efekat ubistva saudijskog novinara Jamala Khashoggija 2018. godine, zajedno sa nekoliko novih pritvaranja 2019. biti mnogo efikasniji od bilo kog novog talasa hapšenja. U ovoj zemlji u zatvorima je, prema podacima CPJ-a, 14 novinara.
Isto toliko ih je iza rešetaka u Rusiji.
CPJ je prvi put u listu uključio i novinare zatvorene u Hong Kongu, kao rezultat primene drakonskog Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz 2020. koji je nametnut kao odgovor na prodemokratske proteste.
Osam medijskih ličnosti iz Hong Konga, uključujući Jimmy Laia, osnivača Apple Dailyand i dobitnika CPJ nagrade za slobodu štampe Gwen Ifilla, zatvoreno je u udaru na nezavisnu štampu. Neki od uhapšenih bi mogli da se suoče sa doživotnim zatvorom, navodi se u izveštaju.
U Etiopiji je građanski rat doveo do novih medijskih ograničenja zbog kojih je ova zemlja dospela na drugo mesto po broju zatvorenih novinara u podsaharskoj Africi, nakon Eritreje.
„Ovo je šesta godina zaredom da CPJ dokumentuje rekordan broj novinara zatvorenih širom sveta“, upozorio je izvršni direktor CPJ Joel Simon.
Autoritarni lideri sve više pronalaze sofisticirane načine da zaustave nezavisne novinare i medijske kuće – gašenjem interneta i pojačanim nadzorom putem špijunskih softvera visoke tehnologije, navodi se u izveštaju.
Izveštaj CPJ nije uključio mnoge novinare koji su tokom 2021. godine zatvoreni i pušteni.
IZVOR: Radio Slobodna Evropa