Asocijacija nezavisnih elektronskih medija uputila je pismo Ministarstvu informisanja i telekomunikacija u kom navodi da je to ministarstvo prećutalo činjenicu da je Vlada Srbije 16.5.2025, tri dana pre nego što je ministarstvo održalo sastanak sa predstavnicima novinarskih udruženja o dopunama i izmenama Zakona o elektronskim medijima usvojila izmene i dopune zakona, kao i da je isti upućen u skupštinsku proceduru.
„Smatramo da je nekorektno, neprofesionalno i nekolegijalno da učesnicima pomenutog sastanka niste predočili bitnu informaciju da je Vlada Srbije tri dana ranije (16.05.2025. godine) već usvojila izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima koje su upućene u skupštinsku proceduru. Ovakav pristup predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija ne doprinosi jačanju međusobnog poverenja, transparentnosti i inkluzivnosti postupka izmena i dopuna medijskih zakona i nadovezuje se na činjenicu da se izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima usvjajaju bez sprovedene javne rasprave“, navodi se u pismu ANEM-a Ministarstvu informisanja.
Iz ANEMA navode i da su se već javno oglasili povodom predloženih izmena i dopuna, te da ovom prilikom fokus stavljaju na „najdrastičnije primere za koje misle da će urušiti dosegnute standarde slobode izražavanja u ovoj oblasti u našoj zemlji“.
„Tu prvenstveno mislimo na predložene izmene članova 84. i 85. Zakona o javnom informisanju i medijima kojima se ograničava sloboda izražavanja. ANEM smatra da su predložena ograničenja postavljena preširoko i da su u neskladu sa standardima ograničenja slobode izražavanja razvijenih u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji su standardi deo pravnog poretka Republike Srbije. Smatramo i da predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima u domenu javnih nabavki ohrabruju organe vlasti koji su za te namene već usmerili značajan deo budžeta za projektno sufinasiranje. Daljom zloupotrebom Zakona o javnom informisanju i medijima, nastaviće se i uvećati finansijska podrška tabloidnim medijima koji svakodnevno krše Kodeks novinarki i novinara Srbije o čijem poštovanju se stara Savet za štampu“, navode iz ANEM-a.
Oni smatraju i da predložene izmene i dopune odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na izdavače medija, koji su posredno ili posredno u vlasništvu države, ne pružaju dovoljno garancija niti nade za konkretna poboljšanja koja bi doprinela medijskom pluralizmu i slobodi izražavanja.
„ANEM smatra da su izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na Regulatorno telo za elektronske medije morale da bude usvojene daleko pre raspisanog Javnog poziva za izbor članova Saveta REM koji je trenutno u toku. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija bi trebalo da preuzme odgovornost za kašnjenje koje proizvodi opravdane sumnje u dobre namere predlagača zakona koji ih je užoj stručnoj javnosti predstavio nakon što je on već usvojen na Vladi i upućen u skupštinsku proceduru. Mišljenja smo da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne može da izbegne odgovornost za novonastalo stanje koje je rezultat temeljnog nepoštovanja odredaba Medijske strategije koja važi do kraja 2025. godine a za koju još uvek nije usvojen Akcioni plan za primenu strateškog medijskog dokumenta“, navodi se u pismu Ministarstvu informisanja.
ANEM smatra da se u najkraćem roku mora započeti rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i podzakonskih akata koje bi podrazumevale korenite izmene odredaba kojima se reguliše projektno sufinansiranje medija.
„Ovaj institut je poslednjih meseci obesmišljen netransparentnim izmenama pravilnika, promenama kriterijuma i nerazumnom bodovnom politikom kojom su istinski eksperti uskraćeni za članstvo u konkursnim komisijama, dok su profesionalni mediji ostali bez novčanih sredstava za podršku predloženim projektima. U tom smislu, ističemo da je neopravdanim kašnjenjem Ministarstva informisanja i telekomunikacija propuštena prilika da se već sada u domaće zakonodavstvo transponuju preko potrebne odredbe Evropskog akta o slobodi medija kojima se definišu dodatna pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija“, piše ANEM i zaključuju:
„Nadamo se da će spomenuta intenzivna komunikacija Ministarstva informisanja i telekomunikacija sa Evropskom komisijom doprineti da što pre bude otklonjeni navedeni nedostaci na koje smo ukazali na sastanku i u ovom dopisu. Usaglašenost nacrta koju pominjete u vašem dopisu, ne može biti opravdanje za unižavanje dosegnutih standarda. I na kraju, smatramo da je nakon 18 meseci kašnjenja i mandata čak tri ministra (Mihaila Jovanovića, Dejana Ristića i Boris Bratina) nekorektno inputirati u dopisu da ANEM i druga relevantna i reprezentativna novinarska udruženja i medijske asocijacije čak i teoretski mogu snositi bilo kakvu odgovornost za usporavanje procesa evropskih integracija Republike Srbije.“