’’-Mama, mama, šta ima za večeru?
-Ćuti i vraćaj se u šporet!’’
’’-Mama, mama, ja ne volim sestru!
-Ćuti i jedi!’’
’’Vrti baba unuka po sobi a unuk će:
-Pazi, baba, radijatorrrrrrrrrrrrr!’’
’’ Dobio mesar dete. Na slavlju pitaju ga kakve oči ima – on kaže plave, ima li kosu – kaže ima malo, na koga liči – na tatu, kol’ko je teško – ode on i vraća se sav krvav do pojasa.
• Tri i po kila bez kostiju.’’
Ne znam kako da počnem, po počeh sa ovim vicevima iz sfere crnog humora, gledajući kako da krenem da objašnjavam situaciju koja se desila, suzbijajući vređanje inteligencije da je išta ikad moralo da se objašnjava, ali ajd, krenimo redom:
Retrospektivna izložba radova starih 25 godina strip grupe Momci koje sam bio član i koja više nije bila aktivna je otvorena, i na njoj po neki rad, u stilu crnom humora kome se svi smejemo/smejete(da, znam, proverio sam na reprezentativnom uzorku), je izvađen iz konteksta i predstavljen kao najveća skarednost od postanka univerzuma.
Poražavajuće po civilizaciju i ,ponavljam, inteligenciju je objašnjavati da tako ihahaj slika i ikona može da se svakako predstavi ali eto, to nije sprečilo internet huškače da naprave takvu atmosferu da izgleda da je dozvoljeno napasti na izložbu i herojski kad je samo dvoje bilo unutra iscepati radove od strane njih 15.
Poražavajuće po državu je da su pretnje smrću prijavljene dan ranije od incidenta, i još gore, što se policijska stanica nalazi na minut od izložbe.
Poražavajuće po internet Obiliće koji su ostavili na cedilu svoju produženu ruku koja je cepala i nisu organizovali skupljanje sredstava za njihovu odbranu, kao što je poražavajuće po te junake, zajedno sa fejs odredom, što nisu poznati po branjenju komšinice kad je bije komšija, ni nju ni dete, ni po masovnim protestima tih hrabrih i dobrih ljudi kad ih neko truje ili pljačka.
Svemu se priključilo ministarstvo koje je odgovorno za kulturu i informisanje, a znamo i kakva nam je i kultura I informisanje, pa se u izboru da brani liberalnost crnog humora, odlučilo da zajaše na popularnosti hajke, ne obazirući se ni sekundu da proveri ni kontekst niti bilo šta o izložbi.
Sinoć se oglasila i premijerka ogradivši se od saopštenja svog ministarstva. Očekujem i njoj ministarstvo da odbrusi, ako je principijelno, kao što je odbrusilo umetničkim udruženjima i novinarima na ovu temu.
I šta reći na kraju, i kako ovo da se završi, ili da ja i dalje nerviram ljude koristeći reč ‘’trigerovanje’’ 😉
Šta će biti sa policijom koja je mogla sve ovo da spreči? Šta će biti sa pretnjama smrću i sa iznošenjem lažnih informacija i pozivom na linč? Šta je sa nekim sredstvom koje je bačeno u prostoriju i ostavlja posledice po zdravlje? Šta je sa počiniocima? Šta je sa novim izložbama? Šta je sa kenjkavcem?
Odgovor na ovo je odgovor u kakvoj državi živimo i u kakvoj želimo da živimo. Tako da, završim stripski, nastaviće se…
Marko Somborac