Medijsko okruženje je bitno promenjeno proteklih dvadeset godina primenom novih informacionih i komunikacionih tehnologija što je građanima dalo mogućnost da dolaze do informacija na različitim medijskim platformama. Zato ne iznenađuje to što medijska pismenost predstavlja jednu od najvažnijih kompetencija za učešće u građanskom društvu 21 veka. Osim što razvija različite veštine, od sposobnosti pristupa medijima do razumevanja i sposobnosti tumačenja različitih medijskih sadržaja i kritičkog odnosa prema njima, medijska pismenost svakako razvija i sposobnost stvaranja medijskih poruka.
Koja je danas uloga medija i šta očekujemo od njih? Kako prepoznati manipulacije u medijima? Da li nas mediji više informišu ili dezinformišu? Da li živimo paradoks svog vremena, tako što, imajući više informacija nego ikad manje znamo o svemu? Zašto ne koristimo dovoljno prednost svakog novog napretka u oblasti komuniciranja? Pitanja su brojna odgovori isto tako.
Medijska politika u svakoj državi se ogleda prvenstveno u donošenju i poboljšavanju zakona i propisa. Smatra se, ne bez razloga, da je država ključni činilac medijske politike. Brojni su izazovi za nju danas, jer nekad je mogla da okači plakat ili da pošalje dobošara da oglasi najnovije vesti, dok se vreme koje sada živimo, definiše kao vreme vladavine kako informacija tako i dezinformacija.
Obaveza države je da podstiče slobodu izražavanja, da stvori uslove za kvalitetno informisanje i ojača svoje građane da kritički razmišljaju kako bi aktivno i efektivno dali svoj doprinos u izgradnji demokratskog društva.
Ministarstvo kulture i informisanja ima zadatak da radi na razvoju i unapređenju medijske i informacione pismenosti kroz kreiranje politika medijske pismenosti, intenziviranje saradnje sa međunarodnim razvojnim partnerima, kao i kroz programiranje i sprovođenje projekata u oblasti informisanja i medija.
Od Ministarstva kulture i informisanja se očekuje da utiče na sve aspekte organizovanja i funkcionisanja medija i zato bi ono trebalo da ima i inicijativu umrežavanja aktera u oblasti medijske pismenosti imajući u vidu da se princip medijske pismenosti odnosi na to da niko ne treba da bude izostavljen. Izazova vezanih za ovaj proces je mnogo, a oni svakako utiču na sveukupnu održivost medijskog ekosistema i kulturu u digitalnom javnom medijskom prostoru.
Gordana Predić, Ministarstvo kulture i informisanja