Koliku moć društvene mreže imaju na izborni rezultat možda najbolje pokazuje činjenica da su objave Donalda Trampa na Tviteru presudile u njegovoj trci za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016, kada je odneo pobedu nad Hilari Klinton, iako je većina stručnjaka predviđala drugačiji ishod izbora.
Menadžer društvenih mreža i komunikacija Nikola Ristić i stručnjak za odnose s javnošću i digitalne komunikacije Nikola Parun za Danas ocenjuju da aktivnosti političkih aktera utiču na odluke birača u Srbiji, međutim mišljenja su podeljena kada je u pitanju koliki je zapravo taj uticaj.
Nikola Ristić je objasnio da je Fejsbuk pre dve godine uveo transparentnost u oglašavanju političkih i socijalnih pitanja, što znači da mora biti jasno ko stoji iza svake reklame koja se tiče političkih zbivanja, ljudskih prava i socijalne pravde, kao i koliko je novca na nju potrošeno.
– Ono što je definitivno primetno u poslednja tri meseca, a posebno u poslednjih mesec dana, jeste da se razlika u budžetu koje su izdvojile partije koje su trenutno na vlasti i onog koji je opozicija namenila ovom vidu oglašavanja, meri desetinama puta – priča Ristić.
Političke partije prema njegovom mišljenju ne obraćaju mnogo pažnje na mlade, iako su oni primarna ciljna grupa na društvenim mrežama, što se čini kao nelogičan potez.
– Da li to znači da računaju na to da mladi neće izaći na izbore ili da će pod uticajem svog bliskog okruženja glasati za određenu opciju, to ne znam, ali je jasno da je najveći deo budžeta bio usmeren na populaciju srednjeg doba, u rasponu od 35 do 55 godina. Mladi su postali takoreći delimični fokus na Fejsbuku i Instagramu tek u poslednje dve nedelje kampanje – kaže Ristić.
Oglašavanje na Tviteru prema njegovim rečima nije toliko popularno, pogotovo ne u Srbiji.
– Iako je Tviter u našem društvu percipiran kao politička platforma, na njemu naloge ima ispod pet odsto građana Srbije, tako da je on relevantan isključivo ako politički akteri pokušavaju da dođu do nekih ključnih ljudi, kao što su ljudi u nezavisnim institucijama, ljudi koji vode neki svoj privatni biznis ili ljudi u medijima – dodaje on.
Ristić objašnjava da algoritmi funkcionišu tako da hrane već postojeće stavove ljudi, pa je stoga sav sadržaj na društvenim mrežama polarizovan.
– Mnogo su veće šanse da će i plaćeni, ali i organski sadržaji opcije koju neko od ranije podržava biti više prikazivani u odnosu na sadržaj neke druge stranke – zaključuje Ristić.
Među mladima je najpopularniji Instagram, a među starijom populacijom Fejsbuk. Krugovi koji su već zainteresovani za politička dešavanja biraju Tviter, ali on, prema rečima Ristića, ne donosi neku veliku razliku u krajnjem rezultatu.
– Oglašavanje na Jutjubu u Srbiji nije transparentno. Balkanska kancelarija Guglove podrške za Jutjub ne funkcioniše baš onako kako bi trebalo i zbog toga dolazi do prikazivanja vrlo neetičkog sadržaja. Političke partije na Jutjubu teže da što više sadržaja prikažu totalno disbalansiranoj ciljnoj grupi i nisu baš sigurne kome se konkretno obraćaju. Razlog tome je to što je oglašavanje kroz Guglove kanale, uključujući i Jutjub, u Srbiji značajno jeftinije nego na Zapadu, što je slučaj sa svim platformama za oglašavanje kod nas.
Aktivnosti političkih aktera na društvenim mrežama prema njegovoj oceni mogu da motivišu ljude koji nisu sigurni da li će izaći na izbore, kao i one koji ne žele da glasaju, da ipak izađu.
– S druge strane, otvara se i prostor za greške jer političke partije na ovaj način dvosmerno komuniciraju s ljudima, a mlađa populacija ume da bude osetljiva na takvu komunikaciju. Lako može da se desi da neka politička partija direktno ili indirektno uvredi neku mladu osobu i da je time motiviše da izađe na izbore i glasa za drugu stranu – ističe Ristić.
Uticaj društvenih mreža na glasače, kako kaže, definitivno je velik. Kao dokaz navodi trećeplasiranog kandidata predsedničkih izbora 2017. godine LJubišu Preletačevića Belog. NJegova kampanja koja se vodila isključivo na društvenim mrežama donela mu je uspeh od skoro 10 odsto. Danas, nakon pet godina, društvene mreže su daleko razvijenije nego što su tada bile. Ristić ukazuje na činjenicu da trenutno postoje neke političke opcije koje su prisutnije na društvenim mrežama u odnosu na druge kanale komunikacije, a predviđa im se prelazak cenzusa.
– I 2016. smo na republičkim parlamentarnim izborima imali situaciju sa Dosta je bilo koji su zahvaljujući društvenim mrežama uspeli da ostvare stvarno dobar uspeh.
Politikolog Nikola Parun kaže za Danas da su profili političara na društvenim mrežama verovatno najjeftiniji medij s obzirom na količinu materijala koji može da se postavi u jednom danu.
– Oni su izuzetno važni jer mogu da dopru do velikog broja ljudi. Ipak, pažnja korisnika društvenih mreža je nezanemarljivo manja u odnosu na tradicionalne medije. Zbog toga, ako neki spot, video obraćanje ili fotografija ima desetine hiljada lajkova ili stotine hiljada pregleda, tu informaciju treba primiti sa rezervom, jer je upitno koliko pažnje ljudi posvećuju takvom sadržaju. U tom smislu ne treba precenjivati uticaj društvenih mreža, ali one u principu dobro odražavaju moć i političku potentnost tih aktera tako što signaliziraju kolika je njihova realna popularnost. Kada vidimo da je nešto jako gledano, a ta gledanost vremenom ne pada, to nam govori o snazi tog političara – objašnjava on.
On veruje da sadržaj koji politički akteri plasiraju na društvenim mrežama može da utiče na mišljenje birača, ukoliko je u pitanju neko ko je nov na političkoj sceni, a na promenu stavova manje.
– Pokreti koji su jako mali mogu i treba da imaju atraktivniju komunikaciju na mrežama koja će biti mnogo gledanija u odnosu na komuniciranje na uobičajen i dosadan način, ali to ne znači da će ti pokreti ili akteri istu tu snagu sa društvenih mreža preneti na biračka mesta – ističe Parun.
Parun se sa Ristićem slaže da je Fejsbuk „ostario“ sa svojim korisnicima, da su na Instagramu su nešto mlađi ljudi, a na Tik Toku najmlađi.
– Na Tviteru je šareno i tamo se obraća tako da se pogodi duh ove platforme. Tviter jeste mala mreža, ali stvari koje se tamo otkrivaju mogu da naprave veliki uticaj kada dospeju na druge medijske kanale – kaže Parun.
Kao nezanemarljiv komunikacioni kanal, posebno u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu, izdvojio je Telegram.
– To je prostor u kome ultranacionalističke opcije dele informacije koje dolaze pre svega iz Rusije i njihovih državnih medija, pa onda taj narativ pretoče i na svoje birače u Srbiji, primećuje on i očekuje da će ova platforma doživeti razvoj kao prostor za svakoga ko želi da sazna pravu ili alternativnu istinu.
Parun naglašava da istraživanja pokazuju da se u periodima kampanja generalno malo stvari menja i da one ne mogu da utiču na već formirane stavove i emocije ljudi, posebno kad su u pitanju akteri koji su na sceni već neko vreme.
– One svakako ne mogu da naprave ključnu podršku, ali mogu nekakvu dopunu podrške koja može da bude jako važna na izborima – zaključuje on.
Ultranacionalisti na Telegramu
Telegram je prostor u kome ultranacionalističke opcije dele informacije koje dolaze pre svega iz Rusije i njihovih državnih medija, pa onda taj narativ pretoče i na svoje birače u Srbiji – primećuje Nikola Parun. Dodaje i to da očekuje da će ova platforma doživeti razvoj kao prostor za svakoga ko želi da sazna pravu ili alternativnu istinu.
IZVOR: Danas