Tog dana, 11. aprila, bila sam kod drugarice kada me je mama pozvala i rekla – pucali su u tatu. Tad nismo znali da li je ubijen ali je u međuvremenu moj brat otišao u stan gde je tata živeo, nazvao nas i rekao nam je da je tata ubijen, ispričala je za N1 Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije i predsednica Fondacije “Slavko Ćuruvija”.
„Onda smo mi otišle u taj stan, tamo je bilo puno ljudi. Sećam se da sam sve vreme osećala jak bes“, rekla je Jelena Ćuruvija u intevjuu sa Danicom Vučenić.
Iako je prošlo mnogo vremena od tog tragičnog dana Ćuruvija kaže da joj je posebno u sećanju ostao razgovor sa majkom istog dana.
„Vraćamo se kući mama i ja. U kolima smo i ja joj kažem – sve mi se vraća, nekako vraća, sve neke sitnice, neki razgovori sa tatom. A mama mi na to kaže – tebi sitnice, a meni krupnice. Eto to mi je ostalo zauvek u pamćenju, to mi je tužno. Tužno je kada se čovek iščupa na takav način iz nečijeg života, onda ostane velika rupa koja se ne zatrpava. Šta god da se posle dešava u životu, a život teče, ta rupa u nama ostaje zauvek“, ispričala je ona.
„Moraš da se spremiš za te ajkule tamo“
Jelena kaže da je stalno razgovarala sa svojim ocem Slavkom, i da su ti razgovori uvek bili neka vrsta prireme za njen dalji život.
„Stalno bi mi govorio – moraš da se spremiš za te ajkule tamo. I tada, kada se sve dešavalo, on nije bio svestan da će oni ići do kraja. U njegovom, a i mom sistemu vrednosti nismo zaista očekivali to što se desilo, on tada, kao i ja sada sa ovom presudom“, rekla je ona i dodala kako ga je na neki način krivila kada su ga ubili, ali veoma kratko.
„U početku sam ga krivila, ali jako kratko. Trebalo mi je vreme da razumem zašto nije otišao iz Beograda u vreme kada su se svi, koji su se tada osećali kao mete, sklonili. Posle njegove smrti sam razmišljala o tome zašto se žrtvovao i shvatila sam da on nije mogao drugačije. A nije mogao, zato što se poslom bavio zbog svojih principa. Zbog toga je osnovao i svoje novine, jer je voleo profesionalizam, standarde i etiku, kako u poslu tako i u životu. On nije hteo i nije mogao da ćuti o situaciji koja se tada dešavala u zemlji pod političkim vođstvom para Milošević – Marković. Zato su Dnevni telegraf i Evropljanin bile platforme gde je mogao da izrazi svoje nezadovoljstvo i pomogne, a o tome svedoči njegova rečenica – mi ćemo biti novinari do kraja života i potrudićemo se da vi ne budete političari do kraja života. On je tada video gde sve to ide“, navela je Ćuruvija.
Ona je rekla i da osećanje koje je tada imala „da ga sačuva“, sada zna, da nije realno osećanje ali da je tih poslednjih par meseci njegovog života bila stalno uz njega.
„Prisustvovala sam njegovim suđenjima, razgovorima sa kolegama, imala sam ja sa njim razgovore. Opasnost je bila evidentna i ja sam, kao mlada devojka, mislila da ću uočiti tu opasnost koja mu je pretila. Ali nisam uspela“, rekla je Ćuruvija.
Za one koji su ubijeni zbog ideala
„Postojao je jedan jako dug period kada se Slavko spominjao samo na dan njegovog ubistva i to me je jako opterećivalo. To me je i nerviralo zašto što smatram da je jako važno zašto je on ubijen. Takvi ljudi kao što je bio on, ne samo novinari, već i drugi koji su ubijeni zbog svojih ideala, ne smeju biti zaboravljeni. I zato imam potrebu da ceo svet zna za Slavka i da zna da je postojao jedan heroj. Onda sam osnovala fondaciju. Način na koji se on bavio novinarstvom probala sam da uvedem kroz fondaciju, i kada smo uspeli i stekli ugled, bilo mi je bolje u vezi sa tim“, objasnila je Jelena Ćuruvija.
„Jači su od svih – institucija, vlasti, a možda i od Vučića“
Govoreći o svojoj reakciji na oslobađajuću presudu u slučaju Ćuruvija, Jelena je rekla da su joj osećanja kao ćerki ali i građanki Srbije bila isprepletana.
„Drugog februara, kada je objavljena presuda, kao ćerki, se sve smrzlo u meni. I još uvek sam u tom stanju. Doživela sam spazam i još sam u njemu. Isto tako, kao građanka ove zemlje imam svest šta ta presuda znači za sve građane Srbije. Osećanja su mi pomešana i osećam se i prevareno i pobeđeno, poraženo, tužno“, istakla je ona.
Jelena je ispričala da pošto nije uspela da ga, kako je rekla, sačuva pre 25 godina, čekala je i nadala se da njegove ubice budu poslate u zatvor.
„Ovakvu presudu mogu da objasnim samo tako što mislim, da su ljudi koji su tada radili u službi i koji su radili na likvidaciji političkih neistomisljenika režima Milošević-Marković, još uvek aktivni. Ja ne znam koliko ih tačno ima, ali sam sigurna da su oni jači od svih – od institucija, vlasti čak i od samog Vučića. Oni su doneli ovu presudu. A moje je pitanje je i dalje – ko su nalogodavci presude“, istakla je Jelena Ćuruvija.
„Ostao je samo pepeo“
Jelena Ćuruvije je rekla i da oslobađajuća presuda Apelacionog suda nije porazila samo nju.
„Nisam poražena samo ja, poraženo je sudstvo, tužilaštvo, novinari, građani i na kraju sam poražena ja. Spaljeni smo svi i samo je ostao pepeo“, istakla je ona.
Ona je navela i da nikada nije imala razgovor sa ljudima koji su bili tada, a i sada su u vlasti.
„Jasno mi je da me nisu zvali jer sam imala jako oštre stavove i moj stav prema njima je jasan, tako da nisam ni očekivala poziv od njih. I to mi je razumljivo. Ali mi nije razumljiv period od tatinog ubistva pa do 2012. godine, dok smo imali demokratsku vlast, da tada ništa nije urađeno za mog tatu. A imala sam tada očekivanja, da će nešto biti urađeno, da će neko biti uhapšen, da će se nešto uraditi za njega. Ne znam zašto nije i ne zanimaju me eventualni izgovori, jer izgovora nema“, rekla je Jelena.
Kada je reč o političkoj „pripadnosti“ Jelena Ćuruvija je istakla da je situacija devedesetih godina bila „čista“.
„Ili ste bili za ili protiv Miloševićeve vlasti. Aleksandar Vučić, tada kao mlad čovek koji je bio visoko pozicioniran u radikalima stajao je iza Vojislava Šešelja koji je promovisao rat. Ja ne očekujem od takve osobe da se posle toliko godina izvini meni ili bilo kome. Moja lična priča sa njim je ta što je učestvovao u uništavanju mog oca. Ne očekujem da će on to ikada priznati, da će izjaviti bilo šta u vezi sa tim. Isto tako primećujem da se on nikada ne osvrće na svoje političke aktivnosti devedesetih. To se sada sklanja u neki drugi plan. Sada je i retorika drugačija -uvijena. Tako da, po tom pitanju, ništa ne očekujem od njega. Ali ono šta sam eventualno očekivala je, da baš zbog njegovog ličnog upliva u unuštenje mog oca, a koje se završilo ubistvom, da će dati sve od sebe da se ovaj slučaj reši“, istakla je Ćuruvija.
Treba verovati delima, a ne rečima
Komentarišući neke od izjava predsednika Srbije o samom Slavku Ćuruviji, ali i njegovim obećanjima o suđenju i samom ishodu suđenja, Jelena je istakla da su sve te izjave „političke“.
„Ne želim da se bavim njegovim izjavama jer su sve one laž. Ja gledam šta on radi. On je devedesetih godina uništavao medije i to i sada radi. I sada se isto, kao i tada, tužbama ubijaju mediji, zastrašuju se novinari. Sve je isto samo je u međuvremenu prošlo 25 godina. Jedino što je promenjeno je retorika – govori se kako su mediji zaštićeni, a novinari sigurni. Ali treba verovati delima, a ne njegovim rečima“, upozorila je ona i poručila:
„Ovom presudom je poslata jedna zastrašujuća poruka i novinarima i svim građanima – možemo da vas uništimo, pa možda i ubijemo, bukvalno da vas više nema i za to niko neće odgovarati“.
O strahu koji je postojao devedesetih, strahu danas, o podršci, suđenju, nadi, Komisiji o istražianju ubistava novinara, ali i odgovore na pitanja – da li postoji nalogodavac za oslobađajuću pesudu u slučaju Ćuruvija, postoje li još mračne sile devedesetih, kako je izgledalo suđenje za ubistvo, kako je izgledao dan kada je svedočila na sudu i prvi put videla optužene… možete pogledati u celom intervjuu koji je Jelena Ćuruvija, predsednica Fondacije „Slavko Ćuruvija“ dala televiziji N1.
IZVOR: N1
FOTO: N1