U situaciji sa novim korisničkim pravilima WhatsAppa, malo ko se pozabavio Facebook Messengerom i podacima koju su mu dostupni “na izvolte”
Način na koji popularne mobilne aplikacije, koje svakodnevno koristimo za komunikaciju, koriste naše privatne podatke i kontakte u centru je pažnje poslednje dve nedelje, od kako WhatsApp ažurirao pravila zaštite privatnosti podataka korisnika.
Među brojnim tekstovima o tome šta nova pravila znače za korisnike, o njihovom “egzodusu” sa WhatsAppa na Signal i Telegram kao alternativama, malo ko se pozabavio drugom velikom “mesidžing” aplikacijom u vlasništvu Facebooka.
To ovih dana uradio magazin Forbes, čiji je kolumnista Zak Dofman, stručnjak za sajber bezbednost, upozorio da 1,3 milijarde korisnika Facebook Messengera da bi nove mere WhatsApp “trebalo da shvate kao ozbiljno upozorenje” i po bezbednost svojih podataka.
Messenger, koji je nastao kao deo Facebooka za slanje privatnih poruka, pa potom postao samostalan, predstavlja najslabiju aplikacija te vrste u pogledu zaštite podataka – pošto nema nikakav sistem enkripcije poruka.
– Svi dobro znamo da Facebook živi od naših podataka. Mi time i plaćamo taj “besplatan servis”. Ipak, neke granice moraju da postoje – piše Dofman.
Kod Facebook Messengera ne postoji enkripcija “na oba kraja” ( “end-to-end”), kao što je to kod WhatsAppa slučaj. Na osnovu toga, iz WhatsAppa barem mogu da tvrde da “ne mogu da vide sadržaj poruka korisnika”.
To, međutim, nije slučaj sa Messengerom, upozorava Dofman, i ističe da “Facebook i sam priznaje da nadgleda sadržaj privatnih poruka između korisnika”.
– Facebook definitivno deli sve svoje metapodatke sa samim sobom! – navodi kolumnista Forbesa i navodi primer dvojice istraživača sajber bezbednosti (Tomi Misk i Talal Haj Bakr) koji su zaključili da ta društvena mreža daunloaduje privatne fajlove koje korisnici međusobno šalju i dele, kao i linkove do određenih sajtova koji se nađu u porukama.
– Problem sa Messengerom koji ima pristup svim privatnim informacijama korisnika, može se lako rešiti uvođenjem “end-to-end” enkripcije – zaključuje Dofman.
IZVOD: Telegraf.rs