Sloboda medija nije privilegija demokratije. Ona je sama suština demokratije. U Srbiji novinari rade pod pritiskom. Izloženi su vređanju, maltretiranju, prisluškivanju, pa čak i fizičkim napadima. Na terenu su vređani, zastrašivani i napadani. Na televiziji su meta najviših državnih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Vučića.
Ovo je školski primer cenzure, sa svim taktikama pritiska koje su potpuno vidljive, stvarajući i podstičući neprijateljsko okruženje za profesionalne novinare i medijske radnike.
Sloboda medija je pod napadom, ali EU uglavnom ćuti. Poslovi koje treba sklopiti, stabilnost koju treba očuvati? Po koju cenu?
U međuvremenu, Srbija je zabeležila najniži rezultat u 23-godišnjoj istoriji Indeksa slobode medija u svetu.
„Sloboda medija u vanrednom stanju“, zaključuje najnoviji izveštaj Media Freedom Rapid Response (MFRR), naglašavajući zabrinjavajuće nalaze o pogoršanju stanja slobode medija u Srbiji.
Zastrašujući podaci
Podaci su šokantni. U zemlji u kojoj vlada potpuna nekažnjivost za ubistva trojice istaknutih srpskih novinara između 1994. i 2001. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je od početka 2025. zabeležilo 123 incidenta protiv novinara, uključujući 15 fizičkih napada, 71 slučaj vršenja pritiska i 34 verbalne pretnje.
Najnoviji napadi dogodili su se tokom mitinga vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Nišu 17. maja. Dopisnik australijskog radija SBS, Nikola Doderović, pritvoren je dok je izveštavao i zadržan na ispitivanju više od sat i po pre nego što je pušten.
Tamara Radovanović, novinarka Južnih vesti, je napadnuta. Umesto da ukloni napadača, policija je uklonila novinarku, onemogućivši je da nastavi da izveštava.
„Napadač je jasno vidljiv na snimku, a činjenica da mu policija nije prišla, identifikovala ga i privela, već je sprečila novinarku da nastavi da radi svoj posao, pokazuje da je postalo pravilo da su posle napada nasilnici više zaštićeni nego žrtve“, rekao je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). „Samo u poslednjih šest meseci dogodilo se više od 20 fizičkih napada na novinare. Nijedan nije pravno sankcionisan. To samo ohrabruje napadače.“
Dok je izveštavao sa javnog događaja koji je SNS organizovao u selu kod Kosjerića 16. maja, snimatelj N1 Marjan Vučetić napadnut je sa leđa udarcima u leđa i vrat. Zatim je fizički izbačen iz šatora u kom se događaj odvijao. Na događaju 16. maja prisustvovao je predsednik vladajuće SNS stranke, Miloš Vučević, koji je bio u poseti selu. Organizator događaja – SNS stranka – nije reagovala da zaustavi napad na snimatelja.
Istog dana, fotoreporter Gavrilo Andrić je priveden od strane policije dok je izveštavao o protestima građana ispred suda u Novom Sadu. Iako je pušten nakon dva sata, bio je sprečen da obavlja svoj posao i dokumentuje trenutna dešavanja.
Komentarišući ovaj najnoviji događaj, Matić je za IPI izjavio: „Oduzimanje slobode medijskim radnicima najdirektnije govori o nameri da se javnosti ne dozvoli da bude informisana o događajima koji ih se najdirektnije tiču. Objektivne i pravovremene informacije su jedino svetlo u tami dezinformacija.“
Sedmog maja, ubrzo nakon Svetskog dana slobode medija, glavna urednica KoSSev-a, Tatjana Lazarević, imala je problema dok je snimala provladine demonstrante u Pionirskom parku, nasuprot Skupštine Srbije. Mladić joj je prišao na agresivan način, grubo je pitajući zašto snima.
Tokom protesta povodom Međunarodnog praznika rada, novinar Insajder TV-a, Stefan Miljuš, napadnut je dok je izveštavao sa događaja koji je organizovao SNS.
„Ovo je prava eskalacija i može se nazvati svojevrsnim ratom protiv novinara“, zaključuje Matić.
Napadi na medije se nastavljaju šest meseci nakon tragedije koja je paralisala Srbiju. U Novom Sadu, drugom po veličini gradu u zemlji, na nedavno renoviranoj i ponovo otvorenoj železničkoj stanici, nadstrešnica se srušila i usmrtila 16 osoba. Nespremnost vlasti da preuzme odgovornost izazvala je reakciju mladih akademaca i studenata. Blokade i protesti su izbili širom zemlje, uz pozivanje na akciju protiv kriminala i korupcije.
Vlada je uzvratila optužbama i klevetama protiv demonstranata, kao i nasiljem provokatora i maskiranih huligana u pokušaju da se ukaljaju mirni protesti. Visoki zvaničnici su odgovorili nizom napada u prorežimskim medijima, označavajući studente kao izdajnike i strane agente.
Vlada je takođe organizovala „kontrademonstracije“, podržane od strane bivših članova ozloglašene i raspuštene Jedinice za specijalne operacije, poznate kao „Crvene beretke“, čiji su bivši članovi osuđeni za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
Novinaru prećeno zbog izveštavanja o navodnoj upotrebi soničnog oružja
Na najvećem protestu u istoriji Srbije, održanom 15. marta, tokom 16 minuta tišine, među studentima se prolomio snažan zvuk, prisiljavajući okupljene da se raziđu i izazivajući paniku. Građani su masovno odlazili u bolnice tražeći pomoć. Nekoliko nevladinih organizacija sastavilo je dosije sa 3032 svedočanstva koja podržavaju tvrdnju da je protiv mirnih demonstranata upotrebljeno sonično oružje.
Već neviđena i duboko alarmantna represija postala je još gora. Vlada Srbije je svedočanstva označila kao širenje dezinformacija, a (tadašnja, prim.prev.) ministarka pravde je pozvala tužioce da reaguju protiv onih koji „šire dezinformacije i namerno izazivaju paniku među građanima.“
Dok je delegacija MFRR napuštala Srbiju 9. aprila, kolumnista portala Peščanik, Dejan Ilić, bio je priveden, a potom pušten, zbog javnog izražavanja mišljenja o mogućnosti prelazne vlade kao rešenja.
Predsednik Vučić je ozloglašeno izjavio da će „lično podneti krivičnu prijavu protiv tužioca koji je odbio da uhapsi novinare.“
Beloruski scenario
„Brzo idemo ka scenariju Belorusije“ – često komentarišu medijski profesionalci i stručnjaci. U srpskom kontekstu, to znači povratak u krvavi period devedesetih.
U okruženju medijskog zarobljavanja i visokog stepena političkog uticaja na medije, glavni stubovi režimskog aparata su propagandne mašine — televizije sa nacionalnim frekvencijama, koje se već godinama specijalizuju za kampanje zastrašivanja protiv istraživačkih novinara koji kritikuju vlast. U TV emisijama redovni gosti su osobe osuđene za ratne zločine i simpatizeri bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, koji je zemlju uveo u regionalne ratove devedesetih.
Dozvole za emitovanje izdaje i programe nadgleda Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čuvar interesa vlasti i noćna mora za profesionalne medije.
Čak su i zakoni koji su trebali da profesionalizuju duboko partijski i provladin Savet REM-a, propali. Tokom novogodišnjih praznika, vlast je pokušala da progura svoje kandidate kršeći zakon, uz simuliranje demokratskog procesa u Skupštini Srbije.
Blokade RTS
Kao rezultat dvonedeljnih intenzivnih, ali iscrpljujućih studentskih blokada zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), tokom kojih su protestanti zahtevali novi konkurs za izbor članova Saveta REM-a, vlast je popustila 28. aprila.
Saša Mirković, koji je ranije povukao svoju kandidaturu zbog proceduralnih nezakonitosti od strane vlasti, rekao je u izjavi za IPI da je skeptičan da li uopšte vredi učestvovati ponovo:
„Da budem potpuno iskren, ovo je Pirova pobeda. Prema ponašanju većine poslanika, onome što su govorili na sednici Odbora za kulturu i informisanje, gde je raspisan novi konkurs, jasno se videlo da ne postoji ni najmanja želja da taj proces ide u pravcu izbora kompetentnih i nezavisnih stručnjaka koji će donositi odluke u interesu javnosti u Savetu REM-a.“
Mirković nije jedini koji veruje da je ovo bio potez vlasti uoči dolaska Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, u Beograd 30. aprila, kako bi se stvorio privid dobre volje i konstruktivnih namera. Ipak, očekuje da će odluka da se ponovo izaberu lojalisti vlasti biti progurana uprkos svemu.
Javni servis RTS, koji su medijski stručnjaci za slobodu medija odavno okarakterisali kao medij zarobljen od strane vlasti, mesecima nije izveštavao o protestima, da bi potom studente nazvao „nacistima“.
Neki radnici RTS-a, kroz svoju neformalnu grupu „Naš pRoTeSt“, pridružili su se studentskim blokadama, zahtevajući ostavku svih urednika i novinara koji nisu poštovali medijske zakone i Kodeks novinara, istinito izveštavanje i nezavisan rad. Zahtevali su hitnu promenu uređivačke politike.
Euronews Srbija je potom izdao nepotpisano saopštenje kojim se osuđuje proteste ispred sedišta RTS-a, uz korišćenje termina poput „mučenje“, „kampovi“, „progon“ i „ulična pravda“. Svi prorežimski tabloidi su podržali poziv Euronews Srbija, a predsednik Skupštine Srbije im se zahvalio.
Čak 78 novinara i medijskih radnika Euronews Srbija javno se ogradilo od nepotpisanog saopštenja. Euronews Srbija je počeo sa emitovanjem 2021. godine i prvi je informativni kanal u potpunom vlasništvu podružnice državnog Telekoma Srbija, telekomunikacionog giganta na čijem su čelu ljudi lojalni vlasti.
Pritisci i uznemiravanje novinara se nastavljaju nesmanjenom žestinom. Evropska federacija novinara (EFJ) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nedavno su izrazili „duboku zabrinutost zbog pritisaka i narušavanja profesionalnih standarda kojima su mesecima izloženi novinari i medijski radnici u Euronews Srbija.“
Šire gledano, Telekom već godinama vodi borbu protiv privatne kablovske mreže SBB na srpskom kablovskom tržištu. Nedavno su kablovska mreža SBB i paket kanala prodati PPF Telecom-u, koji je zatim odmah prodao paket kanala Telekomu Srbija. Telekom je potom iz svog kablovskog paketa uklonio TV kanale United Media grupe – N1 i Nova. Ovo dodatno ograničava dostupnost nezavisnog televizijskog izveštavanja u Srbiji.
Ujedno, po prvi put u 121-godišnjoj istoriji dnevnog lista Politika, dva važna urednička mesta će biti ukinuta, a dva urednika otpuštena.
Urednica vikend-izdanja Politike, Sandra Gucijan, i urednica sekcije za pravosuđe, Dorotea Čarnić, otpuštene su 20. maja. Ove dve urednice su na svojim privatnim nalozima na društvenim mrežama izrazile podršku studentskim protestima, a očigledno je da su ove disciplinske mere politički motivisane i predstavljaju upozorenje njihovim kolegama.
Obe iskusne urednice, Gucijan i Čarnić, nisu dobile nikakvo pismeno upozorenje, već samo usmenu izjavu da je trenutni vlasnik Politike, Boban Rajić, blizak saradnik vladajuće stranke SNS, odlučio da njihova radna mesta više nisu potrebna.
Pretnje špijunskim softverom se nastavljaju
Ovi slučajevi fizičkog nasilja i institucionalnog pritiska samo su delovi šire slike medijske realnosti u Srbiji. Pored fizičkih pretnji, novinari se suočavaju i sa pretnjama po svoju digitalnu bezbednost.
U decembru 2024. godine, Amnesty International je objavio izveštaj koji dokumentuje nadzor nad aktivistima i novinarima od strane državnog bezbednosnog aparata, korišćenjem forenzičkog softvera Cellebrite.
„Stručnjaci za bezbednost iz Google-a su potvrdili naše nalaze i otkrili značajan broj uređaja koji su bili zaraženi“, izjavila je Jelena Sesar, istraživačica za Balkan i Evropsku uniju u okviru Amnesti internešenala.
Uprkos žestokom negiranju od strane Vlade Srbije, Cellebrite je početkom ove godine suspendovao upotrebu svog softvera od strane srpskih vlasti. Nezakonito nadziranje se, međutim, nastavilo.
Najnovija istraga Amnesty International-a, objavljena u martu, otkrila je da su dve novinarke iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN), nagrađivane mreže istraživačkih novinara u Srbiji, bile mete špijunskog softvera Pegasus, kompanije NSO Group. Forenzička analiza je pokazala da su dve novinarke – od kojih je jedna Jelena Veljković – 14. februara primile poruke sa lažnim linkovima, koje bi, da su kliknute, zarazile telefon Pegasus-om.
Upotreba špijunskog softvera protiv istraživačkih novinara u Srbiji je zabranjena kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku zemlje.
Sve gora situacija
Kako se represija države nad studentskim protestima nastavlja, napadi i pretnje prema medijima u Srbiji postaju sve učestaliji i nestabilniji.
Samovoljna hapšenja novinara postaju zabrinjavajuće česta. Pristalice vladajuće političke stranke nasilno napadaju medijske radnike bez posledica. Urednici koji se zalažu za reformske ciljeve protesta dobijaju otkaze. Ogoljena cenzura se nastavlja.
Umesto da se smanjuju, ove pretnje se povećavaju, a sloboda medija u Srbiji ostaje u stanju slobodnog pada, sa zabrinjavajućim implikacijama po srpsku demokratiju i njeno potencijalno članstvo u EU.
Bez solidarnosti i podrške, sloboda medija i nezavisno novinarstvo u Srbiji suočavaju se sa potpunim gašenjem.
Izvor: https://kossev.info/medjunarodni-institut-za-stampu-rat-protiv-novinara-u-srbiji-se-nastavlja/