Po prvi put, medijske kuće mogu legitimno kupiti veoma realističnu veštački napravljenu fotografiju sa velikih foto platformi kao što je Adobe. Njih ni stručnjaci niti tehnički sistemi za prepoznavanje VI fotografija ne mogu da razlikuju od pravih
Nemački Savet za fotografiju (Deutscher Fotorat) upozorio je na obmanjujuće slike napravljene veštačkom inteligencijom, a koje se u medijima objavljuju kao fotografije u okviru izveštavanja u ratu u Gazi.
Aktuelni sukob na Bliskom istoku doveo je do ogromnog povećanja ponude slika generisanih (napravljenih) korišćenjem veštačke inteligencije (VI). Te navodne ratne fotografije su u mnogim slučajevima napravljene tako da ni stručnjaci, a ni tehnički sistemi za prepoznavanje fotografija generisanih veštačkom inteligencijom ne mogu da ih razlikuju od pravih fotografija.
Deutscher Fotorat ističe da, pretražujući fotografije pod ključnom reči „Gaza”, na primer, možete pronaći slike generisane veštačkom inteligencijom na Adobe Stock platformi (jednoj od vodećih baza fotografija i slika). Reč je o fotorealističnim slikama urušenih gradova, veoma emotivne slike dece u uništenim pejzažima ili portretima bradatih naoružanih ljudi koji su u opisu slike označeni kao „ratnici Hamasa”.
Veštački generisane slike nude se ravnopravno sa fotografijama
„Te slike se nude ravnopravno sa pravim fotografskim materijalom, pod identičnim ključnim rečima i u mnogim slučajevima opisane sličnim terminima. Postoji veliki rizik da se prilikom kupovine takvih slika, uprkos obaveštenju VI kod dobavljača, znaci veštačke inteligencije previde ili čak ignorišu u uređivačkim procesima do objavljivanja. Ako su VI slike objavljene zajedno sa pravim fotografijama u istom okruženju, to sugeriše autentičnost sintetičkih slika i slabi kredibilitet stvarnih fotografija”, ističe Savet za fotografiju Nemačke.
Podvlače da sama sumnja u obmanjujuće fotografije veštačke inteligencije u novinarstvu izaziva nepovratan gubitak poverenja među korisnicima medija.
Nemački Savet za fotografiju je još u aprilu ukazao na opasnost ovakve upotrebe VI po društveni diskurs i pozvao na odgovornost dobavljače fotografija i urednike.
„Čak i ako postoje legitimni razlozi da se kreiraju i ponude na tržištu univerzalne simbolične slike sukoba ili borbenih operacija napravljenih uz pomoć VI, dobavljači slika moraju se uzdržati od pripisivanja tih fiktivnih slika konkretnim i stvarnim događajima, tako što će jasno navesti ključne reči i označiti. Obmanjujuće je i podstiče zloupotrebu, na primer, nazivanje veštačkih slika uništenih gradova kao „grad u pojasu Gaze“ ili VI slika naoružanih ljudi kao „pobunjenici Hamasa”. Samo označavanje VI slika u distribuciji prava na slike nije dovoljno ako se druge informacije o slici ne mogu razlikovati od onih stvarnih fotografija”, istakao je Deutscher Fotorat.
Veštački stvorena fotografija uništenih zdrada u Gazi u bazi fotografija za kupovinu. Sa strane piše „Generiet mit KI“ – stvorena uz pomoć veštačke inteligencije
Kada je reč o korišćenju VI slika u izveštavanju, oni dodaju da mediji moraju postaviti jasne smernice koje načelno zabranjuju upotrebu VI slika uz izveštavanje o aktuelnim događajima, a autentičnost slika mora biti proverena pre objavljivanja.
„Mediji to moraju transparentno saopštavati korisnicima. Ne sme biti obaveza korisnika medija da proverava autentičnost svake slike na osnovu oznaka u opisu slika”, ističu oni.
Nemački Savet za fotografiju predložio je tamošnjem Savetu za štampu da preciznije formuliše upotrebu simboličkih slika u odnosu na slike koje generiše veštačka inteligencija.
Deutscher Fotorat zaključuje da je posebna odgovornost potrebna kada se koriste VI slike u publikacijama javnih tela, nevladinih organizacija ili političkih partija, pošto korisnici imaju posebno poverenje u ove izvore.
„Simboličke slike, posebno fotorealistične slike generisane pomoću veštačke inteligencije, moraju biti jasno označene kao takve. Nemački Savet za fotografiju poziva odgovorne da u svakom pojedinačnom slučaju razmotre da li VI slika zaista ima korisnu funkciju, ili se koristi jer je to lakše ili je reč o pritisku. U slučaju sumnje, autentična slika je poželjnija”, podvlači nemački Savet za fotografiju.
IZVOR: Cenzolovka