Narodna skupština Republike Srbije u ponedeljak je usvojila izmene i dopune tri ključna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima. Iako je vlast zbog toga dobila tapšanje po ramenu iz Evropske unije, stručnjaci kažu da zakoni ništa neće suštinski poboljšati.
Srbija, zemlja medijskih sloboda? Usvajanje novih medijskih zakona odjeknulo je do Brisela.
„Jučerašnje usvajanje tri nova medijska zakona u Srbiji je ohrabrujući korak. Ključno je da Srbija održi zamah, nastavi sa sprovođenjem preostalih reformi i nastavi da ide napred na svom putu ka EU“, kazala evropska komesarka Marta Kos.
Radost Brisela je, po svemu sudeći, prelazna.
„Meni je drago što smo danas dobili i eksplicitne pohvale od strane Evropske komisije za usvajanje ta tri medijska zakona“, navela je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Medijska udruženja i sindikati ne dele oduševljenje. Srbija je, kažu, iskoristila preporuke Evropske komisije kako bi opravdala donošenje zakona po hitnoj proceduri i bez javne rasprave. Istina, iz konačne verzije nestala je odredba koja kriminalizuje novinare koji pišu o krivičnim postupcima, ali ostavljen je prostor za bacanje para na političko favorizovane medije.
„Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa“, navodi se u saopštenju.
Država je dala sve od sebe da u potpunosti ograniči finansiranje javnih servisa, ali se pod pritiskom sa Zapada odustalo, kaže novinarka koja je bila deo radne grupe za jedan od medijskih zakona.
„Vidimo da ipak pritisak koji postoji iz Brisela daje nekakve rezultate. Da li smo mi njima zadovoljni? Nismo. Zato što kakve god zakone da donesemo – to je sad već stara mantra – koliko god da su zakoni dobri ili loši, oni se ne primenjuju“, istakla je novinarka Dojče vele Sanja Kljajić.
Staru mantru zna i Evropska unija, pa zašto onda pristaje na igranku sa srpskim vlastima? Da bi postigla privid uticaja, kaže novinarka Danasa.
„To je ono – Evropa nas kao hoće da prihvati, a mi, kao, hoćemo da im se pridružimo. A mi svi jako dobro znamo da niti Brisel nas želi, niti mi želimo u Brisel“, smatra novimarka Danasa Safeta Biševac.
Koliko je zvaničnom Beogradu zaista važna zakonski uređena medijska scena?
“ Medijski zakoni… To je (odmahuje rukom) nešto što su gurali ljudi jer su Evropljani tražili. Nemam pojma ni šta je sadržina tih zakona, jer to ne interesuje nas obične građane. To interesuje elitu“, kazao je predsednik Aleksandar Vučić, dok Kljajić navodi:
„Zanimljivo je kako nas predsednik Srbije karakteriše kao nekakvu elitu. Ja sam potpuno sigurna da on odlično zna šta stoji u tim zakonima, zato što zakone morate da poznajete da biste ih kršili“.
A upravo na osnovu novog zakona mogla bi da padne velika seča zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine. Od 1. januara prestaje sufinansiranje pokrajinskog javnog servisa iz republičkog budžeta, pa je generalni direktor već zatražio otpuštanje 100 ljudi.
„Ljudi na RTV-u su zbog toga besni i mi tu nećemo stati. Ovaj plato gde se sad nalazimo verovatno će uskoro biti pun ljudi koji će reći ‘ne’ ovakvoj sramnoj odluci našeg menadžmenta“, poručio je Darko Šper ispred sindikata Nezavisnost.
Medijska udruženja i sindikati tražili su povećanje pretplate za javni servis sa 350 na 500 dinara, a odbijanje tog predloga nazivaju populističkom merom sa ozbiljnim posledicama.