Onlajn platforma “Zdravitas” izazvala je buru rekacija, kako kod roditelja, tako i kod nastavnika i profesora. Osnova za nepoverenje roditelja u platformu je briga oko bezbednosti podataka koji se u nju unose – ali da li je ovo rizičnije od standardnog objavljivanja fotografija i informacija o deci na internetu?
Ministarstvo prosvete pokrenulo je onlajn platformu “Zdravitas” kako bi digitalizovalo i unapredilo vođenje evidencije o fizičkom razvoju i motornim sposobnostima učenika, a sve u okviru nastavnog predmeta Fizičko i zdravstveno vaspitanje.
Iako je ona trebalo da bude puštena u rad 2. decembra, odložena je usled zabrinutosti određenog broja roditelja i pogrešnog tumačenja u pogledu svrhe informacionog sistema Zdravitas, saopšteno je iz Ministarstva.
Roditelji, s druge strane, smatraju da nisu loše interpretirali celokupnu situaciju.
Iz Ministrastva prosvete je navedeno da će se meriti pre svega fizički razvoj učenika (masa i visina tela, indeks telesne mase, šest testova koji procenjuju fizičku spemu), ali podaci koji se unose u portal uključuju i lične podatke deteta i roditelja, JMBG – a sve bez saglasnosti roditelja.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović uverava javnost, nakon što je sproveo inspekcijski nadzor povodom obrade podataka maloletnih lica u okviru ovog programa, da je sve u skladu sa zakonom.
Kome verujemo – državi ili internetu?
Kako je navedeno na sajtu Zdravitas, svrha obrade podataka je određena Zakonom o osnovama sistema za obrazovanje i vaspitanje, i odnosi se na “puno uključivanje roditelja učenika u obrazovno-vaspitni proces”.
Roditelji ne smatraju da njihovo uključenje treba da bude “prinudno”, kao ni da se lični podaci daju olako.
Međutim, paradoksalno, mnogi roditelji nemaju problem s objavljivanjem fotografija i podataka svoje dece na društvenim mrežama.
Ovo otvara i novo pitanje – da li je platforma Zdravitas zaista veći rizik od svakodnevnog deljenja privatnih informacija na internetu?
Šta kažu majke influenserke?
Majka i influenserka Ivana Marinković (@jedanfrajer) kaže da je svesna potencijalnog rizika objavljivanja fotografija dece, ali ističe da je, tako posmatrano, rizik na svakom koraku.
“Rizik je sve. Rizik je kada izađete napolje da vam se krov zgrade ne obruši na glavu. Mi živimo u zemlji gde nismo bezbedni, vidite mi do škole imamo pet kladionica – tako posmatravši, svaki korak je rizik po moje dete, u ovu ili onu ruku. Ja mislim da je edukacija dece i roditelja ključ, jer svi moraju biti svesni u kakvom vremenu žive”, rekla je Marinković.
Dodaje i da njeni pratioci nisu velika grupa i da njen sadržaj nije senzacionalistički.
“Ja iskreno nisam imala loših iskustava, iako svoje dete slikam od kada je bila beba. Moja publika je jedan fin i obrazovan svet, te nisam imala loših iskustava i sve dok ja kao roditelj to budem radila u kontrolisanim uslovima, ja sam odgovorna za bezbednost svoje dece”, rekla je za portal N1.
Kao član grupe “Zdravitas nije za nas” kaže da je primetila i da su roditelji oko nje skeptični kada je reč o ovoj platformi.
“I to je odraz jednog stanja, možda ta ideja i nije toliko loša, ali mi jednostavno ne verujemo ovom sistemu”, objašnjava sagovornica za portal N1.
Šta kaže pravnik?
Izjava nekadašnjeg i prvog poverenika za zaštitu podataka i advokata Rodoljuba Šabića osvetljava širi problem zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, posebno u kontekstu slučaja Zdravitas.
On ukazuje na dugogodišnju konfuziju u ovoj oblasti, koja ne pogađa samo građane, već i institucije odgovorne za uspostavljanje standarda i sprečavanje zloupotreba.
„Konfuzija u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, tj. privatnosti, je jedno kontinuirano stanje i to godinama, nažalost nas i našeg društva. Oni koji su zaduženi da obezbede neki minimum standarda zaštite i spreče zloupotrebu manipulisanja tih podataka, neuspešno su odradili svoj posao. Ovde su čak i mnogo ozbiljniji podaci, kada govorimo u kontekstu Zdravitasa,“ istakao je Šabić.
On dodaje da je reakcija roditelja opravdana s obzirom na dosadašnje ponašanje vlasti.
“Ja nisam siguran da je sve perfektno. U zakonima na koji se pozivaju promoteri Zdravitasa i Poverenik imamo definisan osnov za tu obradu, međutim ne i koji se tu zapravo podaci obrađuju. Očigledno je da se Pravilnicima utvrđuje koji su to podaci, što deluje praktično, ali je diskutabilno da li je i u realnosti tako. Pravilnik je akt koji se mnogo lakše donosi nego zakon, tako da hipotetički taj krug podataka o kojima sada pričamo, sutra može biti mnogo širi. Ja ne tvrdim da je to namera, ali jednostavno je moguće”, naglasio je on.
Da li je objavljena fotografija deteta rizična?
Pravni stručnjaci i organizacije koje se bave zaštitom privatnosti ističu da je percepcija rizika ključni problem – roditelji se više boje državnih baza podataka, dok privatni sektor i društvene mreže prolaze „ispod radara”.
Na pitanje da li je manje rizično objaviti fotografiju deteta na internetu u poređenju sa Zdravitasom, Šabić kaže da nije moguće porediti dva slučaja, ali da svaka objava nosi rizik.
“To je po meni neodgovorno, ja sam kao Poverenik više puta upozoravao da to ne treba raditi čak ni u situacijama kada bi na prvi pogled to moglo biti opravdanao. Isuviše je rizika, makar i samo potencijalnih, ali to ne isključuje odgovornost ljudi za Zdravitas”, kazao je on.
Komunikacioni stručnjak u oblasti sajber bezbednosti Darko Natalić kaže da je potrebno da budemo vrlo restriktivni kada je reč o deljenju ličnih podataka na internetu, jer nikad ne znamo u kom trenutku oni mogu da biti zloupotrebljeni.
“Jednom kada podaci odu na internet, oni tamo ostaju i u nekoj budućoj situaciji mogu da budu zloupotrebljeni – zato je potrebna garancija i dobro objašnjenje šta se dešava sa svim podacima. Jedna od čestih primera je impersonacija, odnosno preuzimanje identiteta i lažno predstavljanje. Bilo ko u nekom trenutku može da bude ucenjivan na osnovu podataka koji su iscurili”, objašnjava Natalić.
On apeluje da je uvek bolje biti na oprezu i imati pun set informacija, a u krajnjem slučaju osloniti se na institucije za zaštitu podataka.
“Tek kada dobijemo ispravnu i punu informaciju, onda možemo odlučiti da li objaviti podatak ili ne”, kaže sagovornik N1.