Samo značenje sintagme „ Medijska pismenost“ može se vrlo lako otkriti u najširem svom kontekstu, ukoliko se za potragu koriste resursi u obliku udžbenika, članaka, priručnika, u štampanom i digitalnom obliku koji su nam danas posebno dostupni.
Uvođenje izbornog programa „Jezik, mediji i kultura“ u obrazovni sistem Srbije u školskoj 2018/19. godini postavio je i nastavni kadar i same učenike u poziciju mnogo zahtevniju, komplikovaniju, ali i kreativniju nego što je samo traganje za značenjem pojma „Medijska pismenost“.
S obzirom da pripadam prvoj generaciji predmetnih nastavnika koji su realizovali nastavu ovog predmeta bez zvaničnog udžbenika, novi izazov zahtevao je prilagođavanje, konstantno učenje, traganje za izvorima saznanja i svest o neophodnosti stalnog profesionalnog razvoja. Ono što je bilo dostupno jeste plan i program za navedeni program sa ciljevima i ishodima, modulima i temama u okviru modula, kao i opšte uputstvo čiji se sadržaj odnosi na sve izborne programe Učenike je trebalo pripremiti na novu vrstu istraživačkih aktivnosti, rad u grupama, aktivnu saradnju,osmišljavanje projekata i njihovo prezentovanje, a pre svega zainteresovati za teme kao što su „Javni nastup u medijima“, „Moć uticaja na slušaoce javnog nastupa“, „Manipulacija i motivacioni govornici“, „Predstavljanje dece i mladih u medijima“.
Osnovni metodološki proces bio je osmišljavanje projekata i prikupljanje materijala u cilju realizacije. Imala sam obavezu da pomognem učenicima pri izboru teme, adekvatnih izvora, tehnika izrade. S obzirom da je kvalitetna realizacija nastavnog sadržaja podrazumevala i eventualnu saradnju sa medijskom kućom, osmislila sam projekat prikaza primene metode britanske palamentarne debate u nastavi u saradnji sa produkcijskom kućom „Mreža“ čime je prvi modul u programu izbornog predmeta „Javni nastup“ u potpunosti realizovan sa svim učenicima, a i učenici su imali priliku da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti novinarstva.
Bez obzira na modul i teme kojima su se učenici bavili, planiranje istraživanja moralo je biti izvodljivo i realizovano kroz neophodne korake. Kraj istraživanja zahtevao je prezentovanje radova drugm grupama i njihovim članovima. Prateći rad u grupi, poznavanje tematike i reašavanje zadatka kao osnovne elemente za vrednovanje i ocenjivanje, prikupila sam veliki broj učeničkih radova i na taj način formirala zbirku učeničkih radova kao jedan od elementata na osnovu kojih se postignuća učenika ocenjuju prema zvaničnom Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Iz učeničkih projekata i stručnih obuka u organizacija Asocijacija Medija saznala sam mnogo više o medijskoj pismenosti nego što sam očekivala.
Ako se za književnost može reći da je umetnost lepe reči, onda je uvođenje izbornog programa „Jezik, mediji i kultura“ otvorena mogućnost da svaki predmetni nastavnik postane umetnik medijskog opismenjavanja mladih u Srbiji.
Iako sam predmet doprinosi razvoju ključnih kompetencija za celoživotno učenje, nastavnik svojim istraživačkim radom i spremnošću da se usavršava na polju medijske pismenosti postaje potencijalni umetnik koji pomaže mladim ljudima da vrednuju kulturne događaje, prepoznaju skrivena značenja u medijskim porukama, postanu odgovorni kreatori medisjkih poruka, ali i primaoci istih koji preispituju ono što medijski sadržaj donosi, razlikuju interpretaciju od činjenice, biraju medijske sadržaje držeći se kriterijuma kvaliteta, prepoznaju primere ugrožavanja prava na slobodu govora i primere ugrožavanja privatnosti. Učenici, kroz rad sa nastavnikom-umetnikom, postaju odgovorni članovi demokratskog društva koji su spremni da sarađuju, rade sa podacima i informacijama, rešavaju probleme. Na taj način ne razvijaju samo kompetencije, već postaju individue, spremne da opstanu u svetu digitalizacije, plasiranja različitih medijskih sadržaja, a koji direktno utiču na formiranje i praćenje ukusa javnosti.
Medijski opismenjen mladi naraštaj u Srbiji i konstantno i adekvatno usavršavani predmetni nastavnici predstavljaju uporište duhovno zdrave populacije u savremenom svetu.
Dragana Stojanović, I beogradska gimnazija