Biografija novog ministra nauke i informisanja
Rođen 1960. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji ističe da je u Beogradu završio osnovnu i srednju školu. Navodi da je u mladosti svirao gitaru u pank grupi.
„Studirao je (i apsolvirao) tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Osnovne studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2001. Na istom fakultetu je 2008. i magistrirao, sa temom ‘Neki aspekti problema Drugog u savremenoj filozofiji’ i odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom ‘Problem drugog u poznoj moderni’.“
Od 2002. do 2012. bio je asistent na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), docent od 2013. do 2017, a od 2017. je vanredni profesor.
„Teme radova kojima se Bratina bavi pre svega su savremena ontološka pitanja, ali takođe ispitivanje nacionalne misli, medija i pitanja zasnivanja nauke kao nauke. Od izbora u zvanje docenta predaje Savremenu filozofiju i Ontologiju. Objavio tri monografije, ‘Problem Drugog u Moderni’, 2010. godine, ‘Problem Drugog u poznoj Moderni’, 2017. godine, i ‘Ja, Drugi, drugo’, 2021, kao i preko 50 objavljenih naučnih radova“, ističe u biografiji.
Obavlja funkciju v.d. direktora Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.
„Poverenik je Srpskog filozofskog društva za Kosovo i Metohiju; član je projekta ‘Istorija srpske filozofije’; 2019. godine bio je gostujući profesor na Univerzitetu MGIMO(U) MID u Moskvi. Takođe je član redakcijskog saveta međunarodnog časopisa Koncept: filozofija, religija, kultura na istom univerzitetu; učesnik projekta Erasmus+ 2023 u Velikom Trnovu, gde je održao predavanje na temu Postmoderna – sve je moguće; bio je član saveta fakulteta, urednik studentskog časopisa Filstud, mentor radova na svim nivoima studija; učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih skupova, u zemlji i inostranstvu“, navodi.
Na mitingu održanom 24.marta 2009. u Beogradu, povodom 10 godina od NATO agresije na Srbiju, zapalio je zastavu Evropske unije.
“Ili ste Srbi i protiv ulaska u Evropsku uniju ili ste protiv Srbije. Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo u ulasku u EU… Srbija, Rusija, ne treba nam Unija! Dole srpska marionetska Vlada! Srbija i Rusija uvek zajedno! Živeli Srbi!” (Youtube/narodnipokretsrbije, 5. 4. 2009. godine)
Bio je član Upravnog odbora „SNP 1389“.
„Nedavno se ‘SNP 1389’ ujedinio sa ‘Našima’. Da li ovo ujedinjenje predstavlja početak grupisanja svih većih patriotskih organizacija u jedan front?
– Mi smo još ranije uputili poziv svim patriotskim organizacijama da se priključe ‘Pokretu’ i za sada smo našli zajednički jezik sa ‘Našima’ iz Aranđelovca, što nije bilo teško budući da sa njima sarađujemo već nekoliko godina. Tokom te saradnje rodila se ideja o ujedinjenju. To je početak opšteg ujedinjenja na srpskoj patriotskoj sceni.
Da li će ‘Naši 1389’ ipak na kraju postati politička partija ili će, verujući u snagu ulice i strah svakog režima od iste, ostati pokret o kojem se mnogo priča, a uvek malo zna?
– ‘SNP – Naši 1389’ smatra da su političke partije izgubile svoju političku ulogu i da su, kao takve, prevaziđene i ovde i u svetu. Alternativa partijama su razni pokreti koji se rukovode idejama slobode i pravde. Savremeni demokratski sistem ne može da izdrži opterećenje političkim partijama, a partije su u savremenoj demokratiji postale samo interesne grupe. Nije u pitanju samo Srbija, to je tako svuda u svetu. Mi ćemo u jednom trenutku verovatno postati politička partija, ali samo da bismo uništili politički sistem zasnovan na partijama. Pogledajte, danas u Srbiji postoji klasa od oko 30.000 ljudi (nju čine uglavnom funkcioneri ove ili one stranke, na raznim nivoima vlasti), koja se u potpunosti odvojila od naroda, koja stvara privid odgovarajućeg javnog mnjenja i vodi Srbiju u propast. Da, mi ćemo najverovatnije postati partija, ali da bismo se suprotstavili sistemu u celini. FUCK THE SYSTEM! U svom političkom delovanju ‘SNP Naši 1389’ će se u slobodnoj Srbiji zalagati isključivo za imperativni mandat – mandat u kojem ste u svakom trenutku smenjivi. I inače, mi se zalažemo za neposrednu demokratiju, što je osnovni smisao starostavne slovenske i srpske sabornosti, a imperativni mandat je njen par ekselans izraz…“ (Pečat, 16. 9. 2010. godine)
Najavljivao je suprotstavljanje održavanju „Parade ponosa“.
„Pomenuli ste homoseksualce i kako ih ‘SNP Naši 1389’ ne mrzi, ali ipak mislite da je ‘parada ponosa’ procesija bolesnika i da je takve skupove potrebno zabraniti.
– Daleko više prava da održe paradu imaju invalidi, kojima naši partijci pokušavaju da se dodvore obećanjima o navodnim radnim mestima. To je licemerno. Gde su naše lepe devojke da se zaljube u invalide sa ratišta, gde su naši muškarci da se zaljube u ženu kojoj je lice unakaženo, a koja je nekad bila lepa? Ti ljudi su marginalizovani i trpe najgoru diskriminaciju. Ne homoseksualci. Homoseksualcima ne treba ići niz dlaku i dozvoljavati im da iživljavaju svoj egzibicionizam. Sa druge strane, poslednjih deset godina Srbija stalno trpi propagiranje pederastije kao merila normalnosti. A ako ste protiv, treba vas oterati u koncentracione logore zajedno sa prvosrbijancima koji valjda svi imaju brade do stomaka i jedu gibanicu? Dakle, mi ćemo se, kao i svakog puta, suprotstaviti paradi srama na sebi svojstven način. Kao i prošle godine, učestvovaćemo u njenom sprečavanju. Posebno ponavljamo poziv građanstvu da fotografiše sve učesnike ove parade, a mi ćemo potom otkupiti fotografije i oblepićemo ceo grad, tako da mogu svi skupa da budu ponosni i gledaju ‘u sliku svog lika’.
To je pretnja?
– Da, to je pretnja. Mi ćemo to zaista uraditi.“ (Pečat, 16. 9. 2010. godine)
Jedan je od osnivača Srpskog sabornog pokreta Srbobran.
„Srpski saborni pokret Srbobran je nastao na Inicijalnoj skupštini održanoj 19. avgusta 2018, u Beogradu. Članovi Inicijalne Skupštine i njeni osnivači su već afirmisani naučni radnici, profesori univerziteta sa najvišim naučnim zvanjima iz Srbije i dijaspore, poslovni ljudi srpske dijaspore, advokati i dr. Profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, dr Boris Bratina je imenovan za predsednika Nadzornog odbora Pokreta.“
Ubrzo po osnivanju „Srbobran“ ulazi u opozicioni savez „Čuvari Srbije – 1244“.
„Predstavnici 15 političkih organizacija i pokreta su u Beogradu potpisivanjem memoranduma o saradnji osnovali opozicioni savez ‘Čuvari Srbije – 1244’. Savez čine pokreti Živim za Srbiju, Cela Srbija, Srbija gerila, Za Južnu Srbiju, Srba sa Kosova, Vlaha Srbije, Rumunski pokret Srbije, Kosovski božur, Narodna inicijativa, Srpska ponos, Beogradski front, Srpski saborni pokret Srbobran, Izdanak, Slobodni sindikati Srbije i Pokret za dijasporu. Jedan od osnovnih postulata programa saveza ‘Čuvari Srbije – 1244’ je da je Kosovo sastavni deo Srbije, kao i da država zadrži vanblokovsku poziciju, odnosno da ostane van NATO-a i da ne nastavi ispunjavanje daljih uslova za ulazak u EU. Predsednica pokreta Živim za Srbiju Jovana Stojković, koja je i predsednica novoosnovanog saveza, rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru da su otvoreni za saradnju sa svima koji su spremni da stanu iza načela na kojima počiva taj savez, čiji je program Ustav Srbije. (…) Potpredsednik saveza ‘Čuvari Srbije – 1244’ je Saša Mirković, predstavnik pokreta Cela Srbija. Program saveza nalaže prekidanje primene neoliberalnog ekonomsko-socijalnog modela, zahteva kompletnu reformu pravosuđa i zdravstva, kao i poništavanje zakona o obaveznom doniranju organa. Savez će se između ostalog zalagati i za hitno donošenje Zakona o poreklu imovine od 1999. do danas, reorganizaciju vojnih, policijskih i bezbednosnih službi, uvođenje vojnog roka u trajanju od šest meseci, reformu bankarskog sistema, ukidanje privatnih izvršitelja, zabranu ulaska migranta u zemlju i zabranu javnog propagiranja i promociju LGBT zajednice.“ (B92, 5. 9. 2018. godine)
U decembru 2024, na početku velikih studentskih protesta, izjavio je da je „sve ovo što se događa sa univerzitetima u Srbiji čista zloupotreba i da na nju treba zakonski reagovati“.
„Sve ovo što se događa sa univerzitetima je čista zloupotreba i na nju treba zakonski reagovati, u najmanju ruku otpustiti te nastavnike, ako ne i druge nastavnike, videti ulogu rektorata u svemu ovome i to ne samo beogradskog nivoa, nego generalno rektorata’. On je ocenio i da bi posle toga trebalo raskrinkati i ponašanje koje je, kako je rekao, indukovano ‘od strane antisrpske političke opozicije, a zatim i od zemalja koje imaju tu najviše interese’. Prema njegovim rečima, ono što se događa na srpskim univerzitetima je ‘prava bruka’, ali je dodao i da to nije nova pojava na univerzitetima. ‘To što se sada događa na univerzitetima i u srednjim školama, događalo se i devedesetih godina. A i tada su neki nastavnici koji nisu želeli da rade, beskrajno štrajkovali tražeći sve veće i veće prihode čak i onda kada to nije bilo potrebno, a onda kada se to ne bi događalo izvodili bi decu na ulice da učestvuju u tada masovnim demonstracijama, koje kao što vidimo sada ne postoje’, rekao je Bratina. On je dodao da je u pitanju čista zloupotreba dece, ocenjujući da ‘mnogi ni zreli ljudi nisu u političkim stvarima vični’, a kamoli srednjoškolci ‘koji zapravo nisu ništa ni čitali nisu ni upoznati sa nečim, niti zapravo prate vesti, pa ni mnogi studenti to ne rade’.“ (Tanjug, 12. 12. 2024. godine)
Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Bratina je izjavio da Pokret može pomiriti i ujediniti Srbiju jer nudi ideje oko kojih bi svi morali da se slože. On je rekao da svenarodni Pokret namerava da okupi ljude koji stoje iza očuvanja AP KiM, Vojvodine, Republike Srpske, a ne one koji bi se, kako je rekao, ‘pozdravili’ sa KiM i ko zna još čime ukoliko bi došli na vlast. Bratina je istakao da svenarodni Pokret namerava da se široko bavi svim društvenim problemima, kao i da radi na održanju samobitnosti, integriteta i nezavisnosti Srbije. ‘Ovde se takođe pokušava na izvestan način da se da veliki naglasak na naučno znanje, zato je juče prva inicijativna ekipa tako i izgledala, ali Pokret će da bude nešto šire’, ukazao je Bratina. On je naveo da Pokret treba da odgovori na neki način, kako je rekao, snažnijim moralom, jer, prema rečima Bratine, ‘da biste imali uspeha i dobili u političkoj igri, morate da odgovorite restriktivnijim moralom nego što to oni drugi rade’.“ (Tanjug, 24. 3. 2025. godine)
U aprilu 2025. mandatar Đuro Macut predložio ga je za ministra informisanja i telekomunicija u novoj Vladi Srbije.
Poslednji put ažurirano: 14.4.2025.