Izuzetno velika medijska ponuda članaka o pandemiji COVID-19 odgovor je na povećanu potražnju za online sadržajem usled mera ograničenja kretanja i inicijative „ostani doma“. Analiza velikog broja online članaka, metodama mašinskog učenja, objavljenih na 160 domaćih portala o toj pandemiji pokazuje da takav porast medijske ponude nije praćen rastom tematske raznovrsnosti i kvalitetom objavljenog sadržaja. Osim toga, analiza pokazuje da je sentiment objavljenih tekstova dominantno negativan pa je potreban oprez kod nekritičkog i olakog prepuštanja takvom medijskom sadržaju.
Slika 1 prikazuje najvažnije reči u četiri algoritamski identifikovane teme na osnovu 20.000 članaka objavljenih na 160 domaćih online portala o temi pandemije COVID-19. Teme su identifikovane pomoću metodologije mašinskog učenja na osnovi Latent Dirichlet allocation (LDA) algoritma, standardnog pristupa u analizi prirodnog jezika (NLP). LDA algoritam omogućava grupisanje karakterističnih reči u apriori zadati broj tema i tako olakšava pregled analiziranog tekstualnog korpusa. Konačan broj tema (4) je određen na osnovi najreprezentativnije specifikacije modela. Iako postoje određena preklapanja među temama, jasno je vidljivo da se prva tema odnosi na epidemiološke mere Stožera civilne zaštite, a druga tema je vezana za tehničku saradnju ministarstava, odnosno politike, i epidemioloških službi. Treća tema odnosi se na karakteristike bolesti COVID-19 i pregled kretanja aktuelnih trendova zaraze dok se četvrta tema bavi merama pomoći privredi, dinamikom uvođenja i popuštanja mera i dubinom društveno ekonomske krize.
Najzanimljivije što ovaj tematski pregled otkriva upravo je ono skriveno, odnosno one teme koje nisu deo domaće medijske ponude. Prvo, vesti iz sveta nisu u fokusu domaće javnosti. To je problematično jer, iako je svet postao znatno više lokalan od izbijanja pandemije, globalizacija nije nestala i uveliko će odrediti brzinu i kvalitet oporavka u narednom periodu. Drugo, politika je tematski pokrivena u tehničkom kontekstu, odnosno u relaciji s epidemiološkim službama ali mere upravljanja krizom nisu samo tehnička stvar. Treba se pritom prisetiti da države imaju znatno različite pristupe borbi protiv pandemije, a razlozi za to uveliko određeni politikom. Treće, nova društvena transformacija u vidu tehnoloških i organizacijskih promena nije u fokusu medija. To je problematično zbog jednostranog i, uglavnom, pesimističnog sentimenta koji proizlazi iz isključivog medijskog fokusa na dubinu krize.
Medijski fokus na tehničke aspekte pandemije i dubinu krize generiše negativni sentiment što dovodi do tematskog zamora. Zamor se odražava u tridesetodnevnom trendu pada udela posmatranih reči koje predstavljaju svaku od 4 identifikovane teme u ukupnom korpusu reči. Pad udela reprezentativnih reči pokazatelj je pomaka od epidemioloških mera prema sledećoj fazi upravljanja pandemijom, npr. privrednom oporavku, novim društvenim okolnostima, političkim temama i tehnološkom napretku. U toj fazi na važnosti dobija nada odnosno očekivanja, pesimizam usporava, a optimizam raste i podstiče oporavak.
Izlazak iz prve faze upravljanja pandemijom COVID-19 i popuštanje epidemioloških mera dovodi do potrebe za prilagođavanjem na nove društveno-ekonomske okolnosti, a oporavak će biti brži i kvalitetniji ukoliko je vođen pozitivnim sentimentom. Analiza sentimenta u ovoj analizi je sprovedena korišćenjem javno dostupnog CrosentiLexGold rečnika za čije održavanje je zaslužan Fakultet elektrotehnike i računarstva u Zagrebu (FER). Rečnik se sastoji od 1200 reči koje su okarakterisane pozitivnim(+), negativnim(-) i neutralnim (+/-) sentimentom. Na osnovi analze CrosentiLexGold rečnikom je vidljivo da je medijska ponuda članaka do sada pretežno isticala negativne strane krize, kao što je vidljivo iz oblaka reči i sentimenta u objavljenim člancima koji pokazuju da su reči poput „virus“, „problem“ i „bolest“ najčešće korišćeni. Zbog toga je još teže, ali i važnije, zadržati optimizam. Osim što su pozitivna očekivanja preko potrebna kako bi se ekonomski sistem uspešno prilagodio na novonastalu situaciju, kritičko konzumiranje ponude medijskog sadržaja smanjuje i psihološki teret krize koji je, npr., vidljiv u rastu opsega posla službi za psihološko savetovanje građana. Da optimizam nije iracionalan stav prema krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, pokazuju već vidljive naznake novog tehnološkog napretka, uglavnom u organizacijskoj promeni i sve većoj primeni digitalnih tehnologija. Takođe, institucionalna promena i rastakanje starih i neproduktivnih društveno-ekonomskih struktura usled potrebe za prilagođavanjem na novonastale okolnosti otvara priliku za nove ideje i daje prostora novim pravcima razvoja. Iako se Hrvatska nalazi znatno iza svetske i evropske tehnološke granice, gde je razvoj i implementacija novih tehnoloških rešenja otežan, pandemija COVID-19 pruža novu priliku za reorganizaciju i prilagođavanje. Preduslov je pozitivan sentiment i optimizam u očekivanjima.
Autor: Luka Šikić, dr.sc., naučnik, Institut za društvena istraživanja Ivo Pilar