KAKO KORISTITI PODATKE PRIKUPLJENE IZ OTVORENIH IZVORA ZA RAZOTKRIVANJE RUSKIH DEZINFORMACIJA

*Podaci prikupljeni iz otovrenih izvora- source intelligence data

„Štreber na koledžu“, kako sam sebe naziva, sedeo je na tremu u Birmingemu, u Alabami, objašnjavajući preko Zoom-a kako vodi jedan od najpraćenijih Tviter fidova o ratu u Ukrajini. Oko 275.000 ljudi redovno proverava njegov nalog, The Intel Crab.

Džastin Peden (20) je primer kako se podaci koriste za razotkrivanje dezinformacija u današnjem visokotehnološkom ekosistemu. On koristi geolokaciju, satelitske slike, TikTok, Instagram i druge alatke-tragače kako bi pratio najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Pretraživanje interneta u potrazi za strimovanjem veb kamera, video snimaka sa pametnih telefona i fotografija kako bi se utvrdile lokacije ruskih trupa, vazdušno bombardovanje i uništavanje nekada mirnih naselja su rutinski deo njegovog dana. Ako ruski komandant negira bombardovanje neke oblasti, Peden i drugi posmatrači rata brzo objavljuju dokaze koji razotkrivaju tu neistinu.

„Nisam ni za milion godina sanjao da bi to što radim moglo biti toliko relevantno. Samo sam želeo da otkrijem ljudima onome što se dešava [u Ukrajini]. Ja sam zaista običan student sa koledža“, rekao je Univerzitet Alabama u Birmingemu junior.

Open source intelligence (OSINT) (tehnika prikupljanja informacija iz javno dostupnih izvoran najčešće se misli na internet) postala je moćna sila za onlajn detektive poput Pedena. Oni koriste podatke da probiju ratnu maglu, radeći na kompjuterima udaljenim hiljadama milja. Njihov uticaj nije prošao nezapaženo.

„Prikupljanje obaveštajnih podataka, provera činjenica i razotkrivanje dešavaju se u realnom vremenu. Gomila na mreži takođe dokumentuje kretanje i postavljanje ruskih trupa, stvarajući nešto više od snimka nedavne istorije. Često je to obaveštajna informacija koja se može primeniti“, rekao je naučni novinar- veteran Majls O’Brajen tokom programa PBS u aprilu.

[Pročitajte više: Saveti i alati za razotkrivanje dezinformacija oko ruske invazije Ukrajine], eng

U emisiji tog dana, O’Brajen je izdvojio Pedena kao „veoma cenjenog praktičara u brzo rastućem polju open-source intelligence tehnike, ili OSINT-a“, i primetio da se njegove objave o Ukrajini prate „izvan i unutar obaveštajne zajednice .” Vašington post ga je uključio u priču o „usponu Tviter špijuna“.

Postoji izreka: „Prva žrtva rata je istina”. Danas, međutim, postoji pomak u jednačini. Klikom miša, svako može da prenese lažne informacije, bez obzira koliko su opasne, zlonamerne ili zastrašujuće. Invazija na Ukrajinu je školski primer kako su neistine u digitalnom svetu podstakle humanitarnu krizu, što je dovelo do smrti i masovnog uništenja.

Važno je napomenuti da se dezinformacije (disinformation) razlikuju od misinformacije (misinformation) po tome što su ne samo lažne, već su i deo „namernog pokušaja da se zavede, obmane ili zbuni“. Ukratko, sadržaj je namenjen da nanese štetu.

Nemački Dojče vele (DW) je primer kako sistem verifikacije može razotkriti zlonamerne aktere koji žele da nanesu štetu. Uoči rata, DW-ov tim za proveru činjenica (fektčeking tim) počeo je da sastavlja dosije lažnih tvrdnji i propagande obe strane u sukobu i da objavljuje ispravke. Takođe, tim je došao do zapanjujućeg otkrića: lažne informacije su objavljivane pod njihovim imenom.

„Izmišljeni proruski postovi koji su napravljeni da se predstavljaju kao postovi BBC-ja, CNN-a i DW-a podstiču rat dezinformacijama između Rusije i Ukrajine”, izvestio je DW u julu. U priči se navodi primer sa japanske Tviter mreže. Evo dela:

„Izgleda kao izveštaj DW-a“, komentariše korisnik Tvitera na japanskom navodni video DW-a o izbeglici iz Ukrajine za koga se tvrdi da je silovao žene u Nemačkoj — ozbiljne optužbe protiv čoveka po imenu „Petro Savčenko“. Korisnik Tvitera piše : „Molim vas, podelite sa mnom URL originalnog videa. Čini se da korisnik sumnja u poreklo video snimka — i to s pravom. To nije produkcija DW-a. Ona je lažna.”

U drugom slučaju, kada je korisnik Tvitera postavio video koji navodno prikazuje žestoku borbu i iz vazduha i na zemlji između Rusije i Ukrajine, DW-ovi fektčekeri ušli su u trag kompjuterskoj igrici iz 2013.

DW je tražio od naučnika i praktičara predloge kako da se provera činjenica učini efikasnijom.

Savet je relevantan za novinare bilo gde u svetu:

Među savetima:

  • Naglasite tačne informacije pre nego da pojačavate tvrdnje
  • Dajte nedvosmislene procene (i izbegavajte zbunjujuće oznake poput „uglavnom lažno“)
  • Izbegavajte povlačenje lažnih ekvivalentnosti između suprotstavljenih gledišta
  • Smestite provere činjenica u šire probleme – nemojte se fokusirati samo na izolovane tvrdnje
  • Analizirajte i objasnite strategije koje stoje iza dezinformacija — povežite provere činjenica sa medijskom i informatičkom pismenošću

[Pročitajte više: Zašto je saradnja od vitalnog značaja u borbi protiv dezinformacija], eng

Bolje razumevanje kako propagandne tehnike funkcionišu može pomoći da se razoružaju majstori spinova. Izveštaj korporacije Rand „The Russian ‘Firehose of Falsehood‘” je dobro mesto za početak.

Naslov se odnosi na strategiju „u kojoj propagandista preplavljuje javnost proizvodeći neprestani tok dezinformacija i laži“. Čak i flagrantne laži koje se iznose brzo i neprekidno, preko više kanala kao što su vesti i društveni mediji, mogu biti efikasne u oblikovanju javnog mnjenja, navodi se u izveštaju.

Naslov se odnosi na strategiju „u kojoj propagandista preplavljuje javnost proizvodeći neprestani tok dezinformacija i laži“. Čak i očigledne laži koje se iznose brzo i neprekidno, preko više kanala kao što su vesti i društvene mreže, mogu biti efikasne u oblikovanju javnog mnjenja, navodi se u izveštaju.

Objavljena 2016. na vrhuncu predsedničkih izbora u SAD, ova analiza pruža mapu puta kako funkcioniše ruski sistem dezinformacija.

„Izveštaj veoma precizno oslikava ono što se danas dešava. Kofa sa kantom gadne propagande baca se na nas“, rekao je društveni naučnik Kristofer Pol, glavni istraživač projekata vezanih za odbranu i bezbednost i koautor izveštaja. Njegovo istraživanje uključuje borbu protiv terorizma, protivpobunjenika i sajber ratovanje.

Prema izveštaju Rand-a, ruske dezinformacije obično su:

  • Velike jačine i sa više kanala
  • Brze, kontinuirane i ponavljajuće
  • Sa nedostatkom posvećenosti objektivnoj stvarnosti
  • Sa nedostatkom posvećenosti doslednosti.

Studija je takođe pružila najbolje prakse o tome kako pobediti neistine, kao što su:

  • Dajte upozorenja kada se prvi put izložite dezinformacijama.
  • Ponovite pobijanje ili povlačenje.
  • Napravite ispravke koje pružaju alternativnu priču kako biste popunili prazninu u razumevanju kada se uklone lažne informacije.

„Sve se vraća na novinarske standarde. Svi novinari zaista moraju da budu što profesionalniji“, rekao je Pol. „Dvostruka provera, verifikacija izvora, potvrđivanje pripisivanja, korišćenje podataka da bi bili tačni i pouzdani. Teret istine, teret dokaza je mnogo veći.”

Ovaj članak je adaptiran iz priče prvobitno objavljene na DataJournalism.com. Uređen je i ponovo objavljen na IJNet-u uz dozvolu.

IZVOR: NUNS

Najnovije

INOVACIJE U MEDIJIMA 3.0 – NIŠ

STEVAN RISTIĆ: „Dobar dan svima, dobro došli na tribinu Asocijacije medija, danas ćemo razgovarati o inovacijama. Poslednji put smo o inovacijama razgovarali...

ODBIJENA TUŽBA MILENIJUM TIMA

Sudija Višeg suda u Beogradu Maja Peković Savić odbila je tužbu kompanije Milenijum tim protiv osnivača Regionalne informativne agencije JUGpres, NVO Centar...