Meta kaže da će uvesti tehnologiju koja može da otkrije i označi slike koje generišu alati za veštačku inteligenciju (AI) drugih kompanija. Biće dostupna na njenim platformama Facebook, Instagram i Threads.
Kompanija već označava AI slike koje generiše njen sistem. Nada se da će nova tehnologija, koju još uvek gradi, stvoriti ,,zamah“ u industriji da se uhvati u koštac sa lažiranjem veštačke inteligencije.
Međutim, stručnjak za veštačku inteligenciju rekao je za BBC da se takvi alati „lako mogu izbeći“.
U blogu koji je napisao izvršni direktor Nik Kleg, Meta kaže da namerava da proširi svoje označavanje lažnih kreacija veštačke inteligencije „u narednim mesecima“.
U intervjuu za novinsku agenciju Rojters, on je priznao da tehnologija „još nije u potpunosti zrela“, ali je rekao da kompanija želi „da stvori osećaj zamaha i podsticaja za ostatak industrije da je prati“.
Profesor Soheil Feizi, direktor AI laboratorije na Univerzitetu Merilend, sugerisao je da bi se takav sistem mogao lako zaobići.
„Možda će moći da obuče svoj detektor da bi obeleželi neke slike koje su posebno generisali neki specifični modeli. Ali ti detektori se mogu lako izbeći nekom minimalnom obradom vrha slike, a takođe mogu da imaju visoku stopu lažnih pozitivnih rezultata. Tako da ne mislim da je to moguće za širok spektar primena“, rekao je on za BBC.
Meta je priznala da njen alat neće raditi za audio i video uprkos tome što su mediji ti na koje je usredsređen veliki deo zabrinutosti oko lažiranja sadržaja od strane veštačke inteligencije.
Kompanija zato traži od korisnika da označe svoje audio i video objave da bi mogla da primeni „kazne ako to ne urade“.
Nik Kleg je takođe priznao da bi bilo nemoguće testirati tekst koji je generisan alatima kao što je ChatGPT.
„Taj brod je isplovio“, rekao je za Rojtersu.
Nekoherentna medijska politika
U ponedeljak je Nadzorni odbor Mete kritikovao kompaniju zbog njene politike prema izmanipulisanim medijima, nazvavši je „nekoherentnom, bez ubedljivog opravdanja i neprikladno fokusiranom na način na koji je sadržaj kreiran“.
Nadzorni odbor finansira Meta, ali je nezavisan od kompanije.
Kritike su bile odgovor na odluku o snimku meta,američkog predsednika Džoa Bajdena. Reč je o videu predsednika sa njegovom unukom na kom je izgledalo kao da je neprimereno dodiruje.
Odbor se saglasio da video ne krši Metina trenutna pravila o lažnim medijima, ali je rekao da pravila treba ažurirati.
Nik Kleg je rekao za Rojters da se uglavnom slaže sa presudom.
On je priznao da Metina postojeća politika „jednostavno nije prikladna za svrhu u okruženju u kojem će biti mnogo više sintetičkog i hibridnog sadržaja nego ranije“.
Od januara, kompanija je imala politiku koja kaže da politički oglasi moraju da signaliziraju kada koriste digitalno izmenjene slike ili video-zapise.
IZVOR: BIZLife