Nedelju za nam obeležila je oštra polemika organizacija civilnog društva i jednog broja medija sa Ministarstvom finansija i Upravom za sprečavanje pranja novca, a povodom vanrednog naloga Uprave da od banaka zatraže finansijske podatke i podatke o transakcijama za 2019. godinu. Kao povod za dostavu podataka o transakcijama, navedena je istraga o finansiranju terorizma i pranja novca.
Nalogom, u koji je uvid imala Newsmax Adria Srbija, obuhvaćeno je za 20 lica i 37 organizacija i medija. Među njima je i BIRN (uz četvoro naših sadašnjih i bivših kolega), a pored toga i na spisku su se našle medijske organizacije, istraživački portali i druge organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i izgradnjom pravne države.
U ovom trenutku više od 250 pojedinaca i organizacija stavilo je svoj potpis na zajedničko saopštenje kojim se od Uprave za sprečavanje pranja novca traži da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.
Osim pitanja navedenih u saopštenju, i mnoga druga pitanja ostala su bez odgovora, na primer, ko će ove podatke koristiti i u koju svrhu; na koji način se štiti privatnost i lični podaci koji će se neminovno naći na listi transakcija; da li je tužilaštvo, policija, BIA ili neka druga institucija zatražila ovu vrstu podataka od Uprave.
Ovakav potez Uprave i moguća zloupotreba podataka o finansijskim transakcijama podsetio nas je na događaj iz 2015. godine, kad je u tabloidu Informer objavljen prometu na računu koji BIRN ima u Rajfajzen banci. Podaci su iskorišćeni za feljton pod nazivom „HIT Evropska komisija platila 86.870,12 e za pljuvanje Vučića!“, sa tezom da BIRN dobija novac stranih vlada radi izazivanja haosa u Srbiji.
Tabloidi su i ovaj put bili brzi da sve sa spiska etiketiraju kao plaćenike.
Solidarnost i zajedničko javno delovanje organizacija i medija dovela je do reakcija javnosti, institucija EU i SAD, kao i brojnih međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom prava i sloboda, te vrlo „nespretnog“ odgovora državnih institucija. U tri odvojene izjave v.d. direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, Željko Radovanović, najpre govori o „redovnoj kontroli“, a kasnije i da „nije tačan spisak novinara i NVO čije se finansije kontrolišu“. Kriznom PR-u države „pomažu“ tabloidi skrećući pažnju sa suštinskog problema zamenom teze „u čemu je problem da vas kontrolišu, ako radite sve legalno?“.
U čemu je stvarno problem?
Da bi postupak kontrole uopšte bio pokrenut potrebno je da postoji osnov sumnje da se pojedinci ili organizacije bave pranjem novca ili finansiranjem terorizma, ili pak, da prema metodologiji procene rizika spadaju u rizičnu grupu.
Organizacija Saveta Evrope MONEYVAL navodi kao posebno problematično delovanje nevladinog sektora ukoliko organizacija „barata“ kešom, povezana je sa misionarskim radom u islamskim zemljama ili ukoliko dobijaju neformalne doznake od dijaspore. Niti jedna od organizacija i medija čija se provera finansijskih transakcija traži ne posluje na ovaj način.
Organizacije i mediji sa spiska su pod stalnom kontrolom državnih institucija, Narodne banke Srbije, Poreske uprave i drugih inspekcija. I same banke kod kojih se vode poslovni računi, dužne su po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma da prijave svaku „sumnjivu“ transakciju Upravi. Osim toga, organizacije koje se finansiraju iz stranih donacija odgovaraju i svojim donatorima, koji su uglavnom veoma agilni u proverama kako se troši novac njihovih poreskih obveznika.
Da paradoks bude veći, brojne organizacije civilnog društva (čak i neke sa spiska za proveru) bile su svojevremeno angažovane na unapređenju sistema prevencije pranja novca i finansiranja terorizma, te su tako doprinele da se Srbija ukloni sa „sive liste“ rizičnih zemalja.
Zbog svega navedenog, netransparentnosti u postupku kontrole, oprečnih poruka koje dolaze iz same Uprave, i toga da je jedino što spaja većinu organizacija sa spiska njihov kritički odnos prema vlasti, nameće se zaključak da je u ovom slučaju reč o opasnoj zloupotrebi institucija i zakonskih mehanizama radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva, te predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja.
Srbija ni do sada nije mogla da se pohvali zavidnim nivoom slobode medija i informisanja, a poslednji potezi vlasti doprineće njegovom daljem padu, te nas staviti na globalnu mapu zemalja poput Rusije, Turske ili Mađarske u kojima se država na dramatičan način obračunava sa NVO sektorom i umanjuju prava i slobode.
Dodatno, „mršavi“ su i dosadašnji rezultati u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Na primer, istraživanje BIRN-a iz jula 2019. i analiza podataka o 10 godina vođenja ovakvih slučajeva pokazala je da institucije zapravo nikad nisu uspele da se izbore sa „velikim“ slučajevima, a da su sudske presude retke. Provera finansija ministra Malog, finansiranje izborne kampanje najveće stranke u Srbiji SNS i istrage mnogih drugih slučajeva korupcije koja dolazi iz vrha vlasti imali bi mnogo veći značaj za javnost umesto najnovijeg nadzora organizacija i medija.
Tanja Maksić, koordinator programa BIRN Srbija