Slobode širom sveta su u padu skoro dve decenije, navodi se u novom izveštaju organizacije Fridom haus, a Srbija je među zemljama koje su proteklih godina zabeležile najveći pad.
Stanje političkih prava i građanskih sloboda poboljšano je u 34 zemlje, a pogoršano u 60 zemalja. Kao glavni razlozi navode se nasilje i represija nad političkim protivnicima na izborima, oružani sukobi i širenje autoritarnih praksi.
Srbija, El Salvador i Venecuela su među zemljama koje su zabeležile najveći pad u proteklih 19 godina i to su zemlje gde je „konstantno urušavanje demokratskih institicija od strane lidera prešlo u autoritarnu vlast“, navodi se u generalnom delu izveštaja.
Specifični nalazi Fridom hausa za Srbiju biće objavljeni u naredonom periodu. Poznato je da je indeks slobode 56 od 100 i da je u grupi delimično slobodnih zemalja, gde se nalazi od 2019. Crna Gora je u grupi delimično slobodnih zemalja i ima skor 69 od 100. Detaljni izveštaj za Crnu Goru takođe još nije objavljen.
Srbija je u odnosu na 2019. pala za 11 poena, a prava i slobode su konstantno urušavane. Pod vođstvom presdednika Aleksandra Vučića i njegove SNS, kako se navodi, Srbija daje primer kako izabrani lideri urušavaju medije.
„Napadi na novinare i kontrola medija su među najvećim faktorima ove erozije. Vode se prljave kampanje protiv nezavisnih novinara, šalju im se poreske inspekcije, prete im političari, hapse ih. Netransparentno vlasništvo, indirektne vladine subvencije medijima, politička raspodela oglašavanja takođe pomažu provladinim medijima da dominiraju tržištem“, piše Fridom haus.
U delu u kojem se pominje Srbija navodi se i da je vladajuća stranka koristila strateške tužbe protiv nezavisnih novinara i medija (takozvane SLAPP tužbe).
„Sva ta manipulacija je napravila okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o Vučiću i SNS dominira u medijima, posebno pred izbore, dok su glasovi kritičara sve više ućutkivani“.
Kako se navodi, više od 170 miliona ljudi živi u zemljama koje su u 2024. prešle iz kategorije delimično slobodnih u grupu neslobodnih.
Fridom haus upozorava da svet gotovo dve decenije ide u smeru urušavanja sloboda i da, ako se ovakav trend nastavi, ni najmoćnije demokratske države neće moći da garantuju slobode i prosperitet građanima.
U sažetku izveštaja, Fridom haus zaključuje da će demokratska solidarnost biti ključna u ovoj godini.
„Od vitalnog je interesa da svi koji veruju u demokratiju ulože u demokratske institucije u svojim zemljama, da prozivaju kada su napadnuta prava i u drugim zemljama, da zajedno promovišu trajni mir i podrže borce za ljudska prava gde god da se nalaze. Samo održiva i koordinisana akcija može da preokrene trend pada globalnih sloboda od dve decenije, i osigura bezbednost, prosperitet i ostale benefite demokratske vladavine“.
IZVOR: https://www.glasamerike.net/a/fridom-haus-srbija-me%C4%91u-zemljama-sa-najve%C4%87im-padom-u-slobodama/7989260.html
Sekretarijat za pravosuđe SAD nije želeo da potvrdi, niti demantuje da li je od Ministarstva pravde Srbije dobio zahtev za dostavljanjem informacija o navodnim zloupotrebama donacija koje su pojedine nevladine organizacije dobile od USAID-a.
„U skladu sa politikom, Sekretarijat za pravosuđe ne komentariše javno komunikacije sa stranim vladama koje se tiču istražnih radnji, uključujući i potvrdu ili demanti da li takva komunikacija uopšte postoji“, navedeno je u pisanom odgovoru sekretarijata za Glas Amerike.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu u utorak ujutro je saopštilo da je dalo nalog policiji da proveri dokumentaciju o donacijama USAID-a u četiri organizacije civilnog društva: Crti, Fondaciji Trag, Centru za praktičnu politiku i Građanskim inicijativama. Tužilaštvo je, kako se navodi u saopštenju, formiralo predmet u kojem istražuje potencijalne zloupotrebe novca američkih poreskih obveznika kroz donacije USAID-a, posle izjava američkog predsednika Donalda Trampa i drugih zvaničnika koji su ukazivali na zloupotrebe u USAID-u.
Pre nego što je VJT izašlo sa saopštenjem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija pružiti svu pomoću koju FBI bude tražio u vezi sa istragom o finansijskim malverzacijama, ali nije poznato da li je zahtev FBI i zvanično upućen Srbiji.
Evropska unija „sa velikom pažnjom i zabrinutošću prati razvoj događaja u Srbiji“ u vezi sa ulaskom policije u sedište više nevladinih organizacija zbog provere navoda o zloupotrebi fondova i nenamenskom trošenju novca kroz donacije USAID-a organizacijama civilnog društva.
„Civilno društvo igra vitalnu ulogu u razvoju demokratskog i pluralističkog društva i treba da funkcioniše slobodno, bez nepotrebnog pritiska. To su vrednosti koje nisu samo u osnovi Evropske unije, već su i fundamentalne za budućnost svake zemlje kandidata koja želi da se pridruži EU“, kaže portparol Evropske komisije u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Pripadnici policija su 25. februara ušli u prostorije organizacija Crta, Građanske inicijative, Fondacije Trag i Centara za praktičnu politiku, gde su tražili na uvid dokumentaciju o donacijama iz USAID-a koje su dobile ove organizacije.
„Kao što je podvučeno u našem poslednjem Paketu proširenja, od Srbije se očekuje da obezbedi zaista povoljno okruženje za civilno društvo. Nastavićemo da pomno pratimo dešavanja u Srbiji“, dodaje se u odgovoru portparola Evropske komisije.
Iz Stejt departmenta, kojem bi prema najavama Trampove administracije trebalo da bude pripojen USAID, nisu za Glas Amerike želeli da komentarišu poteze srpskih vlasti.
Predstavnici opozicionih partija u Srbiji osudili su ulazak policije u prostorije nevladinih organizacija, dok je predsednica Skupštiine Srbije Ana Brnabić izjavila je da država ima pravo i obavezu da istraži njihove finansije.
Ksenija Nikić iz Građanskih inicijativa kaže u razgovoru za Glas Amerike da dolazak pripadnika policije tumači kao „klasičan vid targetiranja i zastraživanja“ organizacija koje su već duže vreme poznate po tome da često kritikuju određene poteze aktuelne vlasti.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović napisao je na Eksu da je policija tražila dokumentaciju tog centra, ali da oni nisu dobijali novac od USAID-a.
U organizaciji Crta su ranije potvrdili dolazak policije, rekli da sarađuju sa nadležnima i pitali kako je moguće da su tabloidi objavili informaciju o dolasku poliicje pre nego što se on i desio.
U Srbiji nisu samo nevladine organizacije dobijale novac od USAID-a, već i vlada. Procenjuje se da je od 2001. godine uloženo više od 937 miliona dolara.
Novcem iz USAID-a, preko projekata sa Vladom Srbije, finansirana je reforma pravosuđa, poboljašanje javnih nabavki, zaštita životne sredine, zaštita manjinskih grupa, poboljšanje konkurentnosti srpske ekonomije i drugo.
USAID je u centru pažnje otkako je predsednik Donald Tramp i zvanično stupio na dužnost 20. januara. Jedan od prvih poteza, zajedno sa Ilonom Maskom koji vodi Agenciju za efikasnost vlade, bio je da naredi zamrzavanje programa strane pomoći, zatvaranje agencije i otpuštanje hiljada zaposlenih.
Agencija za efikasnost vlade je nedavno objavila da je, između ostalih programa, ukinuto i 14 milona dolara namenjenih iz USAID-a za poboljšanje javnih nabavki u Srbiji.
Tramp i njegovi saradnici USAID nazivaju „kriminalnom organizacijom“ i iznosili su tvrdnje, bez dostavljanja dokaza, o finansijskim malverzacijama u toj agenciji.
USAID je osnovan 1961. sa ciljem boljeg koordinisanja dodele američke pomoći u inostranstvu. Agencija je formirana aktom Kongresa koji je nadležan i za njeno formalno gašenje, ali se još nije oglasio.