Da bi doneli informisane odluke, biračima su potrebne tačne informacije i jednaki uslovi za medije. Na sadašnjoj društvenoj sceni Srbije, koja je duboko polarizovana i podeljena, novinari ne smeju da doprinose “kopanju rovova” koji su političari i ostali moćnici napravili između delova zajednice. Ni pritisci sa strane ni evroparlamentarci neće moći da urede domaću medijasku scenu dok se novinari ne dogovore i vrate profesiju koju su oteli propagandisti, glavne su poruke debate “Srbija 2030: Mediji i slobodni izbori”, koju su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu. Panel možete pogledati OVDE
Švedska povećava svoju podršku procesima demokratizacije širom sveta, naročito kroz podršku bezbednosti novinara i održivosti medija, kazala je Anika Ben David, ambasadorka te zemlje u Srbiji.
Ona je navela da su napori Švedske nastali zbog globalnog trenda rasta autoritarizma, a da je u odbrani demokratskih principa i institucija rad medija od neprocenjivog značaja.
„Pokušavamo da pružimo kontra-narative ovom globalnom trendu… To je jedan od razloga zbog kog su u Švedskoj časovi medijske pismenosti obavezni u školama. Sada smo zabrinuti i zbog rata, za koji smo mislili da je nemoguć u Evropi, zabrinuti smo zbog lažnih vesti, zbog čega su (predstavnici Evropske unije) poručili Vladi Srbije da mora da doprinese prenošenju tačnih informacija u ovo kritično vreme“, navela je Ben David.
Na pitanje zašto su predstavnici Evropske unije otvoreno pismo sa apelom da se osudi akcija Rusije u Ukrajini, objavili u listu Kurri, ona je kazala da su diplomate podržale ideju Delegacije EU u Srbiji, jer su želeli da se građanima obrate kroz „medij sa proruskom publikom“.
Programski direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev ocenjuje da ne postoje normalni uslovi za izveštavanje tokom aktuelne predizborne kampanje zato što „prethodnih deset godina mediji koji su pod kontrolom nisu dozvolili da se razgovara o tome kako se živi u Srbiji, već se bave propagandom“.
On je dodao da je propuštena šansa tokom poslednje dve i po godine, od trenutka kada je EU počela da posreduje između vlasti i opozicije, a da su u tom procesu mediji morali da imaju značajniju ulogu.
„Ako Vlada Srbije ne kontroliše medije kako tvrdi, postavio bih pitanje zašto je EU (od predstavnika vlasti) tražila da nešto urade na polju (slobode medija)… Juče su ambasadori (država članica EU) objavili tekst u Kuriru, što je skandal, jer u tom trenutku, dok se EU poziva na jedinstvo i solidarnost, kada zabranjuje rad ruskih državnih medija, iste takve servise koristi u Srbiji da bi postigla svoje ciljeve“, kazao je Georgiev.
On smatra i da se većina domaćih medija bavi „propagandom“, odnosno da su bez nezavisne uređivačke politike, naročito na javnim medijskim servisima i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
„RTS ne rade svoj posao, tamo rade ljudi koji su poklekli“, dodao je.
S ovom ocenom se nije složila novinarka RTV Vojvodine Ljubica Gojgić. Ona je navela da mnogi novinari javnog servisa rade dobro i pošteno, da se trude da rade posao nezavisno od pritisaka, i da je na novinarima i urednicima da u sadašnjoj nepovoljnoj situaciji pronalaze način kako da u svoj program dovedu sve koji su relevantni, bez obzira kome se to ne sviđa.
„(Istina je) da vlast ima favorite u medijima, gde će biti stalno, gde se drugi neće pojavljivati, ali je istina i da se deo opozicije nije pojavljivao na poziv novinara… Često dolazi do izbegavanje (dijaloga) da bi se posle govorilo da je pojedini medij neobjektivan“, kazala je Gojgić i dodala da je to „poraz jednog društva i koncepta dijaloga“.
Prema njenim rečima, predstojeći izbori su samo dodatna dimenzija, „pojedinačna aktuelnost“, koja ilustruje medijsku scenu, na kojoj svi snose individualnu odgovornost.
„Medije su kompromitovale i političke elite, ekonomske elite, vlasnici medija… Ugravirati sebi na čelo da si nezavistan nije jedini kriterijum da si nezavisan, kao ni upiranje prstom u nekog da je saradnik vlade bez evaluacije rada. (Nije merilo) ni da li ste prilmili donaciju, nego kako izveštavate o stvarnosti“, zaključila je Gojgić.
Glavna i odgovorna urednica „Južnih vesti“ Gordana Bjeletić kazala je da javni servisi imaju obavezu da sve stranke budu ravnopravno predstavljane tokom kampanje, što trenutno nemaju, jer je na lokanom nivou „vrlo izrazita funkcionerska kampanja“.
„Ne postoji granica između stranačkih i lokalnih aktivnosti. Nemate osećaj da su važni izbori kada čitate lokalne medije. Mi pokušavamo da izbegnemo zamku funkcionerkse kampanje, kroz koju se najavljuju otvaranje fabrika, početak novih radova, kapitalnih projekata, jer imate obavezu da sve to pratite, a zapravo je deo kampanje“, izjavila je Bjeletić.
Ona je takođe odbila stav da koncept nezavisnosti u medijima ne postoji, ali je dodala da je borba za takvu nezavisnost stalan i svestan proces.
Senka Vlatković Odavić sa Insajder TV dodaje da je objektivno informisanje moguće, ali da je to borba u kojoj učestvuju svi.
„Neće biti lako, ali je na medijima da se bore… Mediji mogu da vrate poverenje građana tako što će se i sami baviti problemima bezbednost novinara i polarizaciji medijske scene. Svaka vlast će nas gurati, polarizovati, ali će do promena doći kada se okrenemo svom poslu“.
Stojan Marković, direktor „Ozon media“ i član Upravnog odbora „Lokal presa“ dodaje i da je problem lokalnih medija još izraženiji, da se oni 20 godina bore za opstanak, i da sa bilo kojom vlašću ne vidi dramatično poboljšanje situacije.
Direktor televizije N1 Igor Božić smatra da se arogancija vlasti pokazuje i u ovoj predizbornoj kampanji, da zvaničnici i dalje u Srbiji mogu da biraju i medije na kojima će se pojaviti i teme o kojima će se govoriti, čime novinare dele na „poslušne ili neposlušne“, što znači da ne postoji program koji će se obraćati celoj publici.
„Vlast ne da ne igra fer, nego igra prljavo. Preko tabloida nas bukvalno svakodnevno linčuju. Pre toga smo imali dve predizborne kampanje u kojima su nas bukvalno ignorisali, kad god smo ih pozivali da gostuju“, rekao je Božić.
Profesor Fakulteta političkih nauka i član Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izbornog procesa Rade Veljanovski, ocenjuje da neodazivanje na pozive medija postaje sve prisutnije na celokupnom političkom spektru.
„Nije ista odgovornost vlasti i opozicije, znamo šta su uzroci i posledice (takvog ponašanja). Sad smo mesec dana pred izbore i zbog građana moramo da učinimo sve da se ti ljudi pojave u medijima. Stvari su otišle predaleko i ne smemo da imamo iluziju da ćemo u mesec dana da popravimo drastično situaciju. Podele su društvene, političke, shodno toga medijski, i to se ne može sanirati u tom periodu“, kazao je.
Okrugli sto je serije Demokratskih razgovora u sklopu inicijative Kraljevine Švedske #DriveforDemocracy o ulozi medija u slobodnim izborima će se fokusirati na ulogu medija u odnosu prema slobodnim izborima.
IZVOR: Nova Ekonomija